Evropski centar za mir I razvoj

Organomatika i sinergetika

Osnove društvenog inženjerstva

xxx

2. 

KRo = Rt

Rmax

–  Koeficijent reverzibilnosti organizacije KRo mora biti veći od 

0,50.

3. 

KIo = dR

Rmax

–  Koeficijent ireverzibilnosti organizacije KIo mora biti manji od 

0,50.

Prethodni ideogram razjašnjava efektivistički smisao osnovnog po-

stulata društveno-ekonomskog razvoja, prema kome vrednosno polje re-

verzibilnosti proizvodne organizacije mora biti veće od KRo 0,50, a vred-

nosno polje njene ireverzibilnosti mora biti manje od KIo 0,50, budući 

da se bez takvog odnosa proizvodna organizacija ne može održati u funk-

cionalnoj sposobnosti.

4.6. Generalizacija Prigožinove teoreme 

o minimalnom nastajanju entropije

Istaknuti teoretičar Ilja Prigožin iz Brisela, u svom govoru u Štokholmu 

decembra 1977. godine prilikom prijema Nobelove nagrade za hemiju, 

izložio je najpotpuniju verziju svoje čuvene „Teoreme o minimalnom na-

stajanju entropije“, koju su teoretičari širom sveta ubrzo prihvatili.

Ta njegova teorema je bila i jedna od osnova da mu se dodeli Nobe-

lova nagrada za hemiju.

Prevod teksta Prigožinovog govora u Štokholmu decembra 1977. go-

dine u celini se nalazi u odeljku o Ilji Prigožinu u trećem delu ove knjige.

U tom svom govoru Prigožin sugeriše teoretičarima da „generaliza-

ciju“ (njegov izraz) njegove teoreme o minimalnom nastajanju entropije, 

vrše primenom paradigme hidrodinamičkog tipa.

Mi u Istraživačkoj grupi SINERGON, polovinom 2006. godine, izvr-

šili smo generalizaciju navedene Prigožinove teoreme primenom paradi-

gmi hidrodinamičkog i aerodinamičkog tipa.

Kao osnova primene paradigme hidrodinamičkog tipa poslužila nam 

je „Reverzibilna hidroelektrana Bajina Bašta“.

Savremeni mlazni putnički avioni bili su osnova za primenu paradi-

gme aerodinamičkog tipa.

Tom prilikom smo konstatovali, da se generalizacija navedene Pri-

gožinove teoreme u oba pomenuta slučaja mora vršiti kroz spregnuto 

---

Uvodna objašnjenja

xxxi

funkcionalno i efektivističko dejstvo Prigožinove teoreme o minimalnom 

nastajanju entropije i Malićeve trojne odrednice zakona održanja organi-

zacije.

Reverzibilne hidroelektrane i putnički avioni na mlazni pogon pred-

stavljaju  tehničko-tehnološke sisteme koji moraju funkcionisati sa 

maksimalnim vrednosnim poljem reverzibilnosti (negentropije) i mi-

nimalnim vrednosnim poljem ireverzibilnosti (uz minimalno nastaja-

nje entropije).

To znači da navedeni tehničko-tehnološki sistemi funkcionišu uz 

potpunu primenu kvalitativnih odrednica osnovnog postulata društveno-

ekonomskog razvoja.

Tehnološki visoko razvijene nacionalne privrede u godinama počet-

kom 21. veka, ostvaruju proizvodnju i ukupno privređivanje sa velikim 

vrednosnim poljem reverzibilnosti i malim vrednosnim poljem ireverzi-

bilnosti.

U tome smislu, prednjači privreda SAD, u kojoj je 2004. godine vred-

nosno polje reverzibilnosti bilo 9 puta veće od vrednosnog polja ireverzi-

bilnosti (9 + 1 = 10 = const.).

To znači da proizvodne organizacije u SAD proizvode i privređuju 

ostvarujući  najbolje  vrednosne relacije osnovnog postulata društveno-

ekonomskog razvoja.

Navedene ocene oslanjaju se na podatke prikazane u: „Tabeli koja 

prikazuje negentropijsku strukturu organizacije u 20 izabranih nacional-

nih privreda“, a one se nalazi u četvrtom delu ove knjige.

Fabrika kočne tehnike, u sastavu IHP „Prva petoletka“ u Trsteniku, 

ostvarivala je u 1982. i 1983. godini najbolju do sada evidentiranu vred-

nosnu relaciju osnovnog postulata društveno-ekonomskog razvoja u Re-

publici Srbiji, u kojoj se vrednosno polje reverzibilnosti iskazuje brojem 

9, a vrednosno polje ireverzibilnosti je iskazano brojem 1 (9 + 1 = 10 = 

const.).

Fabrika kočne tehnike u Trsteniku ostvarivala je 1982. i 1983. godine 

najbolje moguće vrednosne relacije osnovnog postulata društveno-eko-

nomskog razvoja, a to znači da je ona u navedenim godinama na najbo-

lji način ostvarivala spregnuto funkcionalno i efektivističko dejstvo Pri-

gožinove teoreme o minimalnom nastajanju entropije i Malićeve trojne 

odrednice zakona održanja organizacije.

U sedmom delu ove knjige nalaze se analitički tekstovi na sedamna-

est stranica u kojima se govori o efektivističkom podvigu ove naše fabri-

ke.

---

Organomatika i sinergetika

Osnove društvenog inženjerstva

xxxii

Organomatički ideogram pod naslovom: „Empirijska krivulja rever-

zibilnosti 20 nacionalnih privreda“ nalazi se u četvrtom delu ove knjige.

Ta krivulja prikazuje kvalitativni redosled vrednosnih relacija, koje 

su postigle izabrane države u ostvarivanju principa osnovnog postulata 

društveno-ekonomskog razvoja.

Prema toj krivulji reverzibilnosti, grupa izabranih tehnološki nedo-

voljno razvijenih nacionalnih privreda, ostvarivala je u 2004. godini pro-

izvodnju i privređivanje sa vrlo lošim relacijama između vrednosnog 

polja reverzibilnosti, koje je bilo vrlo malo i vrednosnog polja ireverzibil-

nosti, koje je bilo vrlo veliko.

Tako, na primer, vrednosno polje reverzibilnosti kod bugarske nacio-

nalne privrede se iskazuje brojem 1,9, a vrednosno polje ireverzibilnosti se 

iskazuje brojem 8,1, pa se te vrednosne relacije iskazuju na sledeći način:

1,9 + 8,1 = 10 = const.

Kod nacionalne privrede Republike Srbije u 2004. godini vrednosno 

polje reverzibilnosti se iskazuje brojem 0,7, a vrednosno polje ireverzibil-

nosti se iskazuje brojem 9,3, pa se te vrednosne relacije iskazuju u deseti-

nama na sledeći način:

0,7 + 9,3 = 10 = const.

Pri posmatranju organomatičkog ideograma „Empirijska krivulja re-

verzibilnosti 20 nacionalnih privreda“, jasno se vidi da tehnološki nedo-

voljno razvijene nacionalne privrede imaju vrlo velika vrednosna polja 

ireverzibilnosti, što prema Flejšmanovoj „teoriji potencijalne efektivno-

sti složenih sistema“ predstavlja resurse njihove potencijalne efektivno-

sti, onda je svakom privrednom akteru posmatraču jasno da te nacionalne 

privrede moraju razviti nova solidna znanja svojih privrednika i privred-

nih aktera o „maksimizaciji procesa aktiviranja resursa potencijalne efek-

tivnosti svojih proizvodnih organizacije i svoje nacionalne privrede“, što 

predstavlja nova znanja o prvom principu organomatike.

4.7. Bilansiranje entropije u proizvodnim organizacijama

Termodinamičari su prvi uveli pojam bilansiranja entropije za velika ter-

moenergetska postrojenja.

Bilansiranje entropije kao skraćeni izraz počeli smo koristiti i mi u 

Istraživačkoj grupi SINERGON za „postupak bilansiranja nenužnih gubi-

taka radne sposobnosti (entropije) i utvrđivanje koeficijenta reverzibilno-

sti proizvodnih organizacija“.

---