Evropski centar za mir I razvoj

Organomatika i sinergetika

Osnove društvenog inženjerstva

xxiv

Ta bitka se mora voditi. Nesvrstane države je već uporno vode, jer 

ona mora u svetu postati dominantna razvojna filozofija. 

Nešto više o filozofiji panhumanizma Miloša Đurića, čitaoci mogu 

da saznaju proučavanjem teksta u prvom delu ove knjige.

4. Osnovni postulat društveno-ekonomskog razvoja

Napomena:

U knjizi br. 5 Jugoslovenske enciklopedije, na strani 248. o pojmu „postula-

ti“ piše:

„Postulati (latinski: postulatum), stavovi deduktivnog sistema koje treba pri-

hvatiti kao istinite premda nisu dokazani. Slični su aksiomima u tome što pred-

stavljaju principe sistema iz kojih se izvode svi ostali stavovi (teoreme). Od njih 

se razlikuju po tome što nisu neposredno očiti.

U matematici, isto što i aksiom.“

* * *

4.1. Kosta Stojanović o entropiji i negativnoj entropiji

Između ostalog, u svojoj knjizi: „Teorija ekonomskih vrednosti“, Kosta 

Stojanović 1910. godine konstatuje:

„U ireverzibilnim pojavama se mnoga kretanja gube i krajnje vred-

nosti su obično manje od početnih.“

* * *

„Entropija je uvek nula kad se pojave ekonomske zbivaju po Karno-

tovim ciklusima.“

* * *

Naša napomena:

Samo automatske mašine proizvode po Karnotovim ciklusima, a to znači sa 

najvišim stepenom reverzibilnosti.

* * *

„Entropija je za pojave ekonomske značajan faktor jer ona pokazuje 

za izvesne sredine koliko će ta sredina, prema nivou svoje aktivnosti, od 

primljenog kapitala uneti svoju vrednost, a koliko izgubiti – odnosno ko-

liko od kapitala pretvoriti u rad.“

U knjizi: „Osnovi teorije ekonomskih vrednosti“, Kosta Stojanović još 

daleke 1910. godine pored pojma entropija, uvodi i pojam negativna en-

tropija.

---

Uvodna objašnjenja

xxv

Sistemolog Leon Brijun 1956. godine u svojoj knjizi: „Teorija infor-

macija“ skraćuje taj izraz u „negentropija“.

Od te godine to postaje standarni teorijski izraz, koga koriste teore-

tičari u svojim raspravama. 

Na osnovu tih nekoliko citata iz navedene knjige Koste Stojanovića, 

može se zaključiti da je on kao ministar privrede Kraljevine Srbije uporno 

nastojao da otkrije smisao i efektivističke odrednice osnovnog postulata 

društveno-ekonomskog razvoja.

Sada početkom 21. veka, kada raspolažemo potpunijom i širom ana-

litičkom aparaturom, mi možemo prethodne Kostine stavove protumačiti, 

da on sasvim ispravno entropiju vezuje sa vrednosnim poljem ireverzi-

bilnosti u procesu proizvodnje, a njegovu „negativnu entropiju“, odnosno 

sad označavanu negentropiju, ima smisla preko „Karnotovih ciklusa“ ve-

zivati sa vrednosnim poljem reverzibilnosti i efektivnosti.

Na takvim teorijskim stavovima, njegovo traganje za definicijom 

osnovnog postulata društveno-ekonomskog razvoja bilo je na dobrom 

pravcu, ali bez još nepostojeće formulacije zakona održanja organizaci-

je, definicija osnovnog postulata društveno-ekonomskog razvoja nije tada 

mogla biti kompletno oblikovana.

4.2. Pouke iz velike svetske ekonomske krize 1929. godine

U vreme teorijskog delovanja Koste Stojanovića neposredno pre, u vre-

me Prvog svetskog rata od 1914. do 1918. godine i neposredno posle toga 

rata, ni takav veliki društveno-istorijski događaj, kakav je bio Prvi svetski 

rat, nije još na urgentan način podsticao teorijska traganja vezana za defi-

niciju osnovnog postulata društveno-ekonomskog razvoja.

Taj veliki društveno-istorijski događaj, ili kako bi rekao Milutin Mi-

lanković, „ta velika društveno-ekonomska perturbacija“, bila je velika 

svetska ekonomska kriza, koja je počela 1929. godine i trajala do 1932. 

godine.

Ta svetska ekonomska kriza je najrazornije ispoljila svoja negativna 

dejstva u Sjedinjenim Američkim Državama (u SAD).

Nikada do 1929. godine, nije problematika ireverzibilnosti u proce-

sima proizvodnje i privređivanja, a s tom problematikom i problematika 

nastajanja entropijskih procesa u procesima proizvodnje i privređivanja, 

tako urgentno otvorila pitanja kako teorijske problematike tako i praktič-

ne bitke za povraćaj stanja reverzibilnosti u procesima proizvodnje i pri-

vređivanja.

---

Organomatika i sinergetika

Osnove društvenog inženjerstva

xxvi

Dakle, dominacija dezorganizacionih uticaja nad organizacionim 

uticajima u procesima proizvodnje i privređivanja u vremenu svetske eko-

nomske krize od 1929. do 1932. godine u privredi SAD, vrlo urgentno 

je postavila imperativni zadatak američkim stručnjacima i američkoj vla-

di, da otkriju pretpostavke na kojima bi se mogao utemeljiti i oživotvori-

ti  osnovni postulat društveno-ekonomskog razvoja, radi povratka sta-

nja dominacije organizacionih uticaja nad dezorganizacionim uticajima u 

procesima proizvodnje i privređivanja.

Američki stručnjaci i američka vlada otkrili su 1932. godine pretpo-

stavke na kojima će utemeljiti i oživotvoriti osnovni postulat svog daljeg 

društveno-ekonomskog razvoja u narednim godinama pod popularnim 

nazivom „Nju dil“ (novo delovanje).

Nju dil je predviđao poduhvat maksimizacije procesa aktiviranja 

resursa potencijalne efektivnosti velike američke privrede izgradnjom 

hidroelektrana, automobilskih puteva sa dve vozne trake i još nekoliko 

drugih velikih projekata, pa se može reći da je Nju dil na izuzetno uspe-

šan način i za sva vremena, afirmisao taj Prvi princip organomatike i ne-

posredno ukazao, da se osnovni postulat društveno-ekonomskog razvo-

ja  mora ostvarivati smanjenjem stepena ireverzibilnosti i povišenjem 

stepena reverzibilnosti u procesima proizvodnje i privređivanja u uslo-

vima održanja stanja dominacije organizacionih uticaja nad dezorganiza-

cionim procesima proizvodnje i privređivanja, što predstavlja Treći prin-

cip organomatike.

Od 1932. godine privreda SAD, bez prekida, sve do sadašnjih go-

dina početkom 21. veka, uspevala je da održi poželjno stanje dominaci-

je organizacionih uticaja nad dezorganizacionim uticajima u procesima 

proizvodnje i privređivanja, što svedoči da su stručnjaci i vlada SAD kon-

tinuirano negovali i dopunama usavršavali principe svog osnovnog postu-

lata društveno-ekonomskog razvoja. 

4.3. U Drugom svetskom ratu je započeo ubrzani razvoj epohe 

naučno-tehnološke revolucije

Države saveznice u antifašističkoj koaliciji, SSSR, SAD i Velika Britanija, 

našle su se na početku Drugog svetskog rata pred nezamislivo složenim 

i izuzetno obimnim zadacima maksimizacije procesa aktiviranja resursa 

svoje potencijalne efektivnosti.

---