Evropski centar za mir I razvoj
Yüklə 3,59 Mb. Pdf görüntüsü
|
- Bu səhifədəki naviqasiya:
- Ravnoteže ekonomskih sredina
- Potencijalna energija sistema
Prva generacija teoretičara u Srpskoj školi efektivističkog mišljenja 17 Što se više ubrzava nučno-tehnološki progres u svetu, ravnotežna sta- nja društveno-ekonomskog sistema i složenih poslovnih sistema su sve neizvesnija, pa autor podvlači: „Ravnoteže ekonomskih sredina su sve labilnije, što se dalje ide.“ 1.2.2. O apsolutnim i relativnim vrednostima 1.2.2.1. O ekonomiji ljudskoj U procesima poslovnih sistema ne stvara se materija niti kakva nova sila, već se: „Vrednosti daju predmetima i materiji menjanjem oblika, što pro- dukuju socijalne sredine (...) vrednosti postaju radom ljudi, društava, na- roda, fizičkim silama, kapitalom i drugim izvorima prirodnim iz kojih se rad dobiti može.“ Materijal koji poslovni sistem koristi, kao i sirovine: „Dobivene ili ljudskim naporima ili iz fizičke okoline nosi u sebi izvesne vrednosti (...) dobiven je utroškom rada, on u sebi nosi izvestan broj jedinica rada... Svi objekti stvoreni u ekonomiji troše se nejednakom brzinom, mehanizmom socijalne i fizičke sredine, koja preko mehanizama i organizmama vraća rad u vidu novih vrednosti i tako cirkuliše fizički rad u krajnjoj instanci kroz apsolutne vrednosti objekata, koje čovek ili društvo stvaraju.“ Na apsolutnu vrednost utiče količna akumulisanog rada, kao i mo- gućnost da se prilikom upotebe dobije rad. Razni proizvodi i usluge ima- ju različite apsolutne vrednosti: „Ako sa objekata, koji su postali utroškom radova i kapitala u prošlosti, pređemo na mehanizme prirodne i veštačke, i od prirodnih uzmemo čoveka, društvo, a od veštačkih mašine, onda se ovde vrednost određuje po utrošku energije prirodne ili ljudske da se or- ganizmi ili mehanizmi stvore. Kvaliteti radova mogu biti razni. Jedan se čovek može od drugoga ra- zlikovati (...). Kad se pojedini tipovi izgube u ogromnom broju ljudi, čija snaga svakoga dana daje nove vrednosti, onda se srednja vrednost ljud-
Pošto je stvorena vrednost poizvoda i usluga kao primarni proces rada, nastaje pomeranje vrednosti, odnosno promet na tržištu: „Posle ovog stvaranja vrednosti imamo pomeranje stvorene vrednosti u prome- tu, gde se opet ljudski i fizički rad troši.“ Na kraju procesa reprodukcije nastaje poslednji proces potrošnje stvorenih vrednosti, pa autor ističe: „Treći i poslednji proces je konzum
Organomatika i sinergetika Osnove društvenog inženjerstva 18 mi socijalnih (ljudi) i mehanizmi veštačko prirodni, da gotovi budu u no- voj sprezi za stvaranje novih vrednosti.“ Autor uvodi ekonomsku vrednost i cene i ističe: „Sa apsolutnih vred- nosti preći ćemo na ekonomske, a zatim na cene (...) odnose između apso- lutnih i ekonomskih vrednosti i ukazati na značaj cena u ekonomiji i nji- hove analogije u fizičkim pojavama.“ 1.2.1.2. Konzervativni sistemi Autor posmatra sistem na koji ne deluju spoljne sile, odnosno uzroci pro- mena na njemu: „Onda se takvi sistemi zovu konservativni. (...) Sistemi ekonomski, ako se za momenat smatraju izolovani od fizičkih, takođe su
Za neke poslovne sisteme trgovačkog tipa gde se apsolutne vredno- sti postižu: „(...) pomeranjem istih sa jednog nivoa na drugi, gde vred- nost trpi promene usled saobraćaja, prelaza sa jedne na drugu pijacu (...) ove promene podpadaju pod grupu pojava – sistema koservativnih (...) a uticaj je njihov na postanak apsolutnih vrednosti očevidan (...) prome- ne u ekonomiji mogu se sa razlogom uzeti da dolaze od čisto unutrašnjih uzroka (...) pojave u sistemima gde je dejstvo spoljnih uzroka posve od- stranjeno.“ Autor primenjuje sledeću jednačinu rada za konzervativne sisteme: „T i
i ) × C
2 – (U
i )C 1 Rad zavisi od početnog i krajnjeg nivoa odnosno konfiguracija. Ako ovaj princip primenimo na ekonomiju, na vrednosti, a vrednost smatra- mo kao funkciju rada, onda je rad T utrošen na pomeranje jednog pred- meta iz nivoa C 1 u C
2 , jednak razlici vrednosti istog predmeta T i
2 – V
1 ili V
2 = T
i + V
1 … Vrednost predmeta u nivou C 2 V 2 jednaka je sa njegovom vrednošću V 1 u nivou C 1 više radu potrebnom da se izvrši potrebno pomeranje iz C 1
u C 2 , ili u obliku diferencijalne jednačine: dT i
1.2.2.3. Potencijalna energija Potencijalna energija je vrlo važna za svaki poslovni sistem, pa je autor utvrđuje na sledeći način: „Potencijalnom energijom nazivamo funkciju U i uzetu sa znakom manje i obeležavamo sa PE. Prva generacija teoretičara u Srpskoj školi efektivističkog mišljenja 19 PE = –U
i + Const. Konstanta se određuje da je PE jednaka nuli u nivou C 0 .“ 1.2.2.4. Kinetička energija Kod sistema, gde se promene usled dejstva unutrašnjih i spoljnih sila izra- žavaju brzinom važi princip žive sile, pa je kinetička energija . Ukoliko je efekat rad: „Spoljnih sila nula, što je slučaj sa nekonserva- tivnim sistemima, onda se teorema živih sila obeležava jednačinom: je totalna energija. zavisi od brzine i zove se kinetička energija. Potencijalna energija PE zavisi od položaja a ne od brzine’’. Kad se sistem pomera bez dejstva spoljnih sila: „Menjaju se obe ener- gije, potencijalna i kinetička, ali njihova suma ostaje stalna. Ove se dve energije pretvaraju jedna u drugu.“ Potencijlna energija, kao i kinetička je rad, jer se mere istim jedinicama. 1.2.2.5. Totalna energija sistema Celokupnu energiju sistema utvrđujemo na sledeći način: E = E 1
Gde je: „E 1 energija sistema u vremenu t 1 , kad dalje ne bi nikakva sila ra- dila, onda bi za večita vremena ostala ista energija E 1 sistema. Ako na sistem dejstvuju sile (X Q Y Q Z Q ), da sistem krene iz njegovog položaja, gde je energija E 1 , u položaj gde bi energija E bila nula iz posled- nje jednačine imali bi: E 1 = –T Q Kako je E 1 pozitivno, rad spoljnih sila negativan, znači da sistem daje onda rad okolini.“
malnom korisnom radu koji se može dobiti, ako se samo brzine iskoriste, ne služeći se radom unutrašnjim.
simalnom korisnom radu, koji se može dobiti od unutrašnjih sila ne slu- Yüklə 3,59 Mb. Dostları ilə paylaş:
|