Evropski centar za mir I razvoj

Organomatika i sinergetika

Osnove društvenog inženjerstva

26

1.2.5.2. Matematički metod u ekonomiji 

Autor smatra da je primena složenog matematičkog metoda u ekonomi-

ji potrebna, pogotovo u kompjuterizaciji u 21. veku, jer: „(...) daje preva-

gu nad običnim zaključcima, do kojih se dolazi spekulacijom. (...) ako su 

postavke dobre dođe do zaključaka tačnih, što kod običnog logičkog su-

đenja nije uvek slučaj. (...) na osnovu kretanja promena količina statisti-

kom, to je uvek kriterijum najsigurniji na raspoloženju da se matematič-

ke dedukcije kontrolišu. 

Samo primenom matematike, a naročito diferencijalnog računa, bi-

ćemo u stanju da pratimo procese i promene ekonomskih količina od ko-

jih vrednost zavisi i da tražimo onu opštu primenu osnovnih zakona o  – 

održanju energije i entropije.“ 

1.2.5.3. Analogija sa toplotnim pojavama 

Ovo je osnovna postavka, koju je kibernetika i sistemologija razrađiva-

la tek od 1948. godine, dakle, 38 godina posle K. Stojanovića, te on ističe: 

„Ekonomske pojave u mnogome mogu dovesti u analogiju sa toplotnim 

pojavama. Ovde ću dodirnuti samo postanak vrednosti i napominjem da 

rad u ekonomiji ostaje jednak radu u fizici:

 

– Toplota se jednači sa kapitalom; 

 

– Energija se jednači sa bogatstvom, što je skup izrađenih objekata, 

njihovih vrednosti i aktivnosti sredine ekonomske, njene moći da dâ 

rad; 

 

– Ponuda je slična pritisku; 

 

– Tražnja je slična temperaturi.“ 

Autor dalje determiniše analogije i ističe: „Tražnja zavisi, takođe, od 

kvaliteta sredina, od njihove razvijene delatnosti i od nivoa kulturnog. Što 

je jedno društvo razvijenije to će biti i veća tražnja objekata za podmire-

nje raznih fizičkih, intelektualnih, estetskih, moralnih i u opšte kulturnih 

potreba. Promene u ekonomskim vrednostima, koje su veće što je tražnja 

jača.“

Ponuda, ako je veća od potražnje, stvara pritisak da se dobra neg-

de prodaju i time dobrima spase utrošak trojnog kapitala, pa to podvlači 

autor: „Ponuda je posve slična sa pritiskom, ako se analogno posmatraju 

ekonomske i toplotne pojave. Ponuda se meri istom jedinicom kao i tra-

žnja i najčešće su to jedinice rada.“

---

Prva generacija teoretičara u Srpskoj školi efektivističkog mišljenja

27

1.2.6. Nekonzervativni sistemi

Ako na ekonomske promene u poslovnom sistemu ili društveno-ekonom-

skom sistemu dejstvuju samo: „(...) uzroci unutrašnje prirode sistemi su 

konservativni.“

Poslovni sistemi karakterišu se prometom prozvoda i usluga na koje 

deluje i okruženje, pa ove sisteme autor definiše na sledeći način: „ (...) u 

ekonomskim pojavama na jedan sistem, jednu sredinu dejstvuju i spoljnji 

i unutrašnji uzroci, to su ovi sistemi, većim delom, nekonservativni, i ako 

promene u stanju izrazimo sa funkcijom ψ(pQV), onda je opšta jednači-

na za održanje energije: 

dψ =dA

a

 + dA

i

 = d(A

a

 + A

i

)

Gde su: A

a

 – radovi spoljnih sila; 

 A

i

 – radovi unutrašnjih sila.

Ovde spoljni uzroci mogu biti fizičke ili čisto ekonomske prirode.“ 

Funkciju tražnje, ponude i vrednosti autor označava sa ψ i utvrđuje 

je na sledeći način: 

„d(A

a

 + A

i

) = dψ (A

a

 + A

i

)

2

 – (A

a

 + A

i

)

1

 = ψ

2

 – ψ

1

ili (A

a

 + A

i

)

21

 = ψ

21

Autor ističe: „Ravnoteže su u ekonomskim pojavama dinamičke pri-

rode i nalaze se slično ravnotežama u mehaničkim sistemima.“ 

Celokupna energija ekonomskih (poslovnih) sistema zavisi od spolj-

nih uzroka i autor je izračunava na sledeći način: 

dE = dA

a

 ili E

2

 – E

1

 = A

a21

 = (A

a2

 – A

a1

)…

Kod  konservativnih sistema nema spoljnih uzroka i E

2

 – E

1

 = 0, 

znači suma iz potencijalne i kinetičke energije usled delovanja unutraš-

njih sila je uvek stalna. 

Kod  nekonservativnih sistema energija se menja sa promenama 

spoljnih uzroka. (…) ako imamo posla sa promenama, koje po završet-

ku procesa dolaze u stanje prvobitno, ako je slučaj takozvanih kružnih 

procesa, onda je u takvim sistemima zbog A

a21

 = 0. E

2

 – E

1

 energija stal-

na, kinetička može samo rasti na račun potencijalne i obratno. Ovakve 

su promene kod svih reverzibilnih procesa i promena, bile one fizičke ili 

ekonomske.“ 

---

Organomatika i sinergetika

Osnove društvenog inženjerstva

28

1.2.6.1. Prvi ekonomski zakon

Autor utvrđuje prvi ekonomski zakon, koji je po svojoj suštini prvi eko-

nomo-dinamički zakon: „(...) u svakom momentu, pri ma kakvim pro-

menama ekonomskim, rad koji sredina daje, više kapital koji se iz sredine 

uzima za stvaranje vrednosti, jednak je energiji. 

dE = dA + dk / A

Prema tome se energija može smatrati, ako se rad i kapital unesu u 

vrednosti, kao skup svih vrednosti.

Ako se energija ekonomskog sistema identifikuje sa bogatstvom 

onda prethodna jednačina kazuje da je bogatstvo jedne sredine: rad više 

kapital, ili ako se rad i kapital unesu u vrednosti, skup svih vrednosti: ili 

ako se rad ogleda u vrednostima, onda je bogatstvo: vrednost više rad. 

Ili ako se samo rad unosi u vrednosti, onda je bogatstvo: skup stvorenih 

vrednosti u datom momentu više kapital dotične sredine. Ovde se kapital 

uzima u najširem smislu reči kapital.“

Uneti kapital u jedan poslovni sistem može: „(...) izazvati promene 

na vrednostima i na ponudi. Ako uzmemo u račun samo one promene u 

ekonomskim sredinama, koje su analoge sa adiabatskim i izotermnim po-

javama u toploti, gde prve bivaju bez kapitala, a druge utroškom kapitala 

na stalnoj ponudi, onda će stanja biti data jednačinama: 

f (vp) = H = const., analogno adijavatskim promenama,

f (vp) = Q – const., analogno izotermnim promenama. 

Ako se takva vrednost promeni za dv a ponuda ostane stalna p, onda 

je pdv rad i izazvat je radom dA. Između ovih količina postoji odnos: 

dA = – pdv ... 

jer se vrednost stvara na račun rada.“

1.2.6.2. Drugi ekonomski zakon

Osnova drugog ekonomskog zakona je jednačina entropije (...) druga 

ekonomo-dinamička jednačina; po autoru: „Entropija se obeležava sa H 

ili e. Ovde napominjem da je entropija broj, koji izlazi iz odnosa elemen-

tarnog kapitala i tražnje i važan je kao transformacioni koeficijenat za 

prelaz kapitala u rad pri stvaranju vrednosti.“

---