Evropski centar za mir I razvoj

Organomatika i sinergetika

Osnove društvenog inženjerstva

14

Razvijajući dalje analogiju toplote i kapitala autor tvrdi: “Ovde je ka-

pital po degradaciji sličan toploti. Radom se dobija kapital: zgrada, maši-

na, put i drugo. Ako se taj kapital spregne sa radom on ne može dati sav 

rad koji je na njega otišao, jer kapital zrači kao toplota. Entropija kapita-

la, kao i toplote neprestano raste’’.

1.2.1.1. Društvo – mehanizam kristalizacije vrednosti 

Društvo organizovano kao država sa svojim društveno-ekonomskim siste-

mom predstavlja složenu mašinu ljudsko-tehnološkog kapitala u kome se 

troši prirodni kapital i udruženim radom ljudi i tehnološkog kapitala stva-

ra vrednost proizvoda i usluga, pa to posebno podvači autor: „Društvo 

je kao mehanizam. Termička mašina radi kad su ispunjeni uslovi da to-

plota s jednog nivoa pada u drugi niži. (...) Društvo upoređeno sa toplot-

nom mašinom stvara vrednosti radom i kapitalom. Trošeći vrednosti jača 

svoj oragnizam za novi rad i pojačava kapital. Menjanjem vrednosti sva-

kog časa prema ponudi i tražnji ispunjeni su uslovi da kapital iz tih pro-

mena da novi rad. (...) Radman kapitala meri se razlikom ponude, odno-

sno tražnje vrednosti.“

1.2.1.2. Podela kapitala

Autor deli društveni kapital na sledeće klase: „Mobilne i imobilne (inte-

lektualne), moralne i čisto fizičke. Izvestan kapital ma koje gornje katego-

rije može imati nikakva upliva na stvaranje vrednosti (...) ako mu je tra-

žnja nula ili ponuda beskonačna.“ 

Prirodni kapital, poznat u praksi kao dar kosmičkih sila ili prirod-

nih iscrpljujućih resursa je vrlo važan, te ga autor smatra: „Pod kapitalom 

se u prirodi razumeju svi izvori iz kojih se može doći do toplote, elektrici-

teta, magnetizma i drugih sila u koje se rad može transformisati.“

Stanje kretanja u društveno-ekonomskom sistemu, određuje se pre-

ma stalnom kretanju kapitala i rada na sledeći način:

R + K = E = V

r

 + V

q

 = E

r

 + E

q

Gde je: R – rad;

 K 

– kapital; 

 V

r

 –  vrednost utrošenog kapitala u procesu rada: živog, tehnološ-

kog i prirodnog;

 V

q

 – vrednost za jačanje kapitala;

 E

r

 – ekonomska energija rada;

 E

q

 – ekonomska energija kapitala. 

---

Prva generacija teoretičara u Srpskoj školi efektivističkog mišljenja

15

Ciljevi društva ostvaruju se preko društveno-ekonomskog sistema, 

jer su rad i kapital: „Funkcije periodične sa znatno velikim periodom. 

Fluktuacije su očevidne ovih količina sa vremenom. Ako društvo izumre, 

onda je R = 0, a ostaje samo ukupan kapital. Kapital asimilira sve stvorene 

vrednosti kroz vekove čovečanstva. Materija se vraća prirodi (...) svi rado-

vi anuliraju (...) po zakonu entropije dođe do stanja mira.“

Iz stanja mirovanja nekog umrlog sistema spoljnim uzrokom izaziva-

ju: „Promene i stvaraju uslovi za preobražaj prirodnog kapitala u rad i ob-

navlja ciklus jednom svršen. Tako se nastavljaju i obnavljaju svršeni pro-

cesi svetski. Sve što se dešava, bilo, odnosi su isti između uzroka i efekata, 

ali su fenomeni kvantitativno i kvalitativno drugih proporcija. Menjaju se 

visine maksimuma i minimuma u fluktuacijama uzroka pojava, kao i nji-

hovih posledica.“

1.2.1.3. Ekonomske pojave

Autor posmatra ekonomske pojave bez obzira na postojeće društveno-

ekonomske sisteme, tretirajući društveno uređenje kao homogenu sredi-

nu kristalizacije trojnog kapitala, i podvlači: „Primer kod produkcije. Ako 

smo produkciju posmatrali u današnjoj sredini socijalnoj, gde su politič-

ke slobode ove koje danas postoje, onda intenzivnost produkcije opada 

ili raste, prema tome da li se traži ista za nekoliko vekova unazad ili po-

sle nas.“

Karakter društveno-ekonomskih sistema određen je načinom svoji-

ne nad ljudskim, tehnološkim i prirodnim kapitalom: „Postanak bogat-

stva, nađen danas, repartira se s pogledom na sopstvenike kapitala i polo-

žaje radnika. Ako je svojina kolektivna ili individualna i reparticija dobija 

druge vidove. To vredi za sva pitanja ekonomska.“

1.2.1.4. Statistika vrednosti 

Za razliku od fizičkih (tehničkih) sistema u ekonomskim sistemima de-

luje zakon verovatnoće (prirodna, slučajna i retka raspodela vrednosti) te 

nije mogućno bez duže statističke opservacije utvrditi zakone kristaliza-

cije kapitala u procesima rada, pa autor upozorava: „Na osnovu opažanja 

mnogostrukih uzroka, vršiti eliminaciju sekundarnih uticaja od primar-

nih uzroka, čiji odnos ima u datom slučaju da determiniše traženi zakon. 

Za to je potrebno i mnogo vremena i mnogo podataka.“

---

Organomatika i sinergetika

Osnove društvenog inženjerstva

16

1.2.1.5. Društvo kao živa mašina

Društveno-ekonomski sistem u jednoj državi, autor tretira na sledeći na-

čin: „Društvo uzeto kao fizička sredina, gde ljudi igraju ulogu atoma i 

molekula, igra kao i država ulogu izvesnih tela nejednakih osobina, gde 

se raznolikost kulturna identifikuje sa razlikom agregatnih stanja, pred-

stavlja (...) izvesnu količinu energije zavisne od količine i kvaliteta ljudi 

u toj sredini. Kvalitet zavisi od kulture (...). Produkcija i potrošnja doba-

ra merilo je jačanja energije, distribucije dobara, promet, rašćenje sredine 

sve su promene, kojima se po sve slične pojave u fizici mogu naći. 

 

– prometu se ravna pojava kretanja, pomeranje energije: apsorpcija, dis-

perzija, prelamanje, odbijanje i drugo:

 

– distribucija je kretanje toplote.“

U svim dosadašnjim društveno-ekonomskim sistemima je podela 

stvorenog bogatstva u društvu putem rada i države veliki problem: „Ne-

jednaka podela bogatstva dolazi danas od sklopa društenog i nejednake 

moći apsorbcije raznih društvenih slojeva (...) tako smo na osnovu dobrog 

poznavanja zakona ekonomije u stanju i današnju nehomogenost društve-

nu pretvoriti u homogenost i preko pojave današnje podele svojine, koja 

nema nikakva opravdanja u moralu ljudskom, naći novu fazu, gde će život 

snošljiviji biti i manje nestabilna ravnoteža od današnje.“

1.2.1.6. Reverzibilnost i ireverzibilnost procesa 

Kao u kosmosu procesi u društveno-ekonomskom sistemu mogu biti re-

verzibilni i ireverzibilni, te na to ukazuje autor: „Društvene faze ravnote-

že su labilne. Promene su vrlo česte i samo je jedno jasno da su sve po-

jave manje više reverzibilnog karaktera. Promene u fazama ne udaljavaju 

se u izvesnom datom momentu mnogo od ranijih ravnotežnih svojih po-

ložaja. Procesi sadašnjosti liče na procese prošlosti i ličiće na procese bu-

dućnosti.“

Stalna turbulencija usled tekovina naučno-tehnološkog progresa 

uslovljava stalnu promenu i entropiju u sistemima koji se ne razvijaju, te 

je to permanentno kretanje razvoja, pa autor ističe: „Nema stanja eko-

nomskog, najidealnije da je, koje bi se jednom postiglo, dalo zadržati. Da 

se dođe do faze u promenama, koje utopija obeležava kao najpovoljnije, 

vreme za koje bi to stanje trajalo kratko je po zakonu ritma. Periode nekih 

pojava su duže nekih kraće. Skale maksimuma i minimuma nisu iste.“ 

---