Evropski centar za mir I razvoj

Organomatika i sinergetika

Osnove društvenog inženjerstva

560

9.

U porodici, domaćinstvu i zajednici svaki čovek živi svoj jedini život i 

ima svoje rođenje, detinjstvo, dečaštvo, mladost, stasalost, zrelost i starost. 

Otuda je prirodni sastav porodice uvek i svagda takav da u domu-kući po-

stoje uloge i mesta za: baku i deku, za mamu i tatu i za seku i batu. Nisu 

domovi i nisu kuće oni stanovi i apartmani koji to ne ispunjavaju. 

10.

Rodno mesto i dom, dvorište i dvor, kućište i kuća … to smo mi sami, naš 

san i java, naša prošlost, sadašnjost i budućnost. U spiroidalnoj sferi uspona 

čoveka od jazbine, pećine i kolibe (izbišta) do kuće, sela i grada sadržana je 

celokupna duga i bolna, uspinjuća i padajuća, oplemenjujuća i degradiraju-

ća istorija, kultura i civilizacija čoveka, ljudi i njihovih zajednica. 

11.

Radost i žalost, nada i zebnja, ljubav i bol, boljitak i gubitak, uživanje i 

patnja, mladost i starost … svakog čoveka i njegovog života, unutrašnji su 

genomski i arhetipski sadržaj rečene spiroidale postanja, nastanjenja i na-

stanja. Kuća ispunjava čoveka i njegovo je ogledalo, njega kao domaćina, 

njegove porodice i svih ukućana. Kao i čovek i njegova kuća i kućna za-

jednica postaje na svoj neponovljiv način raznoobličja samousavršavaju-

ćeg se života. 

12.

Verovatno, usled toga, nazovi, domodiverziteta (domoraznovrsnosti), svi i 

najuporniji pokušaji uređivanja ove oblasti unošenjem jednoobličja, tipi-

zacije i unifikacije ili bilo kojih jednostranosti (nivelacije, imitacije, hibri-

dizacije…) završavaju neuspešno, čak i tada kada su im namere dobrohot-

ne; kao, na primer, u slučaju masovne istotipske gradnje stanova i čitavih 

gradskih, radničkih, elitnih i drugih naselja, ili u slučaju tzv. kolektivizaci-

je poljoprivrede i sela sa istotipskim kućicama i okućnicama, zadrugama 

(kolhozima) i državnim poljoprivrednim preduzećima (sovhozima). 

13.

Samo iz te životne sredine, iz te kućne zajednice, mogu izrasti pravi lju-

di. Bilo kojih društvenih poslova, uloga i odgovornosti, a naročito tzv. ru-

kovodećih funkcija (položaja), ne bi trebalo da se prihvataju oni koji ne 

---

Sinergijska osnova domaćinskog staranja

561

podižu decu, koji nisu valjani poreski obveznici i koji nemaju iskustva 

dobrog domaćina. Bez ovog životnog iskustva nije dovoljno školsko obra-

zovanje, niti stručna specijalnst, kao ni partijska pripadnost. 

14.

Razaranje ove primarne zajednice, naročito tokom ovog veka, dovelo je do 

mnogih izobličenja, poznatih neželjenih pojava, suzilo raspoloživosti naj-

važnijeg činioca rada

31

, razvoja i napretka – i dovela do zastrašujućeg išče-

zavanja Srba, srpstva i Srbije, u sve vidljivijim pojavama: depopulacije, de-

domestikacije, dekultivacije, dekapitalizacije i devastacije. 

15.

Nastupajući talas biotehnologije u tekućoj Naučnotehnološkoj revoluci-

ji može i doneti rešenje biblijskog problema bezgrešnog začeća i rađa-

nja (istina, partenogeneza, kalemljenje, najnovije kloniranje… u prirodi 

odavno postoje! – a ljudi ih danas počinju i na sebi eksperimentalno opo-

našati); ali, ostaje pitanje: kako sa fizičkom formirati i duhovnu ličnost čo-

veka; odnosno, kako sa onom: ti si deo mene, kost moje kosti, telo moga 

tela… dostići i ono udahnuće duše; ono: da si sin svoga oca, naslednik ba-

štine prethodnika, brat bratstva mu, rođak u rodu mu, zavičajac rodnog 

mesta stasanja… pripadnik nacija… čovečanstva, tj. kako da se čovekobi-

će uspne do visine sinergiosa, komona… zajedničara u zajedničarstvu sa 

sobom, Bogom, Kosmosom, Prirodom i drugim?

16.

Zapravo, ovde se bez primarne zajednice (sociona) i ne može zamisliti po-

iz-vođenje ljudi. Taj rascep čoveka na fizičko i duhovno biće označuje čo-

vekov kraj!

17.

Mnogi moćnici sa pretenzijom da večno vladaju svetom, to su i pokuša-

vali poznatim uposebljavanjem rođenja podanika i naslednika „čiste rase“, 

31

 Zna se da je baš taj lični, upravljački i radni činilac prava granica rastu, razvoju i na-

pretku – i da to nije priroda, kapital, tehnologija, zemlja i dr. Gubitkom radnog i upravljačkog 

iskustva, navika i morala ili kulture rada i upravljanja – sve je izgubljeno, posebno za savre-

menu svetom nastupajuću Novu kulturu proizvodnje i razmene vrednosti, proizašlu iz petoo-

sovinskog sprega: visoka tehnologija, visoka pouzdanost, visoka relevantnost, visoka ekologič-

nost i visoka ekonomičnost, sa ishodištem u visokoj efektivnosti. 

---

Organomatika i sinergetika

Osnove društvenog inženjerstva

562

„nadljudi“… i odrođavanjem porobljene dece (poznati „danak u krvi“ 

Srba Turcima, pokušaji formiranja ustaša od srpske dece). Nažalost, tu su 

i vekovni pritisci na Srbe sa sramnim ciljem njihovih deoba i sukoba, pre-

veravanja, preobraćenja i preosvećenja u tuđeg prvosvećenika. Sve u cilju 

ostvarivanja podle taktike Srbe na Srbe kao prve tačke svake antisrpske 

strategije. Ti moćnici i danas to priželjkuju, videvši u klon-tehnici demo-

grafsku bombu, odnosno svoju šansu u svetom svepobeđujućoj bio-robot 

armadi. 

18.

Domaćinstvo i domaćinsko staranje ne zastarevaju. Ali mogu iščeznuti 

usled čovekovog nedomaćinskog ponašanja. Kako nas je poučavala Isido-

ra Sekulić, čovek je biće prirode. Od čoveka demistifikovana bića prirode, 

biljke i životinje, izvori i sačinitelji prirode u životu sa prirodom ne mogu 

zastarevati. Njihovo evolutivno vreme života daleko nadmašuje kratkoveki 

život nas pojedinačno i ljudskih naraštaja, koje mi gradiramo našim skala-

ma zaostalosti i naprednosti, imajući u vidu, uglavnom, naše stvari – ala-

te, mašine i dr. Pčela ne zastareva, već 126 miliona godina skuplja-proi-

zvodi isti med, izaziva cvetanje i vrši oprašivanje (oplodnju) biljaka, ali u 

pčelarstvu zastarevaju neke vrste košnica, cedilice meda, njegova prerada. 

Isto važi za ajkulu, kravu, konja, ćurku, hrast, belu radu, suncokret, kuku-

ruz, jabuku, luk i dr. 

19.

Svuda je nužna kultivacija (uviđanje sinergije ili prirodnosti): pa, i oživ-

ljavanje Eleusinskih svetkovina posvećenih plodnosti kao pre četiri i više 

hiljada godina. Dakle, domaćinsko staranje i domaćinstvo, porodica i po-

rodični odnosi sa ulogama bake, dede, oca, majke, braće, sestara … i ro-

đaka, nezamenljiva su nauka života. To ostaje, bez obzira na mogućnosti 

tzv. virtualne zajednice (virtual communities), kibernetizovanih prostora 

(cyberspaces), čak robot-majki i služavki, i svu menadžeriju roboto-vrsta. 

20.

Naravno, po opremljenosti i kapitalnoj intenzivnosti, po inovativnoj na-

prednosti i planeabilnosti – i po vrednosnoj efektivnosti, domaćinstvo tre-

ba uzdizati na najviše današnje i sutrašnje tehnoekonomske mogućnosti. 

Stalna proizvodnja i razmena svetske robe, naročito iziskuje: negovanje 

---

Sinergijska osnova domaćinskog staranja

563

genofondova, humanih i prirodnih činitelja, bio-tehnologije i ekonomi-

je, zdravlja i bezbednosti, posebnih sistemotehnika graditeljstva, tehno-

logije, hemije, informatizacije, organizacije i tehnologije upravljanja. (Sa-

vremeni strategikon poslovodstva ima tridesetak komunikacionih kanala: 

teleks, telefon, televizija, radio, radar, elektronska pošta i novac, pošta, ra-

zne telekomunikacione mreže … i druge blagodati novog elektronskog 

veka i Teslinih elektrosistema, elektronskog neba i nadzemlja, Gutember-

govskog podneblja, obaveštajnog podzemlja, sa industrijom medijske pro-

pagande). 

21.

U dom → domaćinstvu sve počinje i sve završava, čitav razvitak, sve od-

luke i sve akcije (permanentno planiranje!). Ali, to je i jedino mesto oku-

pljanja porodice i mesto reintegracije danas nepoželjne diverzifikacije tzv. 

trangularne egzistencije – rada, stanovanja i rekreacije (rasturanja poro-

dice); naročito, imajući u vidu i tehnoekonomske mogućnosti novih teh-

nologija da ljudi uspešno obavljaju svoje radne potrebe i kuće uključe-

ni u odnosne sisteme veza itd. Na tom mestu se uravnotežuje i piramida 

upravljanja, odnosno rasponi kontrole, autoriteta i lojalnosti (span of con-

trol, span of authority and span of lojality), kako to kazuje u svojoj za-

nimljivoj knjizi C.A.O. van HIEUWENHWIJZE: DEVELOPMENT BE-

GINS AT HOME, izdanje Pergamon Press, Oxford, New York, Toronto, 

Sydney, Paris, Frankfurt, 1982.

Svako od istinskih najnovijih dostignuća nauke i tehnike, mora biti u 

polju interesa naprednog domaćina, njegovih preduzeća i poduhvata. Ovo 

i zato što nivo, stil i način života i delovanja domaćinstva u selu mora bit 

na najvišoj vrednosti životnog kvaliteta ili kvaliteta života. 

---

---

1.

U Beogradu je 9. februara 2005. godine preminuo profesor Miloš Sinđić, moj vrlo 

cenjeni i poštovani prijatelj i dugogodišnji saradnik na mnogobrojnim razvojnim po-

duhvatima.

Tekst ovih mojih razmišljanja o klimi i kulturi domaćinskog staranja, kao bitnoj 

pretpostavci visoke sinergetske efektivnosti i reverzibilnosti privređivanja u Republici 

Srbiji, posvećujem trajnom sećanju

NA PROFESORA MILOŠA SINĐIĆA

i našu pedesetogodišnju saradnju na mnogobrojnim razvojnim poduhvatima 

usmerenih na istraživanje temeljnih pretpostavki za ostvarivanje visoke sinerget-

ske efektivnosti i reverzibilnosti privređivanja, jer se prvenstveno na taj način može 

obezbediti bogatiji i kvalitetniji život građana Republike Srbije.

2.

U aprilu 1953. godine primio sam dužnost direktora Prve petoletke u Trsteniku, koja 

je te godine još bila tretirana po programskoj orijentaciji kao fabrika aviona i stajnih 

trapova za avione.

Iz Uprave za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, u oktobru 1953. godine 

su me pitali, da li bih primio na posao u fabrici njihovog stipendistu Miloša Sinđića, 

koji je sa najvišim ocenama diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a za-

tim sa najvišim ocenama završio Školu rezervnih oficira u Bileći.

Dao sam pristanak da Miloša Sinđića primimo u radni odnos, jer do tada u Pr-

voj petoletki nismo imali nijednog diplomiranog ekonomistu.

U svojoj 25. godini, u oktobru 1953. godine, Miloš Sinđić je započeo svoju izu-

zetno uspešnu i plodonosnu stvaralačku aktivnost vrsnog i priznatog ekonomskog 

stručnjaka.

On je nekoliko godina bio direktor finansijskog sektora, a zatim pomoćnik di-

rektora Petoletke za unapređenje poslovanja.

Zajedno sa trojicom rukovodećih inženjera: H. Jegerom, M. Drulovićem i K. 

Jovanovićem, Miloš Sinđić je učestvovao u koncipiranju i praktičkom ostvarivanju 

projektovodnog poduhvata na uvođenju novih savremenih metoda usmerenih na 30 

postotno povećanje produktivnosti proizvodnog rada u Petoletki.

U spomen

profesoru Milošu Sinđiću 

1928–2005. godine

---

Organomatika i sinergetika

Osnove društvenog inženjerstva

566

Iz drugih fabrika je zatraženo da Prva petoletka organizuje seminare u Trste-

niku o primeni tih novih produktivističkih metoda, a čijem je koncipiranju i uspeš-

nom izvođenju značajno doprineo i Miloš Sinđić.

Tadašnji predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Minić, došao je u posetu Pe-

toletki i tom prilikom je zatražio da, pored ostale problematike, bude upoznat i sa 

karakteristikama tog produktivističkog razvojnog poduhvata.

Uskoro posle te posete, predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Minić je za-

tražio da Miloša Sinđića, od Prve petoletke, Vlada Republike Srbije preuzme na svo-

ju kadrovsku listu, radi njegovog angažovanja na poduhvatima koji su u nadležno-

sti republičke vlade.

Nakon nešto više od osam godina rada u Prvoj petoletki, Milošu Sinđiću su od 

strane Vlade Republike Srbije i Vlade SFRJ poveravane razne vrlo odgovorne druš-

tvene funkcije.

3.

Iako nismo više bili u istoj privrednoj organizaciji, Miloš Sinđić i ja smo nastavili sa-

radnju oko razjašnjavanja nekih aktuelnih teorijskih problema.

Krajem šezdesetih godina 20. veka, među teoretičarima se raspravljalo o pre-

mošćavanju jaza između prirodnih i društvenih nauka, a pored toga bilo je aktuelno 

i razjašnjenje dilema o entropiji i negentropiji, pa smo 1969. godine zajedno konci-

pirali interdisciplinarno pisanje referata i studija naših istaknutih stručnjaka na temu: 

„Sistemi u prirodi i društvu“.

Nakon toga se moglo konstatovati, da do 1969. godine, još nije bila otkrivena 

teorijska osnova za premošćavanje jaza između prirodnih i društvenih nauka.

U Beogradu je 1976. godine objavljena knjiga „Kibernetska termodinamika“, 

koju je napisao naš istaknuti termodinamičar prof. dr Dragomir Malić.

Profesor Malić je u toj knjizi oblikovao prvu formulaciju Zakona održanja or-

ganizacije i uspešno razjasnio postojeće dileme o entropiji i negentropiji.

Miloš Sinđić je u maju 1978. godine, pod naslovom: „Zakon održanja organi-

zacije“ (Malićeva teorija organizacije). Na 25 kucanih stranica, napisao opširniji pri-

kaz Malićeve knjige „Kibernetska termodinamika“, a u uvodu tog teksta napisao sle-

deću ocenu:

„Dragomir Malić je jedan od utemeljivača naučne teorije organizacije. Njegov op-

šti naučni doprinos i ovo otkriće znače pionirski prodor opšteg značaja u savremenoj 

svetskoj nauci. Malićeva teorija organizacije ima u suštini isti fundamentalno naučni 

značaj i ulogu za dalji naučni, tehnički, organizacioni i opšti razvitak kao što to imaju 

Ajnštajnova teorija relativnosti, Hajzenbergova teorija neodređenosti, Kolmogorovljeva 

teorija optimalnosti, Šenonova teorija informacija, Vinerova teorija upravljanja i druga 

slična naučna otkrića i doprinosi na kojim se i zasniva i gradi savremena naučnotehno-

loška revolucija i opšti progres čitave civilizacije našeg doba. Delo koje nam je D. Ma-

lić ostavio, svakako, pripada vrhunskim dometima nauke ovog doba i kamen je teme-

ljac njene budućnosti. Svoje delo D. Malić je stvarao čitavog života. Ovaj skromni čovek 

i humanista marksističkog uverenja radio je uporno i tiho, nenametljivo i nesebično. U 

najranijim godinama svoga života rešio je da sazna tajnu vatre.

---

Sinergijska osnova domaćinskog staranja

567

Kao vrsni termotehničar i projektant postrojenja toplifikacije podsećao nas je na 

promišljanja o zakonima dijalektike. Kao pedagogu na Univerzitetu jedva da mu je bilo 

ravna. Na svetskim skupovima kibernetičara uživao je ugled najvišeg ranga. Pravi čo-

vek darovao nam je veliko delo.“

Navedeni prikaz Malićeve knjige nije objavljen. Miloš Sinđić ga je pisao da sebi 

i nekolicini svojih drugova, saopšti svoje mišljenje o značenju Malićevog fundamen-

talnog teorijskog doprinosa daljem razvoju teorijske misli u savremenom svetu.

U oktobru 1977. godine profesor dr Dragomir Malić nam je predao svoje na-

učno saopštenje „Informacija, organizacija i entropija“,  u kome je data posebna 

formulacija Zakona održanja organizacije:

Wc + ΔW = W max = const

za koju smo pretpostavili da verovatno predstavlja temeljni zakon društveno–eko-

nomskog razvoja, jer njegova formulacija omogućava da se utvrđuju koeficijenti re-

verzibilnosti i ireverzibilnosti privrednih organizacija.

4.

Početkom devedestih godina 20. veka smo zaključili, da trebamo oformiti istraži-

vačku grupu, koja će upornim radom, uz održavanje radnih sastanaka utorkom sva-

ke nedelje, izuzev letnjih meseci, moći sagledati fundamentalna teorijska polazišta za 

elaboraciju  teorije efektivnosti privređivanja zasnovane na paradigmi termodina-

mičkog, hidrodinamičkog i aerodinamičkog tipa.

Više od dve stotine radnih sastanaka utorkom, bilo je potrebno našoj istraživač-

koj grupi da utvrdi osnovna polazišta u procesu elaboracije teorije efektivnosti pri-

vređivanja zasnovane na paradigmi termodinamičkog, hidrodinamičkog i aerodina-

mičkog tipa.

Miloš Sinđić je tada predložio, da u stručnu javnost nastupimo kao Istraživač-

ka grupa SINERGON, jer grčka reč sinergon označava pojam zajedničke radionice, 

a bez našeg upornog višegodišnjeg rada u toj našoj zajedničkoj radionici, ne bi bilo 

moguće , da prvi u svetu elaborišemo teoriju efektivnosti privređivanja, čija je te-

orijska okosnica Malićeva posebna formulacija Zakona održanja organizacije.

Kada smo završili prvi ciklus elaboracije teorije efektivnosti privređivanja, 

shvatili smo, da se visoki koeficijenti reverzibilnosti u poslovanju privrednih organi-

zacija 0,85 → 0,90 ne mogu dostizati bez dobro utemeljene i razvijene društvene kli-

me efektivizma u privredi i razvijene i negovane klime efektivizma u privrenim or-

ganizacijama.

U svetu se tada počelo govoriti o potrebi razvijanja i oslanjanja na sinergiju u 

procesu privređivanja radi dostizanja i ostvarivanja visoke efektivnosti privređiva-

nja.

Konstatovali smo da su Sinergija i Sinergetska efektivnost bile ostvarivane u 

velikim graditeljskim poduhvatima (izgradnja piramida u Egiptu, na primer), ali tada 

još nije postojao izraz „sinergija“.

Miloš Sinđić je tada zaključio da se mi trebamo oslanjati na razvijanje i negova-

nje klime i kulture domaćinskog staranja u našoj borbi za dostizanje i ostvarivanje 

---

Organomatika i sinergetika

Osnove društvenog inženjerstva

568

visoke sinergetske efektivnosti privređivanja, jer je domaćinsko staranje vekovima 

negovano i srpskim porodičnim zadrugama i seoskim zajednicama i da zato pred-

stavlja vrlo značajno vrednosno svojstvo u kulturnoj tradiciji srpskog naroda.

Oslanjajući se na takvo svoje shvatanje, Miloš Sinđić je napisao dobro uteme-

ljen i filozofski uopšten tekst pod naslovom „Sinergijska osnova domaćinskog sta-

ranja“ i uporno zastupao stanovište, da naša zajednička knjiga bude naslovljena:

„DOMAĆINSKO STARANJE“

(Maksimizacija efektivnosti)

Kada sam u decembru 2004. godine, počeo pisati tekst ove moje studije, više se 

nisam mogao oslanjati na meni izuzetno korisnu recenziju Miloša Sinđića , jer on od 

početka 2003. godine – zbog oslabljenog vida – više nije mogao čitati i pisati.

Da sam se pri pisanju ove studije o klimi i kulturi domaćinskog staranja, mo-

gao oslanjati na recenziju Miloša Sinđića, možda bi ona mogla biti označena kao 

„Filozofija efektivističkog razvoja Republike Srbije“, a bez toga , moram je ozna-

čiti skromnije kao „Skice za razvoj i definisanje filozofije efektivističkog razvoja Re-

publike Srbije.“

Neka mi bude dopušteno, da se kao nekadašnji član Saveta Republike Srbije, u 

ime srpskog naroda zahvalim našem dragom i poštovanom Milošu Sinđiću, za sve 

ono što je za svog stvaralačkog života uradio za razvoj i napredak naše Republike Sr-

bije.

Trajno zahvalan

KRSTO BOSANAC

U Beogradu, polovinom marta 2005. godine