Evropski centar za mir I razvoj

Organomatika i sinergetika

Osnove društvenog inženjerstva

554

su počinjale oko 1730, 1800, 1890. i 1960. godine. Samo što je u našoj eri 

kriza višeg nivoa, jer 10% danas najsiromašnijih Amerikanaca bogatiji su 

od 10% najbogatijih Amerikanaca iz 1890. godine.

21.

Stari rodovi, vidovi i sistemi upravljanja su istrošeni, a novi nisu rođeni. 

Posle milenijumske vladavine tiranije, diktatorstva i autokratije, careva-

nja, kraljevanja i satrapije, totalitarizma, republikanizma i predstavničke 

demokratije, birokratije, meritokratije i medijakratije, šefovanja, direkto-

risanja i participacije, pojedinačnog, grupnog i etatističkog rukovođenja, 

granskog, regionalnog i opštenacionalnog usmeravanja, pogonske, fabrič-

ke i preduzetničke demokratije (samouprave), … u sve gušćoj mreži ko-

munikacija, prometa i mešanja – nastupio je zamor, skleroza i trošnost 

toga upravljačkog materijala i njegovih konstrukata. Ni dalje traganje za 

novim elitama, tzv. talentima (selekcija, profesionalizacija … do tzv. de-

strukcije radi inovacije!) i sistemima upravljanja ovde neće uspeti. I svi 

pokušaji da se unutrašnja saglasnost domaćinstva i uloga domaćina za-

meni profesionalcima i „uzdigne“ na neki „viši“ nivo demokratije, tako-

đe nisu uspeli.

22.

Sa svojih 10 do 50 i više hektara zemlje, desetak i više tehnoloških baza 

najviše agrikulture i tehnoekonomije, u bilo kojoj od preostalih stotinak 

župa i planinskih područja srpskih zemalja, srpska (i druga) seoska do-

maćinstva sa njegovim koliko-toliko razuđenim ekonomskim dvorištem, 

u stanju je da trajno osigurava svih pet tradicionalnih i savremenih potre-

ba najviših etičkih, kulturnih, razvojnih, ekonomskih i sveljudskih vred-

nosti. 

23.

Te potrebe su životni sadržaji domaćinskog staranja, kako sledi: 

Prvo, OBNAVLJANJE I UMNOŽAVANJE PORODICE.

Domaćini su: DOBRI RODITELJI DECE. 

Oni rađaju i podižu decu, ostavljajući iza sebe proširenu porodicu u 

što je moguće brojnijem i boljem stanju. 

DECA SU NAŠA (NAJVEĆA) VREDNOST!

---

Sinergijska osnova domaćinskog staranja

555

Drugo, NEGOVANJE KULTA PORODICE NAJBOLJIH!

Domaćini su: DOBRI STARATELJI PORODICE!

Oni upravljaju porodičnim aktivnostima kroz koje članovi porodice 

stiču nauku života u porodičnoj zajednici težeći dosezanju vrhova aristi-

ke: Budi najbolji!

Treće, POSTUPANJE SAGLASNO SA SOBOM, PRIRODOM I DRU-

GIM.

Domaćini su: DOBRI POSEDNICI DOBARA.

Oni ta dobra uvećavaju i ostavljaju prirodu, zemlju i domaćinstvo u 

poboljšanom stanju naraštajima koji dolaze – proširenoj porodici, nasled-

nicima i opštoj zajednici, uvažavajući sinergiju odnosno držeći se načela: 

ZAJEDNIČKOG ŽIVOTA!

Četvrto, RASPOLAGANJE SA PAŽNJOM DOBROG PRIVREDNI-

KA. 

Domaćini su: DOBRI EKONOMI DOMAĆINSTVA. 

Oni raspolažu radom i sredstvima s pažnjom dobrog privrednika, ču-

vaju živote i prirodu, osiguravaju prenete i uvećavaju novostvorene vred-

nosti, držeći se načela: PROIZVODI VIŠE NEGO ŠTO TROŠIŠ!

Peto, PONOSNO ODZIVANJE NA ZAHTEVE OPŠTENACIONAL-

NE ZAJEDNICE.

Domaćini su: DOBRI GRAĐANI DRŽAVE.

Oni savesno ispunjavaju svoje moralne, kulturne, odbrambene, eko-

nomske, građanske, poreske i druge obaveze kao odzive svoje časti, po-

štenja i ponosa, držeći se našeg prastarog načela: TVOJE JE SAMO ONO 

ŠTO POKLONIŠ DRUGOM – SVOJOJ ZAJEDNICI, BOGU I UBO-

GIM!

24.

Označene potrebe sadržaja domaćinskog staranja čine egzistencijalnu, 

prirodnu, ekonomsku … ali, i opšteživotnu, duhovnu i sveljudsku suštinu 

zdravlja, svetosti, slobode, dostojanstva, časti i ponosa. 

25.

Srpsko domaćinstvo i selo imaju dugu istoriju i nalaze se među nekoliko 

idealnih u svetu, naročito po usaglašenosti sa prirodom, podizanju zdra-

vog naraštaja, razuđenosti agrikulturnih vrlina, ekonomskoj uspešnosti i 

ostvarivanju označnih potreba – funkcija domaćinskog staranja ili po jed-

nistvenoj i dobrobitnoj upravljivosti. 

---

Organomatika i sinergetika

Osnove društvenog inženjerstva

556

26.

Takvo domaćinstvo u selu ima, takoreći, neiscrpne potencijale visoke efek-

tivnosti, vitalnu i nezamenjivu ulogu bazične ili primarne zajednice života 

(soliton, socion, poput: bion i atom), najmasovnijeg preduzeća i nezamen-

ljivog učilišta nauke života – i izvorne muzike, gimnastike i fizike, kako to 

činiše stari Grci, negujući usavršavanje duha i srca, tela i oblika, znanja i 

dela, i, dosezaše najviše vrhove dionizijske ideacije i apolonijske individu-

acije, razrešavajući uvek zagonetne odnose besmrtnosti i smrtnosti, be-

skonačnosti i konačnosti, neprolaznosti i prolaznosti.

27.

Za dosezanje sve viših stanja efektivnosti, za ekstrapolaciju kao otkriće tih 

stanja u nastupajućoj budućnosti, domaćinstvo i selo imaju još živi istorij-

ski koren, drastično izražene vitalne potrebe, neiscrpne potencijale u ipak 

sačuvanoj prirodi, akumulirana dobra prethodnih generacija, značajne ve-

štine i umeća današnjih radnika i stvaraoca, snažnu osnovu u informati-

zaciji i nastupajućem talasu biotehnologije, i visok ekonomski motiv u ra-

stućim potrebama za agrikultivama kao prvorazrednim svetskim robama 

− hrana, hraniva, lekovi, gradivne materije i pastoralni sadržaji. 

28.

Razume se, ne treba seosko ekonomsko dvoriše ili domaćinstvo industri-

jalizovati a selo urbanizovati, odnosno vršiti neka urešivanja, jer svaki naš 

red u prirodi za prirodu je nered. I gradovi su moraju hirurški uklanjati 

kao nekrozna tkiva, tj. moraju se ruralizovati… mora im se vraćati duša. 

29.

Seosko domaćinstvo i selo kolevka su svih značajnih Srba, naročito dobrih 

duhovnika, ratnika i sportista, domaćina, graditelja i umetnika, majstora, 

stručnjaka i naučnika. Oni su bili ključni izvor snage za izvršenje indu-

strijalizacije i urbanizacije, rešenja teškog žitnog problema (gladi), brzog 

agritehničkog progresa i dostizanja pozitivne spoljnoekonomske razmene 

toga sektora naše privrede. To je golem doprinos privrednom rastu, razvo-

ju i napretku naše zemlje tokom ovog veka. (Opšte je saznanje da svojim 

uplivom poljoprivreda i slične ekstraktivne delatnosti utiču sa oko 60% na 

formiranje društvenog proizvoda zemlje, čak i kada poljoprivredno sta-

novništvo u ukupnom ima udeo od 5% a te delatnosti sa desetak procena-

ta učestvuju u društvenom proizvodu zemlje.)

---