Evropski centar za mir I razvoj

Sinergijska osnova domaćinskog staranja

551

10.

Posle dva veka pretpostavljanja grada i građanina selu i seljaku, razaranja 

patrijarhalnog načina života, seoskih porodica i njihovih zadružnih zajed-

nica, i započinjanja procesa tzv. prvobitne akumulacije kapitala, posle brze 

industrijalizacije i urbanizacije, uz dezagrarizaciju i migraciju stanovništva 

iz sela u gradove, posle tolikih agresija i pogibelji … danas imamo samo 

preostale delove sela i seoskih domaćinstava. I to, pred masovno iščezava-

nje. Opštu depopulaciju, dedomestikaciju, denaturalizaciju, dekultivaciju i 

devastaciju. Zadnji je čas da se taj preostali deo što pre i što uspešnije ak-

tivira i tako otvori proces ponovnog Rođenja srpstva, Srba i Srbije. 

11.

Dakle, još imamo izvesnu istorijsku šansu da i mi savremeno osnažimo 

svoju, svakako najveću kulturno-istorijsku vrednost iz naše baštine, da 

vaspostavimo domaćinsko staranje kao nama najprimereniji, najuspešni-

ji i najperspektivniji vid upravljanja, našeg održanja, stvaranja i privređi-

vanja. 

12.

Radi, sticanja nužnog samopouzdanja na izabranom putu, nužno je ot-

kloniti ispoljenu sklonost samopodcenjivanja sebe i svoga i precenjivanja 

tuđeg i drugoga. To nas vodi u trajno zaostajanje, unutrašnjim podela-

ma, sukobima i rasejanjima… iščezavanju. Nikakve evropeizacije, moder-

nizacije, univerzalizacije i oponašanja drugih, tuđih primera, modela i 

konstrukata, ne može zameniti svoje, izvorne vrednosti, niti je tolika sa-

trapijska podatnost (vazalstvo, sluganstvo, imitatorstvo) bilo kome poželj-

na. Ako imamo svoje vrednosti vredećemo i za druge. Bićemo (i jesmo!) 

Evropljani ako budemo Srbi. 

13.

Inače, kao relativno mali narod, da bi bili svetski orijentisani i uvažavani, 

moramo, pre svega, dobro znati svoj jezik, engleski i još jedan strani jezik, 

na osnovi svoje izvorne kulture prizvoditi svetsku robu, u svojim doma-

ćinstvima (preduzećima) pružati najviše, svetske usluge, i pri tome, stalno 

ostajati svoj na svome, kao i drugi narodi velikih kultura. 

---

Organomatika i sinergetika

Osnove društvenog inženjerstva

552

14.

Dakle, nema potrebe, a ni mogućnosti za valjanu zamenu našeg doma-

ćinskog staranja bilo kojim vidom tuđih upravljačkih kultivata, niti za da-

lja lutanja i gubljenje imamo vremena. Treba prekinuti sa ponašanjem kao 

da smo veliki narod i zemlja neiscrpnih mogućnosti. Izlaz je u vraćanju 

svojim izvorima, otkrivanju budućnosti u sebi i dobrobiti, u potencijali-

ma svog rada, stvaranja i date nam prirode (zemlje). Tome nas poučavaju 

iskustva iz uspešnih primera svih drugih iz susedstva i širom sveta. 

15.

Kao emanacija života, kao ključni vid nauke života i kao neprevaziđena 

kulturno-istorijska vrednost, naša kultura preduzeća ili domaćinsko sta-

ranje utemeljeno je na velikom iskustvu, uzvišenoj kulturi i viteštvu pod-

vižnika – na Domu i Domaćinu, na Hramu i Svetosti, na Radu i Dostojan-

stvu, Ponosu i Blagodati. 

16.

Kultura preduzeća ili domaćinsko staranje nije neka doksiološka, šematič-

ka, imitativna, hibridna ili bilo kako isforsirana, spolja nametnuta ili pri-

vremena (prelazna), idilična i slična kategorija. Kao svaka istinska kultu-

ra, ona je izvorna, životna i vrednost po sebi. U kategoriji domaćinstva, 

domaćinskog staranja i porodičnog života sudbinski, celinski i istinski 

iskazuju se uloge: roditelja, staratelja, posednika, ekonoma i građanina. 

U kategoriji preduzeća iskazuju se svi poduhvati, sva pregalaštva, predu-

zetništvo, ustalaštvo, svi projekti i programi, zamisli, planovi i delatnosti, 

procesi i postupanja. 

17.

Domaćinsko staranje ima gotovo najrazuđeniju paletu upravljačkih vido-

va: osnovnih, izvedenih i pratećih. Iz domaćinske uloge imamo izvede-

ne: predvodnike, majstore, pomoćnike i učenike; upravitelje, nadglednike 

i blagajnike; sevastopolje i sevastokratore; načelnike, kapetane, predstojni-

ke i kmetove; predsednike i poslanike; ali, i poljake, šumare, putare, pošta-

re, podrumare, stočare, zemljoradnike, vinogradare itd. do današnjih spe-

cijalnosti iz detaljne (detaljisane) podele rada. 

---

Sinergijska osnova domaćinskog staranja

553

18.

Zaista, ne postoje razlozi za zamenu te naše leksike upravljanja nekom 

tuđom leksikom (sem oponašanja šefovske, direktorijalne, menadžerske i 

druge pomodnosti). 

Razume se, kultura domaćinskog staranja odnosi se i na sve privred-

ne i ostale opšte delatnosti, struke, grane, sektore, zanimanja i specijalno-

sti.

19.

Od toga, da li će se naša preduzeća – od najmanjih do najvećih su-

bjekata i poduhvata – kroz tekuću svojinsko-upravljačku transformaciju, 

naći u rukama pravih domaćina zavisi naš privredni i društveni uspeh i 

napredak u blagostanju, kao što je to zavisilo u prošlosti i kao što će ta za-

visnost ostati i u budućnosti. 

20.

Usled umnožavajućih složenosti i porasta međuzavisnosti čitav svet, pa i 

onaj u obilju (najbogatiji), traga za novim vidovima uspešnijeg upravlja-

nja, za održavanjem i povišavanjem nivoa upravljivosti radi svuda zahte-

vane maksimizacije efektivnosti – kompetitivne relevantnosti, olimpijske 

učinkovitosti, elitne responsabilnosti, stvaralačke inovativnosti i profitne 

uspešnosti, ali i moralne harmoničnosti. 

Pisac zapaženih ekonomskih tekstova višegodišnji kolumnista Ro-

bert J. Samuelson pod karakterističnim naslovom THE LIMITS OF MA-

TERIALISM, u nedeljniku NEWSWEEK, na str. 4 (15.5.2000. godine) piše 

da obilje rađa anksioznost (zebnju) i da to donosi sloboda. Samoekspre-

sija može postati samoindulgencija (samoobožavanje), ponekad samode-

struktivno. Popularna opsesija tržištem akcija (igrom na berzi) dovodi i 

do psihotičkih pojava (sindrom: „konfuzije identiteta“ i „prekomerne kri-

vice“). Opisujući koliziju duhovnih i moralnih prema materijalnim i eko-

nomskim vrednostima, autor navodi rezultate ekonomiste Roberta Foge-

la, nosioca Nobelove nagrade, iz njegove upravo objavljene knjige: „THE 

FORTH GREAT AWAKENING & THE FUTURE OF EGALITARIANISM“, 

izdanje University of Chicago Press. Fogel kaže da je to regularni ciklus. 

„Promene tehnoloških i ekonomskih uslova kolidiraju sa moralnim vred-

nostima što proizvodi spiritualne krize, socijalne reforme u političke na-

gle promene“. I uvek se traži „buđenje“ kao što je to bilo i u krizama koje 

---