Evropski centar za mir I razvoj

Sinergijska osnova domaćinskog staranja

557

30.

Novije je naučno saznanje da svaka istinska kultura ima svoj način proi-

zvodnje, svoju ekonomsku bazu sa pravnom i drugom suprastrukturnom 

nadgradnjom, pa, dakle, i svoju kulture preduzeća. To u ovo vreme uva-

žavanja i transnacionalne kompanije, inače, poznate po svojoj totalitarno-

sti … jer, i one uzimaju za svoju upravljačku devizu poznate reči: Misli-

ti globalno – postupati lokalno! (Thinking globaly – acting localy!). Primer 

je i kako se koriste blagodati Daleko-istočnih kultura: relativno obilje ho-

lističkog rada, racionalna upotreba i efikasne primene tehnologije (inova-

cija) i poslovanja … itd. 

Domaćinsko staranje i naše preduzeće ima svoju kulturu, svoj ori-

ginalni način proizvodnje (!). I, to nije neka mešavina azijatskog i nekog 

evropejskog (germanskog…) ili engleskog, amerikanskog, dalekoistočnog 

… načina proizvodnje. Evropa, to je zajednica od dvadesetak velikih kul-

tura i njihovih načina proizvodnje, među kojim je i naša kultura i naš na-

čin proizvodnje. 

Dom

1.

Reč dom je prastara i nalazi se u srpskom i ostalim indoevropskim i 

drugim starim jezicima, i označuje: vatru, svetilište i hram; ognjište, poro-

dicu i kuću (ekonomiju); krov, kupolu i katedralu; vatrište, zaklon i pribe-

žište; krst (zakrst), dvor i dvorište; zajednicu, instituciju i središte ili cen-

tar nečega..

Tako imamo čuvena svetilišta, proročišta i saborišta; manastire; crkve 

i katedrale; patrijaršijske dvorove, vladarske dvorove i vlastelinske zamko-

ve; domove kulture, zdravlja, parlamenata, sindikata, gradova i pojedinih 

umetnosti, veština i zabave, na primer, vazduhoplovstva, mornarički, ar-

mijski, oficirski, zanatski, zadružni, radnički, učiteljski, studentski i dr. 

dom; ali, imamo i muzičku, sportsku, izdavačku, naučnu, finansijsku, rob-

nu i druge kuće, radnje i klubove.

2.

Iz reči dom nastale su brojne izvedenice: Domino (Gospod), domovina, 

otadžbina i otačastvo, na ruskom Rodina i naše rodoljublje; domaćinstvo, 

domaćin i domaćica, domaćinski i domaći. Domaćin je onaj koji vodi do-

maćinstvo – upravlja, deluje i postupa sa visokom pažnjom, veštinom i 

---

Organomatika i sinergetika

Osnove društvenog inženjerstva

558

stilom; koji je vredan, pravičan i čuvaran čovek, glava porodice ili glavar, 

vlasnik kuće ili gazda, gospodar. 

Zatim, tu su: domazluk, domazet i domar (domaćin zgrade), domo-

rodac, domicil, domestikacija, domet, domen, domicion (baština … po-

sed), dominacija (gospodarenje … vladavina) i dominator (posednik … 

gospodar). Preko starih Grka i Rimljana imamo: patriju i patriotizam, ma-

trimonijum i patrimonijum (majčevinu i očevinu, baštinu). Razume se, i 

čitavo svojinsko, nasledno i građansko (civilno) pravo. 

3.

U pojedinim jezicima za dom imamo sledeće reči: na sanskritu dam (as); 

na grčkom domos, ojkos (kuća); na latinskom domus; na italijanskom do-

mus; na francuskom la maison, le logis, l’exille; na ruskom dom; na nemač-

kom das Haus Heim (n), Hauslichkeit (f); na engleskom the home, house, 

family. 

A za domaćina imamo: na ruskom hazjajin; na latinskom paterfami-

lias, dominus; na grčkom najkokires, despotes; na francuskom le maître, le 

maître de la maison, le chef de famille, le père de famille; a za domaćicu le 

maîtresse (gazdarica, učiteljica, ljubavnica); na nemačkom der Hausvater, 

Hausherr (m), Gastgeben (m), die Hernshaft – za domaćinstvo je Haushalt, 

Hauswirtschaft (f), Hauswesen (n); na engleskom za domaćina the host, 

the landlord, the father, the head of a household; a za domaćinstvo the ho-

usehold; za domaći domestic, homemade, homeborn, homebred; na francu-

skom domestique. 

4.

Arhajski etimon dom uvek i svuda ima neko osnovno, izvedeno i preno-

sno, fizičko, duhovno, mitsko, mitogeno i mitotvorno, muzičko, poetsko i 

stvoriteljsko, bitno, bivstveno i bivajuće značenje, smisao i poimanje. 

Kuća, dom, hram, selo i grad nastaju zakrštenjem kosmičkih i ze-

maljskih sila na mestu gde obitava ljubav, gde se čuvaju neprolazne vred-

nosti i gde se uviđaju prirodne mogućnosti; gde se, dakle, ljubav i sveuzor 

preosmišljavaju u savršenstvo dela, u tzv. estetičko iskustvo dobrodelatelj-

stva

30

. (Između ostalog, dobro locirane i lepo građene kuće, kao ni mravi-

njake, vode i vetrovi ne odnose!)

30

 U svojem čuvenom delu Lewis Mumford: The City in History (1961), koje je već 1962. 

godine proglašeno za „kapitalno delo kulture našega vremena“, na strani 581. proročanski sa-

---

Sinergijska osnova domaćinskog staranja

559

5.

To Heraklitovsko bivanje objavljuje se duhovno i fizički, idealno i materi-

jalno, životno i blagodatno, kao: 

Dvor i dvorište, kuća i kućište, stan i stanište, zaklon i sklonište, obi-

telj i obitavanje, boravak i boravište (prebivalište), rad i radilište (zemljo-

radnja … radnja, gradnja, radionica), blagodat i blagostanje. 

Kućanstvo, blago (imanje), rod (rodbina), porodica, očinski dom, 

selo, zavičaj … nacionalna, društvena i duhovna zajednica. 

Pojedinac i njegova porodica, rodbina i susedstvo, zavičajna, profe-

sionalna, granska i nacionalna zajednica, duhovna, susedne, regionalne i 

svetska zajednica.

6.

Dom, domaćinstvo, domaćin, preduzeće, preduzimanje i preduzimač, 

delo, delovanje i delatnik, proizvod, proizvođenje i proizvođač – živi su 

život kultova, tj. kulture, kultivacija i kultivata. 

7.

Prema Hajdegeru u objavljivanju kulture imamo: pro-iz-vođenje, gde pro-

izvođenje znači ugledati se na prirodu tj. izvoditi kao priroda, iz-vođenje 

znači voditi do efekta, tj. voditi do ostvarenja cilja (zamisli, plana), a vo-

đenje je samo upravljanje ili planiranje kao svesno (uviđanjem, shvaćena), 

svrsishodno (ciljno usmerena) i organizovano delovanje. 

8.

Ti kultovi označuju: svetlo, ognjište i sklonište, zaklon, riznicu i skriv-

nicu, svetilište, hram i krstilište (središte, bivak, mesto, bivalište, pribeži-

šte). U njima se izmiruju: strah i nada, prošlost i budućnost, smrt i život; 

odnosno: vera i nada, mit i kult, zlo i dobro, promenljivost i postojanost, 

prolaznost i večnost. 

vetuje: „Gradu, treba vratiti njegove materinske, životvorne funkcije, autonomne delatnosti i sim-

biotičke veze koje su već dugo zanemarene ili potisnute. Jer grad treba da bude organ ljubavi; naj-

bolje šta grad može učiniti jeste da razvije brigu za ljude“. I dalje, na završnoj strani: „Osnovni je 

zadatak grada da čoveku omogući da svesno sudeluje u kosmičkim i istorijskim procesim… Ovo 

obogaćenje i uvećanje svih dimenzija života putem emocionalne zajednice, razumske komunika-

cije, tehničke opremljenosti i dramske životnosti bilo je uvek vrhovni smisao i zadatak grada u 

toku čitave povesti. To ostaje i dalje glavni razlog njegovoga postojanja u budućnosti“. (str. 582. 

drugo izdanje ITRO „Naprijed“, Zagreb, 1988. preveo Vladimir Ivir). 

---