Evropski centar za mir I razvoj

Organomatika i sinergetika

Osnove društvenog inženjerstva

vi

3.  Izabrani primer sinergije i sinergizma u 

prirodi i društvu  373

4.  Prakseološki dragulj organomatike i 

sinergetike  375

5.  Sinergijska osnova tehnološke organizacije 

izabranog većeg poljoprivrednog gazdin-

stva  398

Osmi deo 

Klima društvenog efektivizma i kultura 

domaćinskog staranja  411

1.  O pojmu organizacionog stanja privredne 

organizacije dobrog domaćina  413

2.  Osnovna kvalitativna svojstva sistema u 

prirodi i društvu  414

3.  Kraća objašnjenja o značenju pojedinih 

osnovnih kvalitativnih svojstava privred-

nih organizacija  417

4.  Produktivnost, ekonomičnost, 

rentabilnost, likvidnost i efikasnost uprav-

ljanja, moraju dobiti značenje specifičnih 

kvalitativnih svojstava privrednih organi-

zacija  422

5. Zaključne ocene  425

Klima društvenog efektivizma i kultura do-

maćinskog staranja u ratnim uslovima  427

Zaključci:  442

Deveti deo 

Ostvarivanje i održavanje 

dominacije (prevlasti) organizacionih 

uticaja nad dezorganizacionim uticajima u 

procesu privređivanja(treći princip orga-

nomatike)  443

Klima društvenog efektivizma i kultura do-

maćinskog staranja u ratnim uslovima  445

1.  Problematika obezbeđivanja dominacije 

(prevlasti) organizacionih nad dezorgani-

zacionim uticajima u procesu privređiva-

nja  445

2.  Malićeva trojna odrednica zakonaodrža-

nja organizacije  450

3.  Bitne efektivističke razvojne odrednice 

filozofije novog negentropijskog društve-

no-ekonomskog razvoja  455

Deseti deo 

Dvadeset godina je proteklo između prve i 

druge knjige o filozofiji novog razvoja  489

1.  Podaci o knjizi: Fransoa Peru – Za filozo-

fiju novog razvoja  491

2. Biografski podaci o autoru  492

3.  UNESCO je 1979. godine doneo odluku 

da pozove F. Perua da napiše knjigu o 

filozofiji novog razvoja  493

4.  Projektni zahtev UNESCO-a za pisanje 

navedene knjige izložen je u njegovom 

Srednjeročnom planu 1977−1982. godine, 

u paragrafima 3.006 i 3.111  493

5. Mišljenja o delu Fransoa Perua  494

6.  Fransoa Peru (F. Perroux) i njegovo 

zalaganje za utemeljavanje i zasnivanje 

„filozofije novog razvoja“  504

7.  Značajne teorijske neodređenosti u knjizi: 

„Za filozofiju novog razvoja“  507

8.  Postojeća analitička aparatura političke 

ekonomije nije pružala mogućnost iska-

zivanja stepena reverzibilnosti u procesu 

proizvodnje i privređivanja  508

9.  Da li je sa realnog društveno-istorijskog 

stanovišta Fransoa Peru mogao izbeći 

navedene značajne teorijske neodređeno-

sti  509

Zaključci  510

Poseban prilog  517

Sinergijska osnova domaćinskog 

staranja  517

Uvod  519

Pristup  522

Uviđanje sinergije   530

Kultura preduzeća  547

Dom  557

U spomen profesoru Milošu Sinđiću 

1928–2005. godine  565

---

Direktora Krstu Bosanca sam upoznala 1962. godine, kada je primio Peto-

letkine stipendiste, koji su se posle diplomiranja javili na posao. Razgovor 

je vođen u sali Upravnog odbora. Na zidu je bila karta sveta, a od Trsteni-

ka su se „pružali“ konci ka državama gde su išli proizvodi Petoletke.

U pozdravnoj reči direktor je rekao: „Vi ste otpočeli svoj radni vek u 

prestonici hidraulike i pneumatike Evrope. Ko od vas nema ambicije da 

se razvija u stručnjaka na nivou svojih kolega u Evropi – kad popije kafu 

može da uzme radnu knjižicu i da ode. Nećemo tražiti da vrati stipendi-

ju“. Zgledamo se – ali niko nije otišao.

Bila je ubačena iskra u svakog od nas i želja da dostignemo taj cilj i 

da zajedno sa „Petoletkom“ stanemo rame uz rame sa razvijenom Evro-

pom.

Te godine Krsto Bosanac je imao 40 godina života i bogatu radnu bi-

ografiju. Stameni, kratko ošišan, ambiciozan, siguran u ono što radi, retko 

kad sa osmehom na licu, oštrog pogleda uprtog u vreme deset i više go-

dina unapred, nama se činilo da pred nama stoji star i iskusan privrednik 

koji je ulivao poverenje saradnicima, podsticao nesebičan rad i entuzija-

zam ne štedeći sebe ni druge kada se radilo o poslu. Njegova radna ener-

gija kao da je budila i u radnicima „jurišanje mozga“ i tako stvarala siner-

getski efekat timskog rada.

Tih godina su u „Petoletci“ otpočela istraživanja na unapređenju or-

ganizacije rada, od kojih treba pomenuti istraživanja i uvođenja timskog-

grupnog rada, uvođenje malih radnih grupa u oblasti proizvodnje (na po-

slovima obrade materijala) i na poslovima obrade informacija (sada to 

zovu administracija), istraživanja u oblasti studija rada i pokreta, i dr. Ku-

povina najsavremenije opreme i tehnologije je podrazumevala i najsa-

vremeniju organizaciju koja se ne bi mogla ukoreniti da nije bilo stalnog 

(permanentnog) obrazovanja i usavršavanja zaposlenih (jedna trećina za-

poslenih je bila u procesu obrazovanja, na kursevima, na savetovanjima 

i seminarima) koji su nova znanja sticali za specifične oblasti mašinstva 

Marija TODOROVIĆ, 

diplomirani psiholog

Predgovor

---