Fondeko svijet

FONDEKO SVIJET/34/2011.

18

Za i protiv brana

amir variščić ,

Zeleni - neretva, Konjic

H

idroenergija, pod kojom se podra-

zumijeva energija proizvedena iz 

hidrolektrana, dugo je u svijetu 

uživala ugled „zelene“ energije. Iako se 

prvi organizirani međunarodni pokreti 

protiv velikih brana za hidroelektrane, koji 

su ukazivali na netačnost te tvrdnje, javlja-

ju još sredinom osamdesetih godina proš-

log stoljeća, prekretnica u javnom mišlje-

nju da je hidroenergija „čista i obnovljiva“ 

javlja se dosta kasnije.Praktično je takvo 

mišljenje uglavnom bilo zastupljeno sve do 

osnivanja Svjetske komisije za brane 

(WCD). Cilj osnivanja Komisije bio je da se 

rasprave visoko kontraverzni sporovi u 

vezi visokih brana. Svjetska komisija za 

brane, formirana od strane predstavnika 

različitih interesa, te uz potporu Svjetske 

banke i Svjetskog saveza za očuvanje priro-

de (IUCN), izvršila je prvi obiman globalni 

i nezavisni pregled performansi i uticaja 

visokih brana i raspoloživih opcija za vodu 

i neenergetski razvoj.Rad ove Komisije re-

zultirao je izvještajem koji je objavljen 

2000. godine pod naslovom „Brane i razvoj 

– novi okvir za donošenje odluka“. Izvještaj 

Komisije demantuje dotadašnje tvrdnje o 

hidroenergiji kao „čistoj, jeftinoj i obnov-

ljivoj“ energiji pri čemu se u zaključcima 

izvještaja, između ostalog, tvrdi: „... da su 

velike brane značajno doprinijele ljudskom 

razvoju, ali je u previše slučajeva plaćena 

neprihvatljiva i često nepotrebna cijena, te 

da su pri tome štete bivale mnogo veće od 

koristi“. Ovaj izvještaj, kao i i njegovo 

objavljivanje u javnosti, predstavlja pre-

kretnicu u svijetu u politici izgradnje veli-

kih brana. Prvi put je u jednom svjetskom 

javnom dokumentu zaključeno:

- Velike brane na rijekama nisu ekonomski 

opravdane ako bi se uzeli u obzir svi realni 

troškovi i štete koje izazivaju;

- Nepriznati troškovi uglavnom se odnose 

na afektirano lokalno stanovništvo i degra-

daciju ekosistema;

- Analizirajući društveni utjecaj brana doš-

lo se do zaključka da u dosadašnjoj praksi 

negativni efekti brana često nisu ni procje-

istine i ZaBlude

O HIDROENERGIJI

Brane u svijetu danas grade uglavnom zemlje u razvoju – zemlje bez zakona o 

okolišu, znanja o modernim izvorima energije, sklonosti korupciji i zapostavljanju 

blagodati stanovništva. Napredne zemlje, posebno evropske, shvatile su važnost 

očuvanja rijeka u prirodnom stanju

njivani ni uračunavani ili je to činjeno po-

vršno i nepravično;

- Velike brane razorno djeluju na prirodnu 

okolinu;

- Odluke o gradnji brana do sada nisu bile 

demokratske jer su isključivale iz odlučiva-

nja najviše pogođeno lokalno stanovniš-

tvo.

Objava izvještaja nije datum prestanka iz-

gradnje velikih brana na svjetskim rijeka-

ma, ali je činjenica da će intenzitet gradnje 

biti znatno smanjen i da će svaki novi pro-

jekat u demokratskim društvima biti te-

meljito analiziran sa ekonomskog, druš-

tvenog i ekološkog aspekta. Svjetska banka, 

do tada najveći finansijer velikih brana, 

radikalno je reducirala podršku projekti-

ma velikih brana. Nakon toga su hidroe-

lektrane sa visokim branama u međuna-

rodnim okvirima izuzete iz inicijative za 

obnovljive izvore energije. Osim toga, u 

međuvremenu, je razbijen i mit o mini-

malnim uticajima brana na staklenički efe-

kat, s obzirom da je utvrđeno da akumula-

cije postaju izvori CO

2 

i metana koji znatno 

doprinose učinku staklenika, te se procje-

njuje da oko 7% globalnih stakleničkih pli-

nova potiče iz akumulacija.

praksa u BiH

Brane u svijetu danas grade uglavnom ze-

mlje u razvoju – zemlje bez zakona o okoli-

Porasla ekološka svijest građana, te opravdani zahtjevi lokalne 

zajednice gdje se hidroenergetski objekti namjeravaju graditi, 

značajno su uticali na upitnost i opravdanost izgradnje. Sposobnost 

ekološki osvještenih građana i educiranost da u projektima i studija-

ma prepoznaju sve opasnosti i negativne uticaje koji se više ne mogu 

sakriti ozbiljno je dovela u pitanje realizaciju takvih projekata. U 

najmanju ruku postavljaju se dodatni uslovi za smanjenje negativnih 

uticaja što usložnjava projekat. Također, i lokalna zajednica sve više 

postaje faktor bez čije saglasnosti nema gradnje, a i u slučaju gradnje 

traži se pravedna nadoknada i obeštećenje za izgubljeni prirodni 

resurs.

Neretva - Glavatičevo

---

19

FONDEKO SVIJET/34/2011.

Za i protiv brana

šu, znanja o modernim izvorima energije, 

sklonosti korupciji i zapostavljanju blagoda-

ti stanovništva. Napredne zemlje, posebno 

evropske, shvatile su važnost očuvanja rije-

ka u prirodnom stanju, ne samo kao temelja 

biološke raznolikosti i prirodne baštine ge-

neralno, već i kao ekonomskog resursa. 

Prilikom planiranja velikih brana za hidro-

elektrane često se, od strane projektanata i 

energetičara, pored namjene proizvodnje 

električne energije, navode i druge namje-

ne brana i akumulacija kao što su: odbrana 

od poplava, navodnjavanje, turizam i re-

kreacija i sl. Međutim, dosadašnja praksa 

upravljanja hidroelektranama u BiH poka-

zuje da je proizvodnja energije primarni (i 

uglavnom jedini) cilj i da sve druge „plani-

rane“ namjene hidroelektrana služe samo 

kao reklama za pridobijanje javnosti i lak-

šu realizaciju projekata. Katastrofalne po-

plave u decembru 2010. godine napokon 

su skinule masku sa takozvane „višena-

mjenske funkcije brana“. Ta teorija projek-

tanata o ulozi velikih brana u cilju odbrane 

od poplava, pretvorila se, nažalost, u svoju 

suprotnost: najveće poplave su upravo bile 

tamo gdje postoje izgrađene brane sa veli-

kim akumulacijama (Goražde, Višegrad, 

Bijeljina na Drini, Čapljina i Metković na 

Neretvi, te Bileća i Popovo polje na Trebiš-

njici). Maksimizacija proizvodnje električ-

ne energije moguću funkciju brane u vidu 

„odbrane od poplava“ pretvorila je u svoju 

suprotnost.

I dok se iz sadašnje perspektive može do-

nekle razumjeti da su u prošlom sistemu, 

odnosno vremenu takozvane „elektrifika-

cije i industrijalizacije“, rijeke posmatrane 

isključivo kao hidroenergetski resurs, da-

nas je takav odnos prema rijekama jedno-

stavno neprihvatljiv. Nažalost, čak i danas 

većina bh. energetičara posmatra rijeke is-

ključivo kroz prizmu kilovata pri čemu se 

sve ostale namjene rijeke kao općeg dobra 

naprosto zanemaruju. Pri tome se javnosti 

u BiH serviraju podaci o niskom postotku 

iskorištenosti hidroenergetskog potencija-

la u odnosu na razvijene zapadne zemlje. 

Međutim, javnosti se prešućuje podatak da 

je taj postotak iskorištenosti naših rijeka 

izražen isključivo kroz teoretski hidroener-

getski potencijal. Određene brojke stepena 

iskorištenosti (najčešće oko 35%) prisutne 

su već četrdesetak godina mada se taj pro-

cenat bitno promijenio, bilo izgradnjom 

novih hidroenergetskih kapaciteta, bilo 

smanjenjem planova i projekata, bilo no-

vim okolnostima. U međuvremenu, uzro-

kovani raznim ljudskim potrebama, mnogi 

vodotoci su iskorišteni za razne druge na-

mjene (urbanizacija, turizam, navodnjava-

nje, vodosnabdijevanje, saobraćajna infra-

struktura i dr.). Upitni su i kapaciteti na 

graničnim rijekama (Drina), a entitetske 

linije koje presijecaju rijeke utiču na elimi-

naciju optimalnih rješenja. Naravno, i eko-

loški razlozi značajno reduciraju moguću 

izgradnju novih hidroelektrana (odustaja-

drologije postaje dominantan u analizi 

isplativosti realizacije velikih hidroenerget-

skih projekata. Rezultati globalnog zagrija-

vanja se ispoljavaju u vidu velikih, dugotraj-

nih suša, ali i velikih padavina 

koncentriranih na kratki period. Zato smo 

trenutno svjedoci najnižih vodostaja naših 

rijeka (juli – oktobar 2011. g.) od kako se 

mjere protoci, ali i velikih padavina (decem-

bar 2010. g.). Statistika je čudna nauka jer će 

u konačnici prosjeci padavina i proticaji ri-

jeka biti u domeni „višegodišnjih“. Među-

tim, akumulacije u navedenim slučajevima 

ne mogu prihvatiti niti manji dio velikih 

voda, pa se te velike vode preljevaju preko 

brana, beskorisne za proizvodnju električne 

energije, ali sa generiranim poplavama ni-

zvodno. Opet, u drugom ekstremnom slu-

čaju – (sušnom i dugom) periodu malih 

voda, niski vodostaji zaustavljaju mnoga 

turbinska postrojenja. Zbog permanentnog 

nedostatka vode u većem dijelu godine (pe-

riod malih voda) sve veći broj hidroelektra-

na radi u vršnom režimu rada što ima za 

posljedicu najteži oblik ekološke devastacije 

u nizvodnom toku rijeka. 

Domaća javnost često ima priliku čuti da je 

izgradnja novih hidroenergetskih objekata 

nužna s obzirom da će potrebe za energi-

jom sve više rasti pa će shodno tome rasti i 

njena cijena na tržištu. Direktan demant 

ove tvrdnje dolazi iz Elektroprivrede BiH 

čiji su gubici u prošloj i ovoj godini upravo 

uzrokovani padom cijena električne ener-

gije na tržištu. U naprednoj EU rast BDP-a 

i životnog standarda više ne znači i nužni 

rast potrošnje energije nego baš suprotno. 

Energetska intenzivnost (odnos između 

ukupnog utroška energije i ostvarenog 

BDP-a) u BiH je četiri puta manja nego u 

zemljama EU. Međutim, za domaće elek-

tro-energetske kompanije je u interesu 

samo potrošnja i prodaja struje građani-

ma, a upravo to, između ostalog, stvara 

„prenapuhanu“ energetsku strategiju i po-

trebu za novim hidroelektranama. Sa dru-

ge strane, ulaganje u energetsku efikasnost, 

kao i investiranje u obnovljive izvore ener-

gije, ostaje samo kao daleka alternativa. 

Prostornim planom SR BiH (1981 – 2000. 

g.) planirana je izgradnja 53 velike hidroe-

lektrane sa akumulacijama na svim našim 

rijekama – bez ikakvih ekonomskih i eko-

loških analiza. Međutim, prostori predvi-

đeni za te hidroelektrane i akumulacije su 

usvajanjem tog plana postali „zaštićeni“ i 

zabranjeni za bilo kakve razvojne aktivno-

sti osim energetskih, pri čemu je decenija-

ma ispaštala isključivo lokalna zajednica. 

Poslije desetak godina od isticanja Prostor-

nog plana (koji je pravno još na snazi) na-

pokon je i FBiH pristupila izradi novog 

plana. Razumno bi bilo da u Prostorni plan 

uđu isključivo oni hidroenergetski projekti 

koji su prihvatljivi, kako sa ekonomsko-fi-

nansijskog, tako i ekološkog aspekta, te da 

su od lokalne zajednice prihvaćeni kao 

„prijateljski“. 

domaća javnost često 

ima priliku čuti da je 

izgradnja novih hidroe-

nergetskih objekata 

nužna s obzirom da će 

potrebe za energijom 

sve više rasti pa će 

shodno tome rasti i 

njena cijena na tržištu. 

Foto: Gorsky - Jezero Salakovac

nje od HE Konjic na Neretvi i HES-a na 

Vrbasu, reduciranje HE Buk Bijela u cilju 

zaštite NP Durmitor i dr.).

nepouzdana hidrologija

Nerealnost u procjeni (ne)iskorištenih hi-

dropotencijala, između ostalog, proističe i iz 

takozvane „nepouzdane hidrologije“, odno-

sno iz neargumentiranog inženjerskog opti-

mizma u izračunu veličine proticaja voda u 

budućnosti, a time i preoptimistične procje-

ne proizvedene energije. Mjerenje budućih 

protoka na osnovu statističkih podataka iz 

prošlosti je veoma nepouzdano, i nažalost 

redovno preoptimistično, valjda i iz razloga 

praktične prirode: potrebno je pokazati da 

su hidroenergetski projekti ekonomsko-fi-

nansijski isplativi što je osnovni preduslov 

za dobijanje povoljnih bankarskih sredstava 

za realizaciju investicije. Brojni su primjeri, i 

kod nas i u svijetu, negativnih posljedica 

„nepouzdane hidrologije“ i „inženjerskog 

optimizma“. Imajući na umu proces global-

nog zagrijavanja, problem nepouzdane hi-

---