Fondeko svijet

FONDEKO SVIJET/34/2011.

28

o soli i zimi

dr. sc. abdulah ahmetović

O

d hemijskih topitelja (soli) koji se ko-

riste za održavanje puteva u zimskom 

periodu najčešće se primijenjuje na-

trijum hlorid – NaCl, a koristi se određena 

količina kalcijum hlorida CaCl

2 

i magnezijum 

hlorida MgCl

2

 i to kao suha ili vlažna so 

(ovlažena zasićenom otopinom iste soli), te u 

obliku zasićenog vodenog rastvora.

Zbog najpovoljnije nabavne cijene u upo-

trebi je uglavnom natrijum hlorid – NaCl. 

Predočit ćemo uslove korištenja soli za pu-

teve na primjeru Bosne i Hercegovine. U 

dva BiH entiteta (Federacija BiH i Republi-

ka Srpska) godišnje se troši oko 40.000 

tona soli za puteve. Moguća je primjena 

dvije vrste NaCl: morska ili rovna so gra-

nulacije 0-2,0 tj. 0-4,0 mm i evaporirana so 

– proizvedena uparavanjem slane vode 

granulacije 0-1,0 mm. 

U prethodnom periodu bilo je nametnuto 

mišljenje da so proizvedena uparavanjem 

slane vode zbog svoje granulacije (0-1,0 

mm) nije povoljna za održavanje puteva u 

zimskom periodu. Ovo je u potpunosti de-

mantovano literaturom (H.Sokol, S.Škafec, 

Z.Jakšić: „Primjena soli u zimskim uvjeti-

ma održavanja i njeno skladištenje”, Za-

greb, 2007.g., www.salinen.com, www.sol.

hr/solzaceste.html)

Uradili smo uporednu analizu slučajnog 

uzorka morske i evaporirane soli, a rezul-

tati su prikazani u tabeli 1:

Analizirajući rezultate prikazane u tabeli 1. 

i izvodeći ekološko poređenje može se 

konstatovati sljedeće:

- Morska so sadrži do 2,35% netopivih ma-

terija. Drugim riječima sa gore navedenih 

40.000 (t/god) opteretimo okolinu sa 940 

tona netopivih materija, a sa evaporiranom 

soli to iznosi 4,0 tona godišnje, tj. 225 puta 

manje.

upotreBa soli Za puteve - 

EKOLOŠKE UPOREDBE

U prethodnom periodu bilo je nametnuto mišljenje da so proizvedena 

uparavanjem slane vode zbog svoje granulacije (0-1,0 mm) nije povoljna za 

održavanje puteva u zimskom periodu

- Sadržaj Ca+Mg je u morskoj soli oko 370 

puta veći nego u soli proizvedenoj upara-

vanjem slane vode. 

- Sadržaj aktivne materije (NaCl) je neupo-

redivo veći u soli proizvedenoj uparavanjem 

slane vode (99,75:88,55%). Sadržaj teških 

metala (arsen, bakar, kadmij, olovo, živa) 

nije analiziran, ali po prirodi proizvodnog 

procesa oni se u evaporiranoj soli pojavljuju 

u tragovima, dok ih u morskoj soli zbog se-

lektivne kristalizacije sasvim sigurno ima. 

U tabeli 2. date su dozvoljene količine teš-

kih metala propisanih važećim Pravilni-

Komponenta

Morska so

Evaporirana so

NaCl (%)

87,94-88,55

99,70-99,75

Vlaga (%)

2,54-2,60

0,045

Netopivo (%)

1,92-2,35

0,01

SO

4

2-

 (%)

5,42

0,007

Ca + Mg (%)

2,24

0,006

E-536 (mg/kg)

2,0

8,0

Granulacija (mm)

0-4

0-1

Tabela 1: Uporedna analiza soli

kom u BiH, zemljama EU i sadržaj istih u 

evaporiranoj soli.

Objedinjavajući ranije navedene podatke 

može se konstatovati sljedeće:

- Sa morskom soli po cestama pospemo 

približno 10% njenih primjesa koje ne do-

prinose kvalitetnijem otapanju snijega i 

leda (netopive materije, vlaga, sulfatni jon 

SO

4

2-

, kalcij i magnezij). Sve to platimo po 

cijeni soli. Ovdje posebno treba naglasiti 

sadržaj sulfatnog jona SO

4

2-

 kojeg u mor-

skoj soli ima iznad 5%. Poznata je činjenica 

da sulfatni jon na koncentracijama iznad 

0,7 % ima izuzetno korozivno dejstvo na 

beton i asfaltnu podlogu puteva. 

- So proizvedena uparavanjem slane vode 

sadrži ukupno ispod 0,3% materija koje ne 

utiču na kvalitet otapanja snijega i leda, 

odnosno, preko trideset puta manje nego 

morska so. 

- Još da napomenemo da ekonomski efekti 

upotrebe domaće soli za posipanje puteva 

nisu predmet ovog rada, te da stimulacija 

domaće proizvodnje zaslužuje posebnu 

elaboraciju. 

Komponenta

Dozvoljeno 

Pravilnikom u BiH 

(mg/kg)

Dozvoljeno 

Pravilnikom u EU 

(mg/kg)

Sadržaj u 

evaporiranoj soli 

(mg/kg)

Arsen

≤ 0,5

≤ 0,25

< 0,02

Olovo

≤ 2,0

≤ 0,5

< 0,1

Kadmijum

≤ 0,5

≤ 0,2

< 0,1

Hrom

-

≤ 0,5

< 0,2

Bakar

≤ 2,0

≤ 0,5

< 0,2

Nikal

-

≤ 0,5

< 0,2

Živa 

≤ 0,1

< 0,05

< 0,002

Cink

-

≤ 2,0

< 1,0

Tabela 2. Sadržaj teških metala u soli za posipanje puteva (M. Muratbegović: „Dozvoljene 

količine opasnih materija u soli za posipanje puteva”, Tehnološki fakultet Tuzla, 2011.g.)

---

29

FONDEKO SVIJET/34/2011.

Globalni ekološki fond

doc. dr. senad oprašić, 

Mr. sc. azra rogović-Grubić, 

nermina skejović-Hurić, 

Mr. sc. enes Šeperović

G

lobal Environment Facility (GEF) je 

Globalni ekološki fond osnovan 1991. 

godine, kao pilot-program u Svjetskoj 

banci rezolucijom Izvršnih direktora banke i 

međuagencijskim aranžmanom Svjetske ban-

ke, UNEP-a i UNDP-a s ciljem da pruža po-

moć u zaštiti okoline na svjetskom nivou, te da 

promovira ekološki opravdani i održivi eko-

nomski razvoj. Ove godine obilježava dvadeset 

godina postojanja i rada, te prerastanja iz sta-

tusa pomoćne agencije Svjetske banke do naj-

respektabilnije nezavisne finansijske organiza-

cije, koja podržava i daje grantove zemljama sa 

ekonomijom u tranziciji za projekte koje se 

odnose na klimatske promjene, biodiverzitet, 

međunarodne vode, degradaciju zemljišta, za-

štitu ozonskog omotača i stalne organske zaga-

đivače (POP’s-e). Početni fond je iznosio 1 mi-

lijardu US dolara. Fond je zamišljen da bude 

izvor kofinansiranja putem grantova i koncesi-

ja, za zemlje koje apliciraju za finansiranje oko-

linskih projekata. Takva strategija omogućava 

Fondu da kombinuje sopstvena sredstva sa 

sredstvima od vlada, banaka, nevladinih orga-

nizacija, i bilateralnih i multilateralnih agenci-

ja radi rješavanja globalnih okolinskih priori-

teta na nacionalnom nivou. Po principu „misli 

globalno radi lokalno“ glavni izazovi za GEF 

uslijedili su 1992. godine predlaganjem tri Rio 

konvencije. Od 1994. godine GEF postaje glav-

ni mehanizam globalnog finansiranja okolin-

skih aktivnosti.

dvadeset Godina 

POZITIVNOG UČINKA

Od 1994. godine GEF postaje glavni mehanizam 

globalnog finansiranja okolinskih aktivnosti.

projekti i implementacija

Vijeće GEF-a je ujedno i glavno upravljačko 

tijelo GEF-a, a zadatak mu je da razvija, usvaja 

i vrjednuje GEF programe. Sastaje se dva puta 

godišnje, a o svim pitanjima odlučuje konsen-

zusom, Članovi Vijeća predstavljaju 32 konsti-

tuencije u koje se uključuje više zemalja koji 

zajedno čine jednu konstituenciju. Bosna i 

Hercegovina je članica konstituencije u kojoj 

su: Albanija, Bugarska, Hrvatska, Gruzija, Mo-

ldavija, Makedonija, Crna Gora, Poljska, Ru-

munija, Srbija i Ukrajina. Članica Vijeća ispred 

naše konstituencije je Ukrajina, do kraja ove 

godine, a zamjena je Albanija. Od slijedeće go-

dine članica Vijeće bit će Albanija, dok će naša 

zemlja biti zamjenski član. Tek 2013. godine 

Bosna i Hercegovina će predstavljati konstitu-

enciju 12 zemlja i zastupati njihove interese u 

Vijeću GEF-a. BiH je postala članica GEF-a od 

29.10.2001. godine, dok je članica konstituen-

cije postala tek u junu 2007. godine. Kriteriji za 

finansiranje je prije svega članstvo u međuna-

rodnim okolinskim sporazumima: tri Rio ko-

vencije (UNFCCC, UNCBD, UNCCD), te 

Štokholmska konvencija o POP’s-ima, Helsinš-

ka konvencija o međunarodnim vodama i je-

zerima i Bečka konvencija o zaštiti ozonskog 

omotača. Prioritet su klimatske promjene i 

zaštita biodiverziteta, pri čemu možemo reći 

da se GEF u oblasti klimatskih promjena foku-

sira na uklanjanje barijera energetskoj efika-

snosti i očuvanju energije, promociji usvajanja 

obnovljive energije, smanjenju dugoročnih 

troškova energetskih tehnologija, niske emisije 

stakleničkih plinova, promocija okolinski odr-

živog prometa, te drugim aktivnostima veza-

nim za podršku rješavanja pitanja emisije sta-

kleničkih plinova. U oblasti biodiverziteta, 

pokrivaju pitanja zaštite i unaprjeđenje ekosi-

stema sušnih i polusušnih područja, obalnih, 

morskih i slatkovodnih ekosistema, a u fokusu 

su i šumski i planinski ekosistemi, te očuvanje 

i održivo korištenje biodiverziteta bitnog za 

poljoprivredu.

U prethodnom periodu definirana je alokaci-

ja sredstava kroz sistem RAF 4 (Resource 

Allocation Framework) koji je bio zasnovan 

na izračunu indeksa u koji ulaze koristi za 

globalni okoliš, nivoi izvedbe pojedinih ze-

malja, predvidivost i transparentnost. Na 

osnovu tih pokazatelja za Bosnu i Heregovinu 

je bilo predviđeno finansiranje projekata u 

maksimalnom iznosu u okviru grupe za bio-

raznolikost – do 3,5 miliona US dolara, te za 

klimatske promjene do 3,1 miliona US dola-

ra. Da bi se sredstva mogla iskoristiti potreb-

no je ispuniti odredjene zadatke i u zemlji. Ti 

zadaci ogledaju se u tome, da se u konsultaci-

ji s zainteresiranim stranama razvije jasna i 

dosljedna GEF strategija, integriraju GEF pri-

oriteti u šire nacionalne okvire zaštite okoline 

i održivog razvoja, identificiraju nacionalni 

prioriteti za GEF financiranje. Pored toga po-

trebno je u kontaktu sa Sekretarijatom ra-

spraviti projektne koncepte i pristupe, nakon 

nacionalnih konsultacija odobriti predložene 

projektne koncepte, te u partnerstvu s pro-

vedbenom agencijom razviti projekat i zapo-

četi provedbu. Zbog toga je neophodno u 

narednom periodu uspostaviti nacionalnu 

koordinacije za GEF.

iskustvo BiH

Do 2010. godine Bosna i Hercegovina je ura-

dila 5 GEF projekata u iznosu od preko 13 

mil. USD, te učestvovala u 11 regionalnih 

projekata u vrijednosti većoj od 81 mil. USD. 

Trenutno su u toku aktivnosti na različitim 

GEF projektima. Projekat “Zaštita biodiver-

ziteta u Livanjskom polju” se odvija sa sred-

stvima od GEF-a: od oko 1 milion US dolara, 

kao i projekat pod nazivom “Energija iz bio-

mase za stvaranje zaposlenosti i energetske 

sigurnosti”, koji se odvija na prostoru Srebre-

nice, Milića, Bratunca, a sredstva GEF-a 

iznose 1 milion US dolara. Cilj ovog projekta 

je uklanjanje tržišnih prepreka za usvajanje 

koristi od održive energije iz biomase u ru-

ralnim područjima BiH, kao i povećanje za-

poslenosti, te smanjenje siromaštva u lokal-

nim općinama. GEF finansira u Bosni i 

Hercegovini i projekat: “Zaštićena šumska i 

planinska područja”, koji je još uvijek u toku. 

Radi se o nacionalnom projektu sa GEF 

grant sredstvima od 3 miliona US dolara, a 

Agencija za implementaciju je Svjetska ban-

ka. Pored ovih trenutno se implementira 

međudržavni projekat pod nazivom “Uprav-

ljanje slivom rijeka Neretva-Trebišnjica” koji 

se odvija na prostoru Bosne i Hercegovine i 

Republike Hrvatske, a ukupan iznos GEF 

grant sredstava je 8 milona US dolara od ko-

jih je 6 miliona za BiH. Agencija za imple-

mentaciju ovoga projekta je Svjetska banka. 

Također, učestvujemo i u regionalnom pro-

jektu „Strateško partnerstvo u Mediteranu 

veliki morski ekosistemi“ koji implementira 

UNEP u saradnji sa drugim implementacio-

nim agencijama (UNIDO, FAO, UNES-

CO,...), a sa ciljem da se zaštiti ugroženi mor-

ski i obalni ekosistem u Mediteranu. 

Foto: L. Stajić - Prioritet, zaštita biodiverzititeta

---