Fondeko svijet

FONDEKO SVIJET/34/2011.

22

Mehanizmi čistog razvoja

almira Kapetanović, dipl. ing. hem.

Federalno ministarstvo okoliša i turizma

T

rendovi emisija stakleničkih gasova 

za period od 1990. godine do danas 

ukazuju na porast emisija staklenič-

kih gasova u svijetu. Optimizam među ze-

mljama koje su potpisale obavezu smanje-

nja emisija i koje tu obavezu i poštuju, 

zasjenjuje veliki rast emisija zemalja koje 

nisu preuzele obavezu prema Kjoto proto-

kolu. Najveći porast u emisiji bilježi se u 

zemljama čije se ekonomije ubrzano razvi-

jaju, poput Kine i Indije, kao i u razvijenim 

zemljama Evropske Unije, Sjedinjenim 

Američkim Državama, Japanu i Rusiji.

Kjoto protokol kao glavni provedbeni meha-

nizam UN Konvencije o klimatskim promje-

nama daje pravno obavezujuće ciljeve za ra-

zvijene zemlje, u pogledu ograničavanja ili 

smanjenja njihove ukupne emisije staklenič-

kih gasova za najmanje 5% u odnosu na nivo 

emisije u 1990. godini, i to u prvom obavezu-

jućem periodu od 2008-2012.godine.

Što će se dogoditi nakon 2012. godine? Ovo 

je jedno od ključnih pitanja za vlade 195 ze-

malja članica Konvencije u dosadašnjim 

pregovorima, kao i onim čije se održavanje 

očekuje u skorije vrijeme, tj. u periodu no-

vembar/decembar ove, 2012. godine.

U proteklom periodu međunarodna zajedni-

ca je bila u stalnom pokušaju donošenja od-

govarajuće politike kompromisnog karaktera 

za „post-Kjoto period“, koja će za rezultat 

imati jasne ciljeve, koji se moraju postići, 

kako za razvijene, tako i zemlje u razvoju.

Šta Će se doGoditi 

2012. GODINE?

Klimatske promjene su složen problem koji ostavlja posljedice na sve sfere 

postojanja na našoj planeti. Ovom globalnom problemu, koji ima direktnu 

vezu sa privrednim razvojem, rastom stanovništva, održivim razvojem i 

upravljanjem resursima, posvećena je velika pažnja međunarodne zajednice 

s ciljem definiranja jasne politike i daljih koraka u cilju smanjenja klimatskih 

promjena i negativnih efekata koje one izazivaju. Glavni odgovor jeste potreba 

za smanjivanjem emisije stakleničkih gasova...

Konferencija Ujedinjenih naroda o klimat-

skim promjenama-COP 15, održana 2009. 

godine u Kopenhagenu, trebalo je da donese 

globalni sporazum kojim bi se, od bogatih 

zemalja i nekih siromašnijih, zahtijevalo da 

još više ograniče emisiju ugljen dioksida 

(CO

2

) i drugih štetnih gasova koje u atmos-

feru ispuštaju industrija, vozila i poljopri-

vreda. Ovaj sporazum trebalo je da naslijedi 

Protokol iz Kyota koji ističe 2012. godine.

Ishod navedene Konferencije (COP 15) bio 

je razočaravajući. Pregovori o novom spo-

razumu o borbi protiv globalnog zagrijava-

nja su propali. Sa ciljem da se učini kon-

kretan napredak koji bi doprinio 

ponovnom uspostavljanju povjerenja, or-

ganizirana je i održana Konferencija Ujedi-

njenih naroda o klimatskim promjenama-

COP 16 u meksičkom ljetovalištu Kankun, 

u periodu od 29. novembra do 10. decem-

bra 2010. godine. Ni ova Konferencija nije 

u potpunosti rezultirala usaglašenošću dr-

žava na obavezno smanjenje emisija sta-

kleničkih gasova do 2020. godine, niti je 

omogućila usvajanje novog pravno obave-

zujućeg dokumenta koji bi produžio ili za-

mijenio Kjoto protokol, ali je ipak, nakon 

mukotrpnih pregovora, postignuta sagla-

snost o završnom dokumentu, kojim se 

predviđa niz mjera u borbi protiv klimat-

skih promjena. Postignuta je saglasnost 

država oko pitanja održivog upravljanja 

šumama u budućnosti, kao načina za sma-

njenje CO

2

 koncentracija u atmosferi. Ova-

kva odluka bitno će doprinijeti očuvanju 

šuma u svijetu i održavanju biodiverziteta.

Postignuta je saglasnost o osnivanju “Zele-

nog klimatskog fonda“ za pomoć zemlja-

ma u razvoju, koji bi trebao da prikupi i 

raspodjeli 100 milijardi američkih dolara 

godišnje do 2020. godine za zaštitu siro-

mašnijih zemalja od uticaja klimatskih 

promjena i pomogne im u razvoju, uz ma-

nje emitovanje ugljika.

Kako je na Konferenciji u Kankunu usvo-

jen paket uravnotežnih odluka koje omo-

gućavaju nastavak pregovora i daju velike 

šanse za postizanje dogovora, na Konfe-

renciji članica koja se održava u novembru 

ove godine u Durbanu, Južna Afrika, plani-

ra se donošenje odluka o obavezama za 

post-Kjoto period 2013-2020. ili o prihva-

ćanju produženja ovakvog Kjoto protokola 

kakav je danas na snazi.

Evropska unija je, na nedavno održanom 

samitu njenih lidera u Briselu, dogovorila 

jedinstven pregovarački stav EU za konfe-

renciju zemalja članica Konvencije o kli-

matskim promjenama. Evropski lideri su 

ukazali da EU, pod odredjenim uslovima, 

želi priznavanje druge faze obaveza predvi-

djenih protokolom iz Kjota. Tokom konfe-

rencije u Durbanu, evropski lideri će na 

osnovu rezulata postignutih na prošlogo-

dišnjoj Konferenciji u Kankunu, uložiti na-

pore, kako bi se postigli uravnoteženi i 

djelotvorni rezultati. 

sudbina CdM mehanizma 

Kjoto protokola

Osnovne odredbe i pravila u okviru meha-

nizma čistog razvoja (Clean Development 

u proteklom periodu međunarodna zajednica je bila u stalnom pokušaju 

donošenja odgovarajuće politike kompromisnog karaktera za „post-Kjoto 

period“, koja će za rezultat imati jasne ciljeve, koji se moraju postići, kako 

za razvijene, tako i zemlje u razvoju.

---