Fondeko svijet

5

FONDEKO SVIJET/34/2011.

upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom

Mr. edin terzić, 

Federalno ministarstvo okoliša i turizma 

I

zgradnja sistema upravljanja ambala-

žom i ambalažnim otpadom i njegovo 

funkcionisanje u praksi jedan je od veli-

kih izazova, kako za državu, tako i za pri-

vredne subjekte, a tiče se najšire društvene 

zajednice i svih građana.

Evropska direktiva EC/94/62 od zemalja člani-

ca zahtjeva usklađivanje nacionalnih zakono-

davstava iz oblasti upravljanja ambalažom i 

ambalažnim otpadom u smislu ispunjenja ci-

ljeva za iskorištenje i obnovu u odnosu na uku-

pno plasirane količine ambalaže na tržište.

Međutim, Direktiva ne propisuje način na 

koji je to potrebno ostvariti, već je svakoj ze-

mlji ostavljeno da, u skladu sa svojim speci-

fičnostima, kreira sisteme. Pri tome, Direk-

tiva u svojoj preambuli kaže, da uvođenje 

sistema treba da osigura i funkcionisanje 

tržišta, te izbjegavanje bilo kakvih barijera u 

trgovanju i stvaranje nelojalne konkurenci-

je. Ovo je naročito bitno i naročito primje-

njivo za našu zemlju gdje se oblast ambalaž-

nog otpada za jedinstveno tržište Bosne i 

Hercegovine reguliše sa provedbenim akti-

ma Federacije BiH, Republike Srpske i Brč-

ko Distrikta, dakle u uslovima nepostojanja 

entitetskih granica.

Suštinski, postoje dva načina na koja se ovo 

pitanje danas rješava. 

Jedan je sistem kojim upravlja država i koji 

se finansira preko naknada, tzv depozitni 

sistem. Ovakav sistem je implementiran u 

nekoliko zemalja Evrope (skandinavske ze-

mlje, Estonija, Njemačka i Hrvatska).

Drugi je tzv integrirani ili multimaterijalni 

sistem kojim upravlja privreda koja je u ži-

votnom lancu ambalažnog otpada (proizvo-

đači ambalaže, punioci, distributeri, uvo-

znici i trgovine).

Ovaj sistem podrazumijeva tzv. produženu 

odgovornost proizvođača, a primjenjen je u 

većini razvijenih zemalja (Austrija, Belgija, 

Češka, Francuska, Grčka, Irska, Italija, Luk-

semburg, Portugal, Rumunija, Slovenija, 

Španija, Švajcarska, Velika Britanija, Bjelo-

rusija, Bugarska, Srbija, Makedonija).

Modeli implementirani u Hrvatskoj i Slove-

niji su ilustracije ova dva modela.

Kako funkcioniše sistem u Sloveniji?

- Za ambalažu plasiranu na tržište proizvo-

đači, uvoznici i trgovci su dužni o vlastitom 

trošku obezbijediti redovno prikupljanje, 

povrat i reciklažu ambalažnog otpada;

vlada i privreda 

NA 

ISTOM ZADATKU

Konačno se i u našoj zemlji uspostavlja sistem kakav egzistira u Evropi

- Konačni potrošač (građani, hoteli, bolnice, 

trgovci) su dužni odvojeno odlagati ambalaž-

ni otpad i predati ga ovlaštenom sakupljaču;

- Komunalne javne službe osiguravaju in-

frastrukturu za odvojeno prikupljanje. 

Dakle, radi se o tzv. podijeljenoj odgovorno-

sti (shared responsibility).

Sistem u Sloveniji je efikasan jer su vlada i 

privreda bili na istoj strani i zajedno su radi-

li na iznalaženju rješenja. Dobro su se pri-

premili, dobro su proučili sisteme koji egzi-

stiraju u Evropi, učili su se na greškama 

drugih, ali i na dobrim primjerima. Za us-

postavu sistema su koristili postojeće kapa-

citete i potencijale. Zbrinjavaju sav amba-

lažni otpad generisan na tržištu Slovenije.

Koje su manjkavosti hrvatskog modela?

Sistem implementiran u Hrvatskoj je imao 

veliki odjek u javnosti. Međutim, Pravilnik 

o ambalaži i ambalažnom otpadu RH je po 

svojim odredbama jedinstven u Evropi.

- U Republici Hrvatskoj se ne zbrinjava sva 

ambalaža, nego ambalaža od pića i napitaka 

(oko 20% od ukupne ambalaže) i u krajnjoj li-

niji se pokazao kao neefikasan i veoma skup. 

- U skladu sa Pravilnikom sve trgovine veće 

od 200 m

2

 su u obavezi preuzimati ambalaž-

ni otpad. Međutim, nakon stupanja na sna-

gu Pravilnika konstatovano je da 4.000 mje-

sta u Hrvatskoj, nema trgovine veće od 200 

m

2

, što dovodi do diskriminacije potrošača, 

jer se ambalaža kupljena u maloj lokalnoj 

prodavnici ne može tu i vratiti.

- Sanitarna inspekcija je u svojim rješenjima 

upozorila da trgovine ne mogu u svom pro-

dajnom prostoru skladištiti ambalažni ot-

pad, jer je to u suprotnosti sa higijenskim 

zahtjevima i HACCP standardom, već mo-

raju osigurati zaseban prostor izvan objekta.

- Rast maloprodajnih cijena početkom 

2006. bio je direktna posljedica implemen-

tacije Pravilnika i naknada koje je propisao, 

čak i do 30%. To je dovelo do toga da se ma-

nji proizvođači suočavaju sa pitanjem egzi-

stencije, jer ovoliko povećanje dovodi do 

pada prodaje, smanjenja obima proizvod-

nje, te zatvaranja radnih mjesta.

- Istraživanja su pokazala da 40% ispitanika 

vraća ambalažu u trgovine radi prodajne 

naknade, 30% je odlaže u posebne spremni-

ke, a 30% je i dalje odlaže u opšti otpad. 

Tako je došlo do izdvajanja sloja socijalno 

ugroženog dijela stanovnika, koji vade taj 

otpad i prodaju ga, radi ostvarenja minimal-

nih prihoda, što je, takođe, negativna poja-

va, jer ne može vlada svoju socijalnu strate-

giju graditi na tome.

Kakvo je stanje u Bosni i Hercegovini?

Bosna i Hercegovina je počela sa izgradnjom 

sistema upravljanja ambalažnim otpadom u 

vrlo nepovoljnim ekonomskim uvjetima glo-

balne ekonomske krize. Dodajući tome nera-

zvijenu privredu, te relativno nizak standard 

građana, onda se s pravom može reći da je 

ovo pitanje zaista izazov koji se postavlja pred 

entitetska ministarstva okoliša i pred privre-

du, kako bi rješenje koje se bude implementi-

ralo u našoj zemlji imalo pozitivne ekološke 

efekte, a ne bi značajno uticalo na privredne 

subjekte i na građane.

Foto: A. Džipa - Ambalažni otpad

---