Ursula Legvin, leva ruka tame
Yüklə 2,7 Kb. Pdf görüntüsü
|
Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 26 koliko }u `iveti? Oh, budalo, beslovesna budalo, du`e od tebe, da, du`e od tebe!" Berosti podi`e veliku plohu od crvenog kamena kao da je kakav list lima i tresnu je Herboru o glavu. Herbor pade, a kamen ostade na njemu. Berosti je nekoliko trenutaka samo stajao kao sumanut. A onda podi`e kamen i ugleda da je smrskao Herboru lobanju. Vratio je kamenu plohu na postolje, a zatim legao pokraj mrtvaca i obavio ruke oko njega, kao da su u kemeru i kao da je sve u najboljem redu. Kada su `itelji ^arute kona~no prodrli u kulu-odaju, zatekli su ih tako zagrljene. Berosti je posle toga poludeo i morao je da bude ~uvan pod klju~em, budu}i da je stalno hteo da se da u potragu za Herborom, za koga je mislio da je negde u pokrajini. Po`iveo je tako jo{ mesec dana, a onda se obesio, u odstret, devetnaesti dan meseca terna. 5. OVLADAVANJE PREDOSE]ANJEM Moja gazdarica bio je jedan pri~ljivi ~ovek koji mi je pomogao oko putovanja na istok. "Ko ho}e da poseti tvr|ave, mora da pre|e preko Kargava. Iza planina pru`a se Stara Karhida, sa Rerom, starim kraljevskim gradom. Evo {ta }u vam re}i: jedan od mojih ognji{tara vodi karavan kopnenih ~amaca preko prevoja Eskar i on mi je ju~e kazao, uz {olju or{a, da nameravaju da preduzmu prvo putovanje ovoga leta u geteni osme, zato {to je bilo veoma toplo prole}e i put je ve} prohodan do Engohara, a sne`ni plugovi sasvim }e ra{~istiti prevoj u narednih nekoliko dana. Al' ja vam ne bih ni za `ivu glavu pre{ao preko Kargava, meni je sasvim dobro u Erenrangu, gde imam krov nad glavom. No, ja sam jome{ta, neka su hvaljeni devet stotina za{titnika prestola i neka je blagosloveno mleko Me{ea, a jome{ta se mo`e biti svuda. Mi smo vam novajlije, shvatate, jer moj gospod Me{e ro|en je pre samo dve hiljade dve stotine dve godine, ali Stari put handare se`e jo{ deset hiljada godina unazad. Mora}ete da se vratite u Staru zemlju, ako tragate za Starim putem. Ali, znajte, gospodine Ai, uvek }u imati sobu za vas na ovom ostrvu, ma kad se vratili, a verujem da ste dovoljno mudar ~ovek da malo nestanete iz Erenranga, jer svi znaju da se izdajnik na sva usta hvalio u dvorcu prijateljstvom sa vama. Sada kada je stari Tibe Kraljevo uho, stvari }e ponovo i}i glatko. Ako, dakle, po|ete dole, do nove luke, na}i }ete tamo mog ognji{tara i samo mu recite da vas ja {aljem..." I tako dalje. Kao {to sam rekao, nije zatvarao usta, a kada je ustanovio da sam bez {ifgretora, nije propustio nijednu priliku da mi da neki savet, premda ih je ~ak i on zaodevao sa "ako" i "kad bi". Bio je nastojnik na mom ostrvu, ali ja sam mislio o njemu kao o gazdarici, zato {to je imao oblu zadnjicu kojom je njihao dok je kora~ao, kao i meko, oblo lice i ~eprkavu, uhodljivu, neplemenitu, ljubaznu prirodu. Bio je dobar prema meni i pokazivao je moju sobu, dok sam bio odsutan, ljudima `eljnim jeze za malu naknadu: Vidite odaju tajanstvenog izaslanika! Njegov izgled i na~in opho|enja bili su u toj meri `enski da sam ga jednom upitao koliko je dece doneo na svet. Pogledao me je natmureno. Jo{ nije rodio nijedno. Kao otac se, me|utim, iskazao ~etiri puta. Bio je to samo jedan u nizu malih potresa koji su me stalno sustizali. Kulturni {ok nije predstavljao ni{ta naro~ito u pore|enju sa biolo{kim {okom kome sam bio izlo`en kao Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 27 mu{karac me|u ljudskim bi}ima koja su pet {estina vremena provodila kao hermafroditski srednji rod. Radio-bilteni bili su puni izve{taja o koracima koje je preduzimao novi predsednik vlade Pemer Harge rem ir Tibe. Prete`an deo novosti odnosio se na poteze vu~ene na severu, u Sinotskoj dolini. Tibe je o~igledno pohitao da sprovede u delo karhidsko polaganje prava na tu oblast; bila je to upravo ona vrsta mera koja bi, na bilo kom drugom svetu na tom stepenu civilizovanosti, neizbe`no dovela do rata. Ali na Getenu ni{ta nije vodilo do rata. ^arke, umorstva, razmirice, plja~ka{ki upadi, osvete, ubistva, mu~enja i po{asti - sve je to spadalo u njihov repertoar ljudskih dostignu}a; ali rata nije bilo. Izgledalo je da im nedostaje kadrost da se mobili{u. U tom pogledu pona{ali su se kao `ivotinje; ili kao `ene. Nisu se pona{ali kao mu{karci ili kao mravi. U svakom slu~aju, tako ne{to jo{ nikada nisu u~inili. Ono {to sam doznao o Orgoreinu ukazivalo je na to da je tamo{nje dru{tvo postajalo, tokom poslednjih pet ili {est stole}a, sve mobilizovanije, prava nacija-dr`ava. Presti` i takma{tvo, ranije prevashodno ekonomske prirode, mogli su da nagnaju Karhidu da krene stopama svog ve}eg suseda i da postane nacija umesto porodi~ne razmirice, kako je to Estraven kazao; da postane, kao {to tako|e re~e Estraven, rodoljubiva. Ako se to bude dogodilo, Getenjani }e do}i u izvrsnu priliku da steknu uslove za rat. @eleo sam da odem u Orgorein i da proverim da li su moja naga|anja o toj zemlji ta~na, ali najpre je valjalo zavr{iti sa Karhidom; i tako, prodao sam jo{ jedan rubin draguljaru sa licem punim o`iljaka u ulici Eng i po{ao bez prtljaga, sa izuzetkom novca, ansibla, nekoliko ure|aja i jedne preobuke, kao putnik trgova~kim karavanom prvog dana meseca leta. Kopneni ~amci krenuli su u sam cik zore iz stovari{nog kruga {ibanog vetrom u novoj luci. Pro{li su ispod luka i skrenuli na istok, dvadeset masivnih kamiona sli~nih dereglijama, tihih motora, na guseni~nom gazu, tvore}i jednoredni niz kroz duboke ulice Erenranga opto~ene senkama svitanja. Na njima su bile natovarene kutije sa so~ivima, koturi sa magnetofonskim trakama, namotaji bakarne i plasti~ne `ice, bale tkanina od biljnog vlakna uzgajanog i istkanog u Zapadnom podru~ju, sanduci sa narescima od su{ene ribe iz Zaliva, koleta sa kugli~nim le`ajima i drugim malim ma{inskim delovima, kao i deset kamionskih tovara orgotske `itarice kardik; sve je to bilo namenjeno Olujnoj krajini Pering, najsevernijem uglu zemlje. Celokupan prevoz na Velikom kontinentu vr{i se ovim kamionima na elektri~ni pogon; kamioni se prevoze dereglijama po rekama i kanalima gde god je to mogu}e. Tokom meseci kada sneg sve zaveje, jedino prevozno sredstvo, pored skija i saonica sa ljudskom vu~om, jesu spori traktori-plugovi, motorne sanke i nepouzdani ledeni brodovi na smrznutim rekama; za vreme Otapanja nijedan vid prevoza nije izvestan; i tako, najve}i deo teretnog saobra}aja kre}e u jednom velikom talasu sa dolaskom leta. Putevi su onda zakr~eni karavanima. Saobra}aj se pomno nadzire na taj na~in {to su svako pojedina~no vozilo ili karavan obavezni da odr`avaju stalnu radio-vezu sa kontrolnim postajama du` puta. Sva se ona kre}u, bez obzira na gustinu saobra}aja, uglavnom postojanom brzinom od dvadeset pet (zemaljskih) milja na sat. Getenjani mogu i br`e da voze svoja kola, ali to ipak ne ~ine. Upitao sam ih za{to ne, Yüklə 2,7 Kb. Dostları ilə paylaş:
|