Ursula Legvin, leva ruka tame

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 
 
32 
je i{ao lako i hitro, dra`esno poput devojke, nekoliko kora~aja ispred mene. A onda je, 
najednom, njegova bela ko{ulja blesnula i ja izbih za njim iz senke na prostranu zelenu 
livadu obasjanu punom svetlo{}u sunca. 
 
Na dvadesetak stopa od nas stajala je jedna prilika, uspravna, nepokretna, 
okrenuta postrance, skerletni hleb i bela ko{ulja - ukrasni umetak od sjajne gle|i spram 
zelenila visoke trave. Na stotinak jardi iza njega nalazio se jo{ jedan kip, odeven u plavo 
i belo; ovaj se uop{te nije pomerio niti bacio pogled u na{em pravcu za sve vreme 
razgovora koji smo vodili sa prvim. Upra`njavali su handarsku disciplinu prisutnosti, {to 
predstavlja svojevrstan trans - handarate, koji sve pretvaraju u odre~nost, nazivaju to 
stanje netrans; disciplina se zasniva na gubljenju sebe (na uve}anju sebe?) putem 
izuzetne ~ulne prijem~ivosti i svesnosti. Iako je ova tehnika krajnje suprotna ve}ini 
tehnika misticizma, ona je verovatno ipak misti~ka disciplina, ~ija je svrha dostizanje 
iskustva imanencije; ali bojim se da nisam kadar da izvr{im pouzdanu kategorizaciju bilo 
kog upra`njavanja handarata. Gos se obratio prilici u skerletnom. Kada se ona trgla iz 
svoje napete nepomi~nosti, uputila nam pogled i lagano krenula prema nama, osetio sam 
strahopo{tovanje prema njoj. U jeku podnevne sun~eve svetlosti ona je sjala vlastitom 
blistavo{}u. 
 
^ovek je bio moje visine i vitak, ~istog, otvorenog i lepog lika. Kada su nam se 
pogledi sreli, ne{to me je iznenada nagnalo da mu se telepatski obratim, da poku{am da 
proniknem do njega gvorom uma kojim se nisam koristio otkako sam do{ao na Zimu i 
koji jo{ nije trebalo da upotrebim. Ali poriv je ovoga puta bio ja~i od zauzdavanja. 
Obratio sam mu se mentalnim putem. Nije bilo odgovora. Kontakt nije bio uspostavljen. 
On me je i dalje netremice posmatrao. Trenutak kasnije, osmehnuo se i rekao blagim, 
prili~no visokim glasom: "Ti si izaslanik, zar ne?" 
 
Ja promucah odgovor: "Jesam." 
 
"Zovem se Fakse. Po~astvovani smo da te primimo kod nas. Da li bi neko 
vreme ostao sa nama u Oterhordu?" 
 
"Rado. @eleo sam da ne{to doznam o va{em upra`njavanju proricanja. A ako 
postoji bilo {ta {to bih vam mogao saop{titi zauzvrat o tome {ta sam, odakle dolazim..." 
 
"[ta god bude{ hteo", re~e Fakse uz vedar sme{ak. "Lepo je od tebe {to si 
prevalio Svemirski okean, a zatim jo{ nekoliko hiljada milja puta, kao i masiv Kargava 
da bi do{ao do nas." 
 
"@eleo sam da posetim Oterhord koji je znamenit po proricanjima. 
 
"Jama~no bi onda voleo da nas vidi{ kako prori~emo. Ili mo`da i sam ima{ 
neko pitanje da nam uputi{?" 
 
Njegove bistre o~i naprosto su nagonile na istinu. "Ne znam", rekoh. 
 
"Nusut", uzvrati on, "nije va`no. Ako bude{ ostao malo, mo`da }e{ ustanoviti 
da li ima{ ne{to da pita{ ili ne... Postoje samo odre|ena razdoblja, zna{, kada su proroci 
kadri da se okupe, tako da }e{ u svakom slu~aju provesti kod nas nekoliko dana." 
 
Tako je i ispalo i ti dani bili su prijatni. Boravak nije bio organizovan, sa 
izuzetkom zajedni~kih poslova, radova u polju, obdelavanja vrtova, se~e drva i op{teg 
odr`avnja, za {ta bi kratkokrajni posetioci, kao ja, bivali priklju~eni onoj grupi kojoj je 

---

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 
 
33 
pomo} bila najpotrebnija. Izuzme li se posao, dan je mogao prote}i bez ijedne 
izgovorene re~i; oni sa kojima sam naj~e{}e pri~ao bili su mladi Gos i trka~ Fakse, ~iji je 
izuzetan karakter, jasan i nedoku~iv poput zdenca veoma bistre vode, odra`avao su{tinu 
kraktera samog mesta. S ve~eri bismo se okupljali u ognji{noj prostoriji neke od niskih 
ku}a okru`enih stablima; tu bi se vodili razgovori i pilo pivo, a ponekad je bilo i svirke, 
bodre karhidske svirke, melodijski jednostavne, ali ritmi~ki slo`ene, uvek 
improvizovane. Jedne no}i dvojica prebivalaca su igrala, dva toliko vreme{na starca da 
im je kosa ve} osedela, udovi bili sveli, dok su im opu{teni nabori ko`e napola pokrivali 
tamne o~i oko spoljnih uglova. Ples im je bio lagan, odmeren, zauzdan; o~aravao je oko i 
um. Po~eli su da igraju tokom te}eg ~asa posle obeda. Svira~i su ih ~as pratili, a ~as 
pu{tali same, svi izuzev bubnjara koji jedini nije prekidao svoje tanano promenljivo 
dobovanje. Dvojica starih plesa~a i dalje su igrala kada je izbio {esti ~as, pono}, pet 
teranskih sati kasnije. Tada sam prvi put video fenomen dote - voljnu, kontrolisanu 
upotrebu onoga {to mi nazivamo "snaga histerije" - i posle toga postao sam pripravniji 
da poverujem u pri~e o Starcima handare. 
 
Bio je to povu~en na~in `ivota, samodovoljan, nepromenljiv, pro`et onom 
jedinstvenom "neupu}eno{}u" koju su handarate veli~ale i saobra`en njihovom pravilu 
nedelatnosti ili neuplitanja. To pravilo (izra`eno re~ju nusut, koja se najpribli`nije mo`e 
prevesti kao "nije va`no") predstavlja samo srce kulta. Ja uop{te ne smatram da sam ga 
doku~io, ali ipak sam po~eo bolje da razumevam Karhidu posle pola meseca provedena 
u Oterhordu. Ispod nacionalne politike, parada i strasti stajala je drevna tmina, nedelatna, 
anarhi~na, utihla, plodotvorna tmina handare. 
 
A iz te utihlosti neobja{njivo je nicao glas proroka. 
 
Mladi Gos, koji je u`ivao u ulozi mog vo|e, kazao mi je da pitanje koje bih 
uputio prorocima mo`e da se odnosi na bilo {ta i da se sro~i kako mi drago. "[to je 
pitanje ograni~enije i su`enije, i odgovor je odre|eniji", kazao je on. "Nejasnost ra|a 
nejasnost. Razume se, ima i takvih pitanja koja su neodgovoriva." 
 
"[ta ako postavim ba{ neko od njih?" upitao sam. Ovo ograni~enje izgledalo je 
domi{ljato, ali ne i nepoznato. Pa ipak, nisam o~ekivao odgovor koji mi je dao: "Tka~ }e 
ga odbaciti. Pitanja na koja se ne mo`e odgovoriti ve} su uni{tila proro~ke skupine." 
 "Uni{tila 
ih?" 
 
"Znate li pri~u o lordu [orta, koji je prisilio proroke iz tvr|ave Asen da 
odgovore na pitanje [ta je smisao `ivota? To se zbilo pre dve hiljade godina. Proroci su 
ostali u tami {est dana i {est no}i. Na kraju, sve ne`enje postale su katatoni~ne, lude su 
bile mrtve, nastrani je kamenom ubio lorda [orta, a tka~... Bio je to ~ovek po imenu 
Me{e." 
 "Osniva~ 
jome{kog 
kulta?" 
 
"Da", re~e Gos i nasmeja se, kao da je pri~a bila veoma sme{na, ali ja nisam 
uspeo da shvatim da li se {ala odnosila na jome{te ili na mene. 
 
Odlu~io sam da postavim alternativno "da ili ne" pitanje, {to bi u najmanju ruku 
moglo da razjasni stepen i vrstu nejasnosti ili dvosmislenosti odgovora. Fakse je 
potvrdio ono {to je Gos kazao, da, naime, predmet pitanja mo`e da bude i ne{to u {ta su 

---