Ursula Legvin, leva ruka tame

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 
 
54 
`ivotu Getenjana uop{te nije seks, niti bilo koja druga ljudska stvar; to je njihova 
prirodna sredina, njihov hladan svet. Ovde je ~ovek suo~en sa neprijateljem koji je 
okrutniji ~ak i od njega samog. 
 
Ja sam `ena sa miroljubivog ^ifvora i kao takva nisam stru~njak za privla~nosti 
nasilja ili prirodu rata. Neko }e drugi morati da se pozabavi time. Ali meni zaista nije 
jasno kako bi neko mogao da likuje u izvojevanoj pobedi ili ste~enoj slavi po{to je 
proveo jednu zimu na Zimi i stajao licem u lice sa Ledom. 
 
 
 
8. DRUGI PUT U ORGOREIN 
 
Leto sam proveo vi{e kao istra`iva~ nego kao mobil, tumaraju}i karhidskom 
zemljom od mesta do mesta, od pokrajine do pokrajine, posmatraju}i i slu{aju}i - ne{to 
{to mobil u prvo vreme ne mo`e da radi, dok jo{ predstavlja ~udo i ~udovi{te, stalno se 
nalaze}i na pozornici i moraju}i svakog ~asa da bude spreman za predstavu. Kazivao 
sam svojim doma}inima po usputnim seoskim ognji{tima i varo{ima ko sam, zapravo, ja; 
ve}ina njih ~ula je ve} pone{to o meni preko radija i imala je izvesnu predstavu o tome 
ko sam. Bili su radoznali, neko manje, a neko vi{e. Retko ko me se li~no bojao ili 
ispoljavao ksenofobi~nu odbojnost. Neprijatelj u Karhidi nije stranac, osvaja~. Stranac 
koji do|e nepoznat jeste gost. Neprijatelj vam je sused. 
 
Tokom meseca kusa `iveo sam na isto~noj obali, u jednom klanu-ognji{tu pod 
nazivom Gorinhering, u svojevrsnoj ku}i-gradu-tvr|avi-imanju sazdanoj na jednom 
brdu iznad ve~nih magli Hodominskog okeana. Tu je `ivelo oko pet stotina ljudi. Pre 
~etiri hiljade godina zatekao bih na ovom mestu njihove pretke u istoj vrsti obitavali{ta. 
Tokom ta ~etiri hiljadugodi{ta izumljeni su i uvedeni u upotrebu elektromotor, radio, 
mehani~ki razboj, samohodna vozila, poljoprivredne ma{ine i sve ostalo, ~ime je 
nastajalo ma{insko doba, postepeno, bez industrijske revolucije, bez ikakve rvolucije 
uop{te. Zima za trideset stole}a nije postigla ono {to je Zemlja jednom postigla za 
trideset desetle}a. Ali zato nije ni platila cenu koju je Zemlja platila. 
 
Zima je neprijateljski svet; onaj ko ne postupa kako treba biva ka`njen 
neumitno i po kratkom postupku: smrt od hladno}e ili smrt od gladi. Nema pomilovanja, 
niti odlaganja pogubljenja. Pojedinac jo{ i mo`e da se uzda u sre}u, ali ne i dru{tvo; a 
kulturna promena, sli~no nasumi~noj mutaciji, mo`e celu stvar da u~ini jo{ 
neizvesnijom. I tako su Getenjani napredovali sasvim lagano. U bilo kom trenutku 
njihove istorije neki `urni osmatra~ zaklju~io bi da su ~itav njihov tehnolo{ki razvoj i 
rasprostiranje tog napretka prestali. Pa ipak, do toga nikad nije do{lo. Uporedite bujicu i 
gle~er. I jedno i drugo sti`u tamo kuda su krenuli. 
 
Dugo sam razgovarao sa starim ljudima iz Goringheringa, kao i sa decom. Tada 
mi se prvi put ukazala prilika da vidim mno{tvo getenjanske dece; u Erenrangu su, 
naime, sva ona uglavnom zatvorena po privatnim ili javnim ognji{tima i {kolama. 
Izme|u jedne ~etvrtine i jedne tre}ine odraslog gradskog `ivlja isklju~ivo se bavi 
negovanjem i vaspitanjem dece. Ovde se, me|utim, klan brine o svom potomstvu; niko 
nije odgovoran i svi su odgovorni za decu. Ona `ive nesputano i raspusno, tumaraju}i po 
okolnim brdima obavijenim maglom i po obalama. Kada mi je po{lo za rukom da jedno 

---

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 
 
55 
od njih zadr`im dovoljno dugo da popri~amo, ustanovio sam da su ona stidljiva, ponosna 
i neizmerno puna poverenja. 
 
Roditeljski nagon na Getenu isto je tako veoma raznolik kao i bilo gde drugde. 
Ne mo`e se re}i ni{ta uop{teno. Nikada nisam video da neki Karhi|anin udara dete, ali 
sam zato bio svedok veoma ljutitih pridika. Dirnula me je njihova ne`nost prema 
potomstvu svojom dubinom, iskreno{}u i ~injenicom da je gotovo sasvim bila li{ena 
posesivnosti. Ona se mo`da jedino po toj neposesivnosti razlikuje od onoga {to mi 
nazivamo "materinski" nagon. Uveren sam da je gotovo potpuno bespredmetno praviti 
razliku izme|u materinskog i o~inskog nagona; roditeljski nagon, `elja da se dete za{titi, 
da se zbrine, ne predstavlja osobenost koja po~iva na seksualnoj osnovi... 
 
Po~etkom hakane ~uli smo u Gorinheringu, preko dvorskog biltena punog 
stati~kih smetnji, da je kralj Argaven objavio da ~eka naslednika. To, me|utim, ne}e biti 
dete koje }e kralju roditi partner iz kemerske veze, kakvih je ve} imao sedam, ve} 
njegov telesni potomak, kraljev izdanak. Kralj je, naime, bio u drugom stanju. 
 
To mi je bilo sme{no, ba{ kao i pripadnicima gorinherin{kog klana, ali njima iz 
druga~ijih razloga. Oni su smatrali da je kralj odve} star za trudno}u, i to im je pru`alo 
povoda za posprdne i nepristojne opaske. Starci nisu danima prestajali da naklapaju o 
tome. Smejali su se kralju, ali sem toga on uglavnom nije pobu|ivao njihovo zanimanje. 
"Pokrajine su Karhida", kazao je Estraven, i kao {to je to bilo sa toliko drugih stvari koje 
mi je Estraven rekao, ta misao mi se sve ~e{}e vra}ala kako sam vi{e doznavao. Ova 
prividna nacija, ujedinjena stole}ima, predstavljala je klju~ali kotao nesaobra`enih 
kne`evina, varo{i, sela, "pseudofeudalnih plemenskih ekonomskih jedinica", razmetanje 
i nadmudrivanje sna`nih, sposobnih, svadljivih li~nosti, preko ~ega je nepouzdano i 
labavo bila razapeta mre`a vlasti. Nikada ni{ta, pomislio sam, ne}e biti u stanju da 
ujedini Karhidu kao naciju. Sveobuhvatna rasprostranjenost brzih sredstava 
komunikacija, za koju se smatra da gotovo neumitno mora iznedriti nacionalizam, ovde 
nije do toga dovela. Ekumen nije trebalo da ra~una sa ovim narodom kao sa dru{tvenom 
jedinicom, sa celinom koja se mo`e pokrenuti: znatno se pre valjalo osloniti na njihovo 
sna`no, premda nerazvijeno ose}anje ljudskosti, ljudske jedinice. Prili~no me je uzbudilo 
razmi{ljanje o tome. Razume se, nisam bio u pravu; pa ipak, nau~io sam ne{to o 
Getenjanima {to se na duge staze pokazalo kao korisno saznanje. 
 
Ako nisam nameravao da provedem celu godinu u Staroj Karhidi, morao sam 
da se vratim u Zapadno podru~je, pre no {to se zatvori Kargavski prelaz. ^ak i ovde, na 
obali, u dva navrata je, tokom poslednjeg letnjeg meseca do{lo do blagih sne`nih 
padavina. Prili~no nevoljno, ponovo sam krenuo put zapada i stigao u Erenrang 
po~etkom gora, prvog meseca jeseni. Argaven se u me|uvremenu povukao u letnji 
dvorac u Vareveri, naimenovav{i prethodno Pemera Hargea rem ir Tibea za namesnika 
tokom svog poro|ajnog odsustvovanja. Tibe je ve} uveliko ubirao plodove svog novog 
polo`aja. Samo nekoliko ~asova po dolasku po~eo sam da uo~avam slabe ta~ke moje 
analize Karhide - ve} je, naime, bila zastarela - i da se ose}am nelagodno, mo`da i 
nesigurno, u Erenrangu. 

---