Ursula Legvin, leva ruka tame

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 
 
58 
 
Ljutnja je do{la na mesto boja`ljivosti i on se pripravio da odigra {ifgretor sa 
mnom. Da sam `eleo da prihvatim igru, moj potez bio bi otprilike ovakav: "Nisam 
siguran; recite mi ne{to pobli`e o njemu." Ali nisam `eleo da igram, budu}i da sam do 
sada ve} dobro upoznao vulkanski karakter Karhi|ana. Poku{ao sam da odagnam 
njegovu ljutnju, rekav{i: "Svakako da ga se se}am." 
 
"Ali ne sa prijateljskom blagonaklono{}u." Njegove tamne, nadole zako{ene o~i 
posmatrale su me netremice i prodorno. 
 
"Pa, mo`da pre sa zahvalno{}u i razo~arenjem. Da li vas je on poslao k meni?" 
 "Nije." 
 
Sa~ekao sam da razjasni stvar. 
 
On re~e: "Oprostite mi. Odve} sam sebi dopustio. Dobio sam ono {to sam 
zaslu`io." 
 
Sitna prilika, krutog dr`anja, krenu prema vratima, ali ja je zaustavih. "Molim 
vas: ja ne znam ko ste vi, niti {ta `elite. Nisam odbio, naprosto nisam pristao. Morate mi 
dopustiti pravo na razumnu meru opreza. Estraven je izgnan zato {to se ovde zalagao za 
moje poslanstvo..." 
 
"Smatrate li da ste mu zbog toga du`nik? 
 
"Da, u izvesnom smislu. Me|utim, poslanstvo zbog koga sam ovde prevazilazi 
sva li~na dugovanja i odanosti. 
 
"Ako je tako", re~e stranac `ustro i samouvereno, "onda je to nemoralno 
poslanstvo." 
 
To me je zaustavilo. Zvu~alo je kao da je te re~i izgovorio neki zastupnik 
Ekumena i ja sam za trenutak ostao bez odgovora. "Ne mislim tako", rekoh kona~no. 
"Nedostaci su u poru~iocu, a ne u poruci. Ali, molima vas, recite mi {ta je to {to `elite da 
u~inim." 
 
"Imam izvesnu svotu novca, neke rente i dugove koje sam uspeo da sakupim na 
ru{evinama nekada{njeg imetka mog prijatelja. ^uv{i da se vi spremate na put za 
Orgorein, odlu~io sam da vas zamolim da mu odnesete taj novac i predate mu ga ako ga 
sretnete. Kao {to znate, izvr{enje ovog dela podle`e ka`njavanju. Cela stvar tako|e mo`e 
biti uzaludna; on se mo`da nalazi u Mi{noriju, ili je na nekom od onih groznih 
dobrovolja~kih dobara, a mo`da je i mrtav. To nikako ne mogu da ustanovim. Nemam 
prijatelja u Orgoreinu, a ovde se nisam odva`io da nekoga zamolim za ovu uslugu. 
Pomislio sam na vas, budu}i da ste vi iznad politike, da u`ivate punu slobodu kretanja. 
Uop{te mi nije palo na um da i vi, razume se, imate sopstvenu politiku. Izvinjavam se 
zbog svoje gluposti." 
 
"Dobro, pone}u mu novac. Ali ako je on mrtav, ili se ne mo`e na}i, kome da ga 
vratim?" 
 
On se netremice zagleda u mene. Lice mu bolno promeni izraz i on jecavo 
udahnu vazduh. Ve}ina Karhi|ana laka je na suzama i ne stidi se vi{e od smeha. On 
re~e: "Hvala vam. Zovem se Foret. Ja sam prebivalac tvr|ave Orgni." 
 
"Vi ste iz Estravenovog klana?" 
 
"Nisam. Ja sam Foret rem ir Osbot: bio sam njegov kemer." 

---

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 
 
59 
 
Estraven nije imao kemera otkako sam ga upoznao, ali u meni ipak nije niklo 
podozrenje prema ovom ~oveku. On mo`da nesvesno radi za ne~ije tu|e ciljeve, ali je 
iskren. Osim toga, upravo mi je pru`io jedan nauk: da se {ifgretor, naime, mo`e igrati u 
ravni etike i da }e ume{niji igra~ odneti pobedu. Saterao me je u ugao u samo dva 
poteza. Imao je novac uza se i dao mi je poprili~nu svotu u kraljevskim karhidskim 
trgova~kim kreditnim pismima, ni{ta {to bi me teretilo, te shodno tome i ni{ta {to bi me 
spre~ilo da ga jednostavno potro{im. 
 
"Ako ga na|ete..." po~e on, ali prekide. 
 
"Imate neku poruku?" 
 
"Ne. Samo, kada bih znao..." 
 
"Ako ga budem prona{ao, poku{a}u da vam dostavim novosti o njemu." 
 
"Hvala", re~e on i pru`i mi obe ruke, {to je predstavljalo izraz naro~itog 
prijateljstva koji kod Karhi|ana nije ~est. "@elim vam uspeha u va{em poslanstvu, 
gospodine Ai. On... Estraven... verovao je da ste do{li ovamo sa ~estitim pobudama, 
znam to. ^vrsto je verovao u to." 
 
Za ovog ~oveka nije bilo ni~eg drugog na svetu izvan Estravena. On je spadao u 
one koji su ukleti da vole samo jednom. Ja ponovo rekoh: "Jeste li sigurni da nema 
ni~ega {to biste mu saop{tili preko mene?" 
 
"Ka`ite mu da su deca dobro", re~e on, a zatim zastade na~as, pa tiho dodade: 
"Nusut, nije va`no", i ode. 
 
Dva dana kasnije krenuo sam na put iz Erenranga, pe{ice, ovoga puta na 
severozapad. Dozvola za ulazak u Orgorein stigla mi je znatno ranije nego {to su mi 
~inovnici i slu`bena lica orgotske ambasade to dopustila da o~ekujem, pa ~ak i pre no {to 
su je i oni sami o~ekivali; kada sam oti{ao da podignem dokumenta, ophodili su se 
prema meni sa svojevrsnim otrovnim po{tovanjem, ogor~eni zato {to su protokol i 
pravila, po ne~ijem nare|enju odozgo, bili zaobi|eni u mom slu~aju. Kako Karhi|ani 
uop{te nemaju nikakva pravila u vezi sa izlaskom iz zemlje, odmah sam se dao na put. 
Tokom leta sam otkrio koliko je Karhida prijatna zemlja za putovanje pe{ice. Putevi i 
svrati{a prilago|eni su kako pe{a~kom, tako i motorizovanom saobra}aju, a tamo gde 
nema svrati{ta sasvim pouzadno se mo`e ra~unati na obi~aj gostoprimstva. Varo{ani iz 
potpokrajina, kao i seljaci, ratari ili lordovi pokrajina pru`i}e putniku hranu i sme{taj, tri 
dana prema obi~aju, ali zapravo znatno du`e; i, {to je najva`nije, uvek ste do~ekani bez 
gun|anja, sa dobrodo{licom, kao da su vas o~ekivali. 
 
Tumarao sam prelepim, ustalasanim predelima izme|u Sesa i Eja, bez `urbe, 
odu`uju}i se za sme{taj tako {to bih malo poradio tokom jutra na poljima velikih 
pokrajina, gde je upravo u jeku bila `etva; svaka ruka, alatka i ma{ina bila je uposlena na 
sakupljanju letine sa zlatnih polja pre no {to se vreme promeni. Izgledala mi je sva 
zlatna, beri}etna, ta nedelja pe{a~enja; a s ve~eri, pre no {ro bih oti{ao na po~inak, iza{ao 
bih iz mra~ne ratarske izbe ili iz osvetljene ognji{ne dvorane, gde bih se ve} smestio, i 
od{etao u suvu strnjiku, da bacim pogled prema zvezdama koje su blistale poput 
udaljenih gradova u vetrovitoj jesenjoj tami. 

---