Jesu LI nas posetili vanzemaljci

~ 504 ~ 

 

odricanje od njihovog uverenja ili na priznanja nekih nedela koja su bila besmislena. 

 

 

 

Ove  metode  su  primenjivale  i  policije  nekih  zemalja  gde  je  tortura  bila  zabranjena  na  papiru.  Iznuđivali  su 

priznanje mučenjem i često „prišivali“ i „pakovali“ onome koga muče i dela za koja su znali da nije uradio. „Ridpatova 

istorija sveta“ (Ridpath’s History of World) iznosi i ovu ilustraciju o delovanju Inkvizicije u Holandiji. Dvadeset i jedan 

protestant visi na drvetu. Čovek na merdevinama upravo treba da bude obešen, dok se ispod njega nalazi sveštenik 

koji drži krst. 

„Godine  1554.  Lombardijac  Fransis  Gamba,  protestant  po  uverenju,  bio  je  uhapšen  i  osuđen  na  smrt  u 

milanskom sudu. Na mestu izvršenja kazne, kada mu je sveštenik prineo krst, Gamba je rekao: „Moje su misli toliko 

ispunjene stvarnim vrednostima i Hristovom dobrotom, da ne želim da me na njega podseća komad bezosećajnog 

drveta.” Zbog te izjave „probušili su mu jezik i nakon toga ga spalili.”(Foksova knjiga mučenika). Nekima koji nisu 

prihvatili učenja Rimske crkve ulili su rastopljeno olovo u uši i usta. Drugima su kopali oči i okrutno ih bičevali. Bilo 

je i takvih koje su prisiljavali da skoče s litice na pobodene dugačke šiljke, na kojima su sporo umirali u bolnim 

grčevima. Neke su gušili delovima vlastitog tela ili urinom i izmetom. Noću su žrtve Inkvizicije bile vezivane lancima 

za pod ili zidove, pa su postajali plen pacova i gamadi, koji su naseljavali takve krvave sobe za mučenje. 

Religijska  netolerancija  koja  je  pokretala  Inkviziciju  prouzrokovala  je  ratove  u  kojima  su  se  uništavali  čitavi 

gradovi. Godine 1209. Grad Beziers su zauzeli ljudi kojima je papa obećao da će prilikom smrti istovremeno zaobići 

čistilište i ući u nebo, ako se uključe u krstaški pohod protiv jeretika, Albigenza Postoje izveštaji da je 60.000 ljudi u 

tome gradu bilo poklano mačem, tako da je krv tekla ulicama. U Lavauru, 1211. Godine, guverner je obešen na 

vešala, dok je njegova žena bila bačena u bunar i zatrpana kamenjem. Četiri stotine ljudi iz tog grada su živi spaljeni. 

Sledećeg jutra krstaši su prisustvovali velikoj misi, a nakon nje su nastavili da zauzimaju ostale gradove u tom kraju. 

Pretpostavlja se da je prilikom te opsade u jednom danu poginulo 100.000 Albigenza. Njihova tela su bila sakupljena 

na jedno mesto i spaljena. Prilikom masakra u Merindolu pet stotina žena je bilo zaključano i zapaljeno. Kada bi koja 

iskočila kroz prozor, bila bi dočekana šiljcima koplja. Nad ženama se javno vršilo nasilje. Deca su bila ubijana pred 

svojim bespomoćnim roditeljima. Neki ljudi su bili bacani s litica ili razgolićeni i vučeni kroz ulice. Slične metode su 

bile korišćene i u masakru kod Oranža, 1562. Godine. Papa Pije IV je poslao italijansku vojsku i zapovedio joj da 

pokolje  muškarce,  žene  i  decu.  Naređenje  je  izvršeno  s  užasnom  okrutnošću.  Ljudi  su  bili  izloženi  sramoti  i 

neopisivim mučenjima. Deset hiljada hugenota (protestanata) bilo je ubijeno u Parizu tokom krvavog masakra na 

„Dan svetog Bartolomeja” 1572. Godine. Francuski car je otišao na misu da bi svečano zahvalio što je poklano tako 

---

~ 505 ~ 

 

mnogo jeretika. Papski dvor je primio tu vest s velikom radošću, pa je papa Grgur XIII na čelu ogromne procesije 

otišao u Crkvu svetog Luja da oda zahvalnost Bogu. Papskoj kovnici je naredio da izradi novčić za sećanje na taj 

događaj. Na tom novčiću je prikazan anđeo s mačem u jednoj i krstom u drugoj ruci; pred njim beži gomila hugenota 

sa strahom na licima. Na kovanici su reči „Ugonottorum stranges 1572“., koje znače „pokolj Hugenota 1572.” 

1631 godine u vreme tridesetogodišnjeg rata (1618 – 1848) u kome je izginulo, po nekima i 30% stanovništva 

Nemačke, posebno je stradao grad Magdeburg, u kome je od 30 000 stanovnika preživelo 5 000, a po nekima svega 

400 stanovnika. Ni Džingis – kanovi Tatari, ni Turci Sulejmana veličanstvenog ne bi radili stvari koje su radili papski 

plaćenici sa Balkana, za koje se u jednoj engleskoj brošuri „Žal ta Nemačkom“ (Lamentations of Germany) tvrdi da 

su bili i kanibali, tj jeli bebe, za čega postoji i ilustracija. Ne čudi zato što su nemački protestanti pregovarali sa 

Turcima da udare na Beč i austrijske posede na Balkanu sa kojih su vrbovani plaćenici Hrvati i Srbi, poznati po 

zverstvima tokom Tridesetogodišnjeg rata. Opis stradanja stanovnika Magdeburga je veoma sličan opisima zločina 

ustaša, a nad vratima jedne crkve u Magdeburgu stoji natpis: „sačuvaj nas Bože rata, kuge i Hrvata.“ Istorijski podaci 

govore da su u Austrijskoj plaćeničkoj vojsci koja je ratovala protiv protestanata u Nemačkoj bili zastupljeni ne samo 

Hrvati, nego i Srbi i Mađari, i to vojnici pograničnih oblasti Austrije, graničari navikli na ratovanje protiv Turaka, oni 

koji će se u budućnosti zvati militari Vojne Krajine. U ovo vreme je ta granica odbrane bila u Hrvatskoj i u Ugarskoj. 

„...u  crkvi  Svete  Katarine  „Hrvati”  su  odsekli,  na  varvarski  način  glave  tridesettrojici  najvećim  delom  ženskim 

licima...”. U crkvi Svetog Jovana ubijane su žene, devojke pa čak i bebe na majčinim grudima.” Na ilustraciji jedan 

demonizovan vojnik glođe nogu od bebe, a drugi seče kožu sa lica, dok treći niže na kanap uši. 

 

Neki od papa koji se danas od strane Rimske 

crkve  proglašavaju  „velikim”,  živeli  su  i  delovali 

upravo  u  to  vreme.  Zašto  oni  nisu  otvorili  vrata 

tamnica  i  pogasili  vatre  koje  su  vekovima 

zamračivale  nebo  Evrope?  Ako  se prodaja 

oproštajnica,  poštovanje  kipova  kao  idola  i 

nemoralni  život  papa  može  objasniti  kao 

„zloupotreba”  ili  opravdati  kao  čin  protivan 

službenim zakonima crkve, šta možemo reći u vezi 

sa  Inkvizicijom?  Iako  je  ponekad  mučenje  išlo 

mnogo dalje od onoga što je bilo odobreno, ostaje 

činjenica  da  je  Inkvizicija  bila  uvedena  papskom 

odlukom  i  dugo  postojala  zahvaljujući  podršci 

potonjih papa. Može li neko da veruje da su takvi 

postupci  zastupali  Hrista  koji  je  rekao  da 

okrenemo  drugi  obraz,  da  oprostimo  svojim 

neprijateljima i činimo dobro onima koji nama ne 

žele dobro. 

Kako  su  stradali  protestanti  i  ostali  „jeretici” 

tako su stradali i Jevreji. Jevreje je mogao goniti ko 

hoće i kada hoće, a najgora gonjenja su doživeli u 

Nemačkoj, Španiji i Francuskoj. Kad je Inoćentije 

VIII (1434- 1492) umirao, nedeljama su ga hranili mlekom žena. On je izdao edikt protiv Jevreja u Španiji. Mnogi su 

se tada pokrstili, a stotine hiljada je se iselilo. No ipak, pošto se verovalo da Jevreji zbog svoje iskvarenosti imaju 

pristupa tajnom znanju, papi dovode jednog jevrejskog lekara, koji bez odgovarajućih aparata pokušava da mu izvrši 

transfuziju krvi od tri mladića. To nije uspelo i sva trojica su tu umrla. 1555 papa Pavle IV je potpisao bulu da Jevreji 

ima da žive u posebnim delovima grada – getima. Od progona Inkvizicije su jevreji najčešće bežali u Tursku carevinu 

gde su mogli na miru da žive i bili poštovani od vlasti, a često bivali i vlast. 

Alberto Rivera je dobro znao pozadinu osnivanja Inkvizicije i otkrio je i čitaocima: „Inkvizicija je bila najstrašnija 

mašinerija okrutnosti i moći koja je ikada postojala na svetu. Rimokatolička crkva je od 1200. godine do sada bila 

uzrok smrti 60 (?) miliona ljudi. Svetim uredom koji vodi inkviziciju, upravljali su dominikanski fratri iza kojih su 

stajali  jezuiti.  Sveti  ured  je  širio  teror  gde  god  je  stigao.  Niko  nije  bio  siguran  pred  njim.  Danas  rimokatolička 

institucija pokušava da izmeni istoriju, odnosno, ono što je vezano za inkviziciju, kako bi prikrila svoja nedela. Knjige 

o tom predmetu tajanstveno su nestale iz mnogih biblioteka. To je najbolje skrivana tajna modernog vremena. Na 

času crkvene istorije nastavnik nam je pročitao šta se stvarno događalo u vreme inkvizicije. „Jednog dana ćete 

morati kao sveštenici odgovarati na pitanja o inkviziciji. Na ovom času ćemo razmotriti šta se u stvarnosti dogodilo.“ 

Pročitao nam je jedan primer i nastojao je da pokaže kako je rimokatolička crkva s moralnim autoritetom otkrivala 

---