Jesu LI nas posetili vanzemaljci

~ 506 ~ 

 

jeretike i osuđivala ih na smrt. Dana 21. maja 1559. godine, biblijski hrišćani su bili sabrani u nekom domu i slavili 

su Gospoda. O tome je neko obavestio Sveti ured za koji je to bio pravi zločin, kažnjiv smrću. Iznenada je skupina 

inkvizitora prodrla u dom, te u ime Svetog ureda pohvatala ljude i okrivila ih da su čarobnjaci koji slave Sotonu. 

Među onima koji su slavili Gospoda bila je i mlada žena, dona Izabela, grofica i nećaka kralja Filipa. Ljudi su to rekli 

inkvizitorima, ali oni se na to uopšte nisu osvrtali. Za njih je svaki krivoverac bio zločinac. Izabelu nije oslobodilo ni 

to što je bila trudna. Odvezli su je i rekli da Bog neće pomilovati ni dete krivoverca, jer bi posle i ono bilo jeretik, bilo 

ono knez ili car. Tribunal i porotu postavili su na Božje mesto. Ne slagati se sa njima značilo je izazivanje Boga. Tu su 

doveli Izabelu i rekli joj da se pokaje i odrekne svoje vere. Ali Izabela je mirno odgovorila: „Ne, ne mogu to učiniti. 

Kako da se odreknem moga Spasitelja? Kako da se odreknem Njega, koji je za moje grehe umro na krstu, koji je za 

mene dao svoj život? Kako da se odreknem Njega, koji je moja jedina nada u večnost, koji me čeka nakon što vi 

uništite moje telo. Gospodo, ja ne mogu lagati, jer sam upoznala istinu.“ Njene su reči prekinuli povici: „Smrt veštici, 

govori samo laži. Priznaj da si veštica. Kakvu istinu? Kaži nam šta je istina!“ I Izabela je nastavila: „želite li da znate 

istinu? Molim se Bogu da Ga upoznate, jer On je istina. Isus Hrist, moj Spasitelj je rekao: „Ja sam put i istina i život; 

niko neće doći k ocu do kroza me” (Jovan 14, 6)” Prekinuli su je glasni povici: „Ućutkajte krivoverku. Devica Marija 

je tako rekla! Ti lažeš! Sveta mati je to rekla, a ne Isus! Ona je put, a ne Isus! Usmrtite krivoverku! Stavite je na 

spravu za mučenje!“ Dona Izabelu su privezali. Kapljicu po kapljicu vode su joj puštali u usta, a s njom i oštru lanenu 

krpu. S vodom je prisilno gutala i oštro platno, sve dok kraj platna nije dospeo do želuca. Tada su ga iz nje povukli 

tako, da su joj istrgli sve, od želuca do usta. Ali, Izabela je i dalje odbijala da se odrekne svoje vere u Hrista. Morala 

je platiti strašnu cenu za to. Stavili su je na lomaču i spalili uz glasne povike:“Prljava krivoverka, veštica!“ Izabela je 

tiho govorila: „Izgoreću za Božju slavu. Dragi Isuse, uzmi nas sebi“ (mislila je i na dete). Filip II je lično prisustvovao 

spaljivanju Izabele.“ 

Rivera  dalje  nastavlja:  „Morao  sam  da  skupim  što  više  imena  i  da  ih  pošaljem  u  Vatikan.  Sva  ta  imena  su 

pohranjena u ogromnom kompjuteru Svetog ureda. Tako Sveti ured koji je vodio inkviziciju još uvek deluje. Imaju 

imena  svih  protestantskih  propovednika,  i  šta  više,  imena  svih  članova  crkava  po  celom  svetu,  uključujući  i 

rimokatolike. Svi podaci se nalaze u kompjuteru. To će im u budućnosti dobro doći, ako se neko bude protivio 

rimokatoličkoj instituciji, ili ako se suprotstavlja rimokatoličkoj svetskoj Nad-crkvi, koju Rim namerava da osnuje kad 

uspe da stavi sve protestantske crkve pod svoju kontrolu. Svi protivnici rimokatoličkog harizmatičkog pokreta biće 

osuđeni na smrt. To će biti okultna ubistva povezana sa Crnom misom“ (Rivera Alberto). 

 

Tomas de Torkemada 

 

Crna misa koju pominje Rivera je ritual koji je obrnut klasičnoj crkvenoj misi. (lat. 

Missa niger) je naziv za rituale koje su u srednjem veku i kasnije navodno obavljale 

veštice i okultisti na svojim okupljanjima. Cilj tih obreda bio je izrugivanje katoličkoj 

misi, tačnije hrišćanskom bogosluženju, jer je i sama misa nehrišćanska. Glavni cilj 

takve crne mise bilo je skrnavljenje hostije kao simbola tela Isusa Hrista. Pojam „crna 

misa“ spominje se prvi put u Engleskoj 1896. godine, ali se takvi obredi održavaju 

odavno. Hrišćanski autori verovali su da se tokom crne mise molitve čitaju naopačke, 

služi crna hostija, klanja portretu samog vraga, kao i da se siluju nevine devojke i 

žrtvuju deca i životinje. To je od antičkih vremena bio ritual u čast kulta sunca i 

plodnosti, a od srednjeg veka je ritual u 13 činova. Bitan činilac je devojka na oltaru 

i okretanje učesnika na četiri strane sveta i prizivanje Belzebuba, Levijatana, Lucifera i Beliala koji se slavi dok se 

„Nazarećanin”  proklinje,  kao  i  oni  koji  ga  slede,  a  Bog  se  naziva  lažovom.  Magijske  formule  se  izgovaraju  na 

latinskom. 

Sada sledi puni opis Crne mise obrednog naziva: „Kuća Svetla: „Ritual se uvek izvodi noću i mora se završiti pre 

zore. Pre odlaska od kuće treba izvršiti ritualno pranje rečima: Prljavštinu ovoga sveta spiram sa sebe, a s tim i sve 

ono što bi moglo odbiti Silu svetla. Zatim se upali crna sveća i pusti se da obasja vaše telo i da njena toplota uđe u 

njega. Kada ste to osetili, izgovorite reči: „O sotono, Ti si gospodar srži riznice ljudskog sveta. Zahvaljujući tebi, 

čovjek je jeo s drveta poznanja i pokrenuo svoju evoluciju. Uz tvoju će pomoć nastaniti univerzum i postati jednak 

bogovima. Nastaniće zvezde i slaviti te sa njih i bićeš gospodar Svemira. Dao si nam duši smelost i nadu u njene 

mogućnosti. Sada idem u hram Luciferov, koji je i tvoja crkva, tebe slaviti. Kao što je voda skinula prljavštinu i učinila 

me čistom (čistim), tako ćeš i ti Luciferom skinuti mrak s moje duše. Tvoja je crkva tijelo moje! Duša je moja misni 

ritual stapanja s tobom! Ti si slast istine i sjaj stvarnosti sveta. Milostivo me podari svojom prisutnošću jer požar 

strasti gori u meni za tobom. Podari me tobom i slaviću te do kraja svojeg veka.” Zatim se krene u hram na odavanje 

počasti i posvećenje. U toku trajanja mise nema priče jer se to smatra ozbiljnim prekršajem. Jedine reči koje se 

izgovore šapatom u mrak kod ulaska u prostoriju: „svetlo njegovo svetlilo vam.” Na to ostali šapatom izgovore: I 

---