Jesu LI nas posetili vanzemaljci

~ 525 ~ 

 

 

 

Istorija verske netolerancije se ovako završava 

 

Starešinstvo Protestantske - evanđeoske (pentekostne) crkve iz Vršca je izvestilo o ispisivanju velikog pogrdnog 

grafita na fasadi svoje crkve. O ovoj pojavi je obavešten i inspektor lokalnog SUP-a zadužen za verska pitanja, koji je 

potvrdio da pisani grafit na fasadi predstavlja otvorenu pretnju. Starešinstvo crkve je obavestilo ostale male verske 

zajednice  sa  kojima  kontaktira  da  se,  takođe,  već  mesecima  unazad  neprestano  razbijaju  prozori  na  njihovom 

verskom  objektu.  Pre  nekoliko  godina  je  na  vratima  ove  crkve  bio  zalepljen  proglas  na  kome  su  bila  istaknuta 

verovanja satanističkih kultova i obaveštenje upućeno crkvi da će progonstvo u Vršcu početi upravo od nje. 

U noćnim časovima između 26. i 27. februara, razbijen je prozor na novosadskoj baptističkoj crkvi. 

Dana 18. marta oko 23 časa, grupa od oko 30-tak huligana – terorista, u stilu talibanskih džihadlija bacila je dva 

molotovljeva koktela na „Biblijski kulturni centar“ u Nišu, koji radi pod okriljem Crkve Božije, u nameri da ga zapali. 

Hitnom intervencijom prisebnih ukućana, koji su na vreme primetili požar, sprečena je šteta širih razmera. 

Krajem aprila meseca, oko ponoći, velikim kamenim blokovima razbijena su tri prozorska stakla na verskom 

objektu „Hrišćanske zajednice“ u Novom Sadu. Starešinstvo crkve je izvestilo da je počinjena velika materijalna 

šteta. 

U  roku  od  samo  tri  dana,  od  subote  31.  07.  do  utorka  03.08.  2004.  godine  razbijeno  je  10-tak  prozora  na 

novosadskim  protestantskim  crkvama:  Baptističkoj  i  Hrišćanskoj  zajednici.Na  vestima  Radio  televizije  B-92,  4. 

avgusta je objavljena vest da su u sredu rano ujutro (4. avgusta) nepoznata lica razbila četiri dupla stakla na ulazu u 

objekat Hrišćanske zajednice u Novom Sadu, kao i da su neposredno pre toga ciglama razbijena prozorska stakla i 

jedno staklo na ulaznim vratima hrišćanske humanitarne organizacije „Duga“. 

U noći između nedelje i ponedeljka 8/9. avgusta, polomljena su i stakla na prozoru i vratima romskog centra 

„Oaza“ i prostorijama PEC „Zajednica Roma“ u Jagodini. Na isti način su polomljena stakla i oštećena fasada i tokom 

noći  između  4.  i  5.  juna  iste  godine.  Inače,  ovaj  objekat  služi  za  bogoslužbeno  okupljanje  Roma  evanđeosko  - 

protestantske veroispovesti, a u njemu se nalaze i prostorije vrtića (zabavišta) za romsku predškolsku decu. 

Tokom noći 25/26. decembra, (dakle tokom proslavljanja božićnih praznika po novom kalendaru) oko 01 čas iza 

ponoći,  grupa  izgrednika  je,  uz  bacanje  petardi,  razbila  dva  prozora  na  bogoslužbenom  objektu  Crkve  Božije  u 

Sremskoj Mitrovici, i nogama izbila lim na ulaznoj kapiji. 

Nekoliko objekata molitvenih domova je spaljeno, a desilo se i prebijanje vernika i sveštenika. Molitveni dom 

nazarena u Zemunu je toliko puta provaljivan da su vernici postavili guste rešetke na vrata i prozore, pa sada zgrada 

izgleda kao kavez za aligatore ili opasne velike zmije. Molitveni dom adventista u Staparu je spaljen, a u Zrenjaninu 

je  pokušano  ubistvo  sveštenika  Josipa  Tikvickog.  U  Bačkoj  Palanci  se  više  i  ne  broje  cigle  ubačene  kroz  prozor 

molitvenog doma adventista, i lomljenje kapije vozilima, kao i uništavanje fasade. Vandali nisu krili da ih instruira 

lokalni sveštenik SPC. Prebijanje i zlostavljanje Jehovinih svedoka je zabeleženo u celoj Srbiji, a ponajviše u ruralnim 

predelima. Slučaj koji dolazi iz Krupnja pominje maltretiranje dečaka od strane školskih drugova, koji su ga držali za 

noge iznad ulice na prozoru na drugom spratu, uslovljavajući ga da se „prekrsti” da bi ga oslobodili. Nebrojeni 

slučajevi otkaza, zlostavljanja đaka u školama od strane nastavnika, šikaniranja na poslu, vređanja, poistovećivanja 

sa  „ustašama”,  „cionistima”,  antisemitske  i uvredljive poruke  na  fasadama,  napadi  na  decu,  onemogućavanje 

sahrana na većinskim grobljima…i to sve posle „demokratskih promena” 1990 i 2000. 

Naravno, niko ne sme da tvrdi da u redovima državnih crkava nema dobrih ljudi i da su svi pripadnici malih 

zajednica „anđeli”. I u njima ima manipulacije, licemerstva, laži, želje za bogaćenjem pa i krimunalnih aktivnosti. 

Ima takođe i mentalne manipulacije, držanja vernika u  zabludi, lažnih  i krivotvorenih učenja pa i  totalitarizma, 

zlostavljanja, nemorala i poroka, ali sve to nije razlog da se pokreće „Kristalna noć”, pale objekti, prebijaju vernici, 

---

~ 526 ~ 

 

pravi šteta na imovini, da se ljudi progone i maltretiraju. U slučaju kršenja zakona postoji policija i sud, kao i druge 

državne institucije koje su dužne da reaguju po zakonu, a ne da neko, na nagovor nekog popa ili nekog zadrtog 

„vernika” izvodi noćne akcije. Zbog onih časnih vernika, pravoslavaca, koji počinju dan sa molitvom, pomažu kome 

mogu, a ako ne mogu ne odmažu i žive onako kako su živeli i mnogi ljudi sa ikona, ovi prvi ne treba da se nazovu 

pravoslavcima ni hrišćanima. Bog je Bog ljubavi i milosti i pre će prihvatiti i iskrenog paganina koji ne zna, nego 

nazovi – hrišćanina koji smišljeno ide da čini zlo. Male verske zajednice, hrišćani po ubeđenju koji se drže Biblije su 

često pod vođstvom vrlo loših ljudi i u njima „vedre i oblače” ljudi kojima je jedino stalo do novca i vlasti, pa makar 

nad  tim  malim  brojem  ljudi.  I  u  njima  često  ima  nemorala,  preljube,  korupcije.  Često  se  gleda  ko  je  ko,  ima 

privilegovanih „tatinih sinova”, nepravde, poslova na ivici krimiinala, trgovine humanitarnom pomoći, licemerja i 

materijalizma.  Previše  je  ogovaranja,  laktanja,  podmetanja,  manipulacije  i  laži.  Ipak,  ovo  nije  razlog  za  progon, 

paljenje, ubijanje. Ovo je samo dokaz da se radi o ljudima, istim onim koji su u Isusovo vreme živeli, grešili, upadali 

u razne situacije. Ovo je još jedan dokaz da Bog ne gleda na pripadnost crkvi nego na karakter. Koliko će ispravnih i 

iskrenih pravoslavaca, rimokatolika pa i muslimana doći do Boga, dok će vrsni poznavaoci Biblije završiti u grupi 

nepokajanih i izgubljenih. 

Da li su to hrišćani? 

Iz štampe je izašla jedna veoma zanimljiva knjiga pod naslovom „Judin poljubac”, a čiji je izdavač pravoslavno 

monaško bratstvo svetovaznesenjskog manastira Esfigmen sa Svete Gore. Pomenuta knjiga, napisana od strane tzv. 

zilota  –  starokalendaraca,  čije  se  delovanje  ispoljava  kroz  veoma  strogo  i  precizno  držanje  svih  pravoslavnih 

svetootačkih  učenja  nasuprot  modernizmu  i  ekumenizmu  kojima  su  sklone  današnje  pravoslavne  crkve,  sadrži 

neprocenjivo vredne informacije o nepravilnostima u kojima su živeli ili još uvek žive neki pravoslavni sveštenici i 

episkopi (kao i patrijarsi) tokom 20. kao i na početku 21 veka. Podnaslov knjige glasi: „Apostasija (otpad) Srpske 

pravoslavne  crkve”,  te  je  čitav  tekst,  na  gotovo  350  strana,  usmeren  ka  razobličavanju  nekanonskog  i 

antipravoslavnog delovanja današnjih episkopa i patrijaraha pravoslavnih crkava, sa posebnim naglaskom na Srpsku 

pravoslavnu crkvu. Kao što ćemo se uveriti, ovi svetogorski revnitelji (iako polaze sa posve različitih osnova) slažu 

se sa stavovima koje zastupaju i evanđeoski vernici u Srbiji, kada veći deo sveštenstva i monaštva SPC u našoj zemlji 

proglašavaju  lažnim  učiteljima  i  „vukovima  u  ovčijim  kožama”,  koji  narod  vode  ka  večnoj  pogibli.  Nećemo  da 

zaobiđemo ni činjenicu da su i mnogi propovednici protestantskih crkava takođe „vukovi u jagnjećoj koži” što ne 

umanjuje učenje koje poseduje Biblija i mogućnost dolaska Bogu. Ne samo da ne rade posao koji je Isus Hristos 

zapovedio da se radi, nego svoj narod drže u neznanju i zatvaraju mu put do duhovnosti i spasenja: „Teško vama 

književnici i fariseji, licemeri, što zatvarate carstvo nebesko od ljudi; jer vi ne ulazite niti date da ulaze koji bi hteli. 

Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što jedete kuće udovičke, i lažno se Bogu molite dugo; zato ćete većma 

biti osuđeni. Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što prohodite more i zemlju da bi prisvojili jednog, i kad ga 

prisvojite, činite ga sinom paklenim, udvoje većim od sebe” (Matej 23. 13 – 15). 

U ovoj vrlo zanimljivoj knjizi najpre se posvećuje prostor od naroda sakrivenoj činjenici da su u prošlosti ali i do 

danas mnogi pravoslavni episkopi i patrijarsi pripadali masoneriji, tj. masonskim ložama. pouzdano može da se 

utvrdi, a i utvrdili smo da masonerija i hrišćanstvo nemaju ničeg zajedničkog. ”Na žalost, ne samo da su se dali 

zaboravu,  već  su  se  nesrećni  episkopi  srpski  udružili  sa  samim  neprijateljima  Hristovim  i  to  onim  najvećim  i 

najmrskijim, onima koji predadoše i razapeše Samog Gospoda, paganskim žrecima, masonima. Mnogo se u Srpskoj 

štampi pisalo i na TV – medijima govorilo, da na našu nesreću i među masonima ima i samih episkopa SPC koji se u 

tim organizacijama čak visoko kotiraju.” (Citat iz knjige). Autor ovde pominje da su „masoni razapeli Isusa Hrista.” 

Naravno da sami masoni nisu, ali jeste ideja koja je uperena protiv Boga. Ono što je činila elita Izraela, ogrezla u 

okultizam, činili su i žreci Vavilona i Egipta, a masonerija je samo nastavak, jedan period i jedan pipak pagansko – 

okultne hobotnice. 

Drugi  interesantni  događaj  koji  nam  je  već  mnogo  ozbiljnije  ukazao  na  činjenicu  o  masonstvu  u  SPC  jeste 

osvećenje prostorija „Rotari kluba” u Šapcu, od strane vladike šabačko – valjevskog Lavrentija i njegovo počasno 

članstvo u istom. Vladika Lavrentije nije propustio da se na svečanoj manifestaciji povodom tog „osvećenja”, čak 

uslika i uznese prigodnu besedu, dajući tako skupu posebnu draž. Vrhunac se ipak dogodio skoro, tačnije od 20-25. 

maja 2004.  g.  u  Čikagu.  Naime  radi  se  tajnom  skupu  masona  iz  reda  Templara  kome  je  prisustvovao  i  aktivno 

učestvovao u inicijacijama i episkop SPC Hristofor kanadsko – američki. U članku pod nazivom „Vladari iz senke 

ujedinjuju sve hrišćane sveta”, objavljene su i fotografije na kojima se vidi jasno učešće u obredima i samog srbskog 

episkopa. Iako su, dakle, prethodni događaji vezani za masoneriju, potresli narod Srbije i bili krajnje frapantni, ovaj 

događaj  episkopa  –  masona  SPC  Hristofora  kanadsko  –  američkog  prevazilazi  zasigurno  sve  okvire  zdravog 

razuma”(Citat iz knjige). 

No, da masonerija nije duboko uvukla svoje prste samo u Srpsku pravoslavnu crkvu, već da je to slučaj i sa 

mnogim  drugima,  pa  i  sa  Vaseljenskom  patrijaršijom  u  Carigradu  (Istanbulu),  kazuju  nam  i  sledeći  navodi.  O 

masonskom  posvećenju  vaseljenskog  patrijarha  Meletija  Metaksakisa  početkom  XX  veka,  za  koga  se  veli  da  je 

---