Jesu LI nas posetili vanzemaljci

~ 520 ~ 

 

o  tom  Nemanjinom  inkvizitorskom  činu  piše,  on  u  krugovima  „elite“  i  danas  nailazi  na  odobravanje.  (Mirko 

Đorđević). Unutar Srpske pravoslavne crkve se Nemanjini progoni uglavnom pravdaju. Tako je episkop Atanasije 

Jevtić ove masovne pogrome ljudi okarakterisao „medicinskim” rečnikom, rekavši da je bogumilstvo zlo „koga je 

Stefan Nemanja progonio sa srpskih prostora kao gubu.” Mnogo kasnije će slična verska ideologija da izgovori: 

„Trećinu pobiti, trećinu pokatoličiti, trećinu proterati.” 

 

Bogumilstvo 21 veka: 

Praksa  progona  neistomišljenika  i  drugačijih  se  nastavila  do  danas,  iako  nema  ubijanja,  otimanja  imovine i 

proterivanja. Dovoljno je da neko strahuje od napada huligana ili od otkaza u preduzeću gde je manjina, pa da se 

oseća progonjenim. Prema poznatom srpskom stručnjaku za pitanje verskih sekti, kapetanu Zoranu Lukoviću, koji u 

svemu zastupa ne interese svih građana države kojoj služi (iako prima platu iz budžeta Republike u koji doprinose 

uplaćuju  pripadnici  svih  nacionalnih  i  verskih  grupacija),  već  isključivo  interese  državne  religije,  evanđeoske 

zajednice ne samo da se ne mogu nazivati crkvama, već im ne priliči ni naziv „male verske zajednice.“ Za njih je, 

prema njegovom uverenju, adekvatan samo termin „sekte“ i nijedan drugi: 

„Da li je opravdano njih (evanđeoske protestantske crkve) podvoditi pod „male verske zajednice.” Oni su sekte, 

a male verske zajednice u Jugoslaviji i Srbiji su Jevrejska verska zajednica, Slovačka evangelistička crkva, Rumunska 

pravoslavna crkva, Luterani, Ruska pravoslavna crkva. Iako po broju male, one su zvanične, tradicionalne, domaće 

verske zajednice i, što je najvažnije, ništa zlonamerno spram drugih naroda i religija u našoj zemlji ne rade. (Luković 

Zoran „Sekte, priručnik za samoodbranu”) 

 

 

 

Sve što je ostalo od Bogumila. Stećci u Bosni, Radimlje i Bratunac. Turci ih nisu dirali 

 

Lukovićev kolega po peru, pokojni Aleksandar Senić, navodi da su sve sekte totalitarne i destruktivne – bez 

mnogo razlike. Možda „novoprotestanti“ ne vrše ritualna samoubistva poput satanista, ali zato žele da unište državu 

i podrede stanovništvo programima sekti, a uz to vrše i špijunažu u korist stranih obaveštajnih službi. Evo šta o tome 

saznajemo u odvojenim tekstovima od Lukovića, Senića i psihijatra Vukadina Cvetanovića: 

„Raspoloživi podaci pouzdano ukazuju na to da stratezima Novog svetskog poretka verske sekte i verski kultovi 

služe kao izuzetno povoljno sredstvo za ostvarivanje njihovih ciljeva. Naime, bez obzira na vrstu i poreklo, one su 

pod delimičnom ili potpunom kontrolom obaveštajnih službi jedne ili više država. Vešto prikriven, a u osnovi krajnji 

i suštinski cilj svih verskih sekti jeste moć, i to, pre svega, verska i finansijska, a zatim politička, prosvetna, kulturna 

i, na kraju, vojna” („Neokortikalni rat i sekte kao njegovo oruđe” Aleksandar Senić). 

„Sve  verske  sekte,  bez  obzira  na  kome  se  verskom  učenju  utemeljavaju,  imaju  univerzalni  karakter  i 

mondijalističke pretenzije. Njihovi međusobni odnosi su saveznički u odnosu na državu i Crkvu koje se doživljavaju 

kao glavne prepreke na putu ostvarenja sektaških pretenzija, usmerenih ka uspostavljanju neograničene moći i 

potpune kontrole nad novčanom masom, teritorijama i stanovništvom.” (Luković D. Zoran). Ova je optužba teška i 

ona navodi mnoge da napadnu pripadnike neke verske zajednice, misleći da tako izvršavaju bogougodno delo i 

patriotski čin. Ovo je poziv na Bartolomejsku noć ili bolje rečeno Kristalnu noć, na obračun sa dežurnim krivcima. 

Moglo bi se postaviti pitanje ovde: Šta ćemo sa činjenicom da 98% pravoslavnog naroda ne zna ni osnove svoje 

vere, da u Republičkoj radiodifuznoj agenciji sedi jedan vladika SPC a na TV se emituje najgori nemoral i promoviše 

---

~ 521 ~ 

 

čist, ragfinirani satanizam, da je stotine hiljada ljudi u Srbiji gladno dok sveštenici državne crkve žive u izobilju. Da 

je sveštenik – pedofil Pahomije i pored dokaza za pedofiliju zaštićen pred sudom i nije odgovarao, što šalje jako lošu 

poruku  narodu.  Takođe  crkva  nijednim  glasom,  nijednom  rečju  nije  osudila  antinarodno  delovanje  domaćih 

bogataša, tajkuna, privatnih gazda – robovlasnika i kriminalaca, kao i pojedinih političara koji su krivi za moralni i 

ekonomski sunovrat naroda. Mnogi od njih su dobri finansijeri crkve i cirkusanti koji se klanjaju ispred ikona pred 

kamerama i slikaju sa popovima. Takođe je činjenica da iz „apostolske” pravoslavne crkve nije isključen ili čak ni 

opomenut niko ko otvoreno promoviše i širi nemoral, razvrat, promoviše najniže ljudske porive. Pevačice koje se 

hvale avanturama, glumci, producenti, ljudi šou biznisa, stotine „sponzoruša” i „mangupa” koje kopira omladina i 

tako dobrovoljno ide na sataninu klanicu koja je neuporedivo gora od one u Jasenovcu. Nigde nijedan sveštenik nije 

javno pozvao na pokajanje scenariste i režisere koji snimaju morbidne filmove („Rane”, „Srpski film”, „Parada”, 

„Đavolja varoš” …). G Luković kao ni kler nigde nisu ni osudili duhovni genocid nad svojim narodom od strane 

politike, biznisa, šou biznisa i industrije zabave. Isus je rekao: „Ne bojte se onoga koji može da ubije telo, nego se 

bojte onoga koji dušu može da pogubi” Zvanična crkva nigde nije javno osudila 150 000 abortusa godišnje u Srbiji. 

Izrabljivanje radnika, pljačkanje seljaka, otpuštanje žena koje žele da imaju decu, izbacivanje s posla pred penziju, 

korupciju,  mito. U  Rusiji je stanje još gore, a u Bugarskoj i Rumuniji  takođe. Velike socijalne razlike,  nepravda, 

siromaštvo, nebriga o ljudima, ali je crkva uvek spremna da „raspali” po neistomišljenicima i za obračun upotrebi 

desničarske nasilnike. 

 

 

 

 

Isus blagosilja decu a koga blagosilja ovaj sveštenik? 

 

G Luković, i slični borci za pravoslavlje znaju da ni Isus ni apostoli nisu silom branili svoje verovanje i nisu ga 

nametali silom drugima, kao i da je hrišćanska vera ideja koja je data radi spasenja i upućivanja ljudi na Spasitelja, 

duhovnost  i  na  večni  život  a  ne  na  očuvanje  zemaljskog  carstva,  političkog  sistema  i  veza  crkve  sa  politikom i 

državom. Isus, kada je počeo sa svojim radom, nakon krštenja na Jordanu nije otišao da se predstavi državnoj i 

crkvenoj eliti, nego se predstavio svima koji su hteli da ga poslušaju. Sektolozi, kao g Luković su ustvari borci verske 

elite, ljudi koji prstom neće maći za obične mučenike, radnike, seljake, obespravljene penzionere, ali će zapretiti 

svima koji se ne slažu sa verskim sistemom, samo zato što je taj sistem star, opšteprihvaćen i što se u njemu nalazi 

navodni identitet naroda. A to što je taj narod gladan, besposlen, unezveren i slučaj za psihijatra..to nije važno. To 

što se narod pretvara u bezličnu masu, nebitno je. 

Osnovni problem u Cvetanovićevom predlogu rešavanja „problema“ delovanja sekti u Srbiji (po uzoru na predlog 

bogoslova  Ruske  pravoslavne  crkve)  a  što  se  tiče  štete  po  državne  interese  koju  tobož  nanose  evanđeoske 

protestantske zajednice u Srbiji, jeste taj što se njegova tvrdnja ne može dokazati ni jednim jedinim argumentom. 

Ovaj lekar svoje tvrdnje o narušavanju državnih interesa od strane „novoprotestanata“ bazira na krajnje sumnjivim 

i neproverenim podacima o tobožnjoj povezanosti „svih sekti“ (po A. Seniću) sa stranim obaveštajnim službama, 

kao i o tome da je krajnji cilj svih njih „neograničena finansijska, politička i vojna moć.“ Sasvim je moguće da neki 

pseudohrišćanski ili satanistički kultovi imaju ovakve ciljeve, ali to svakako ne važi za sve evanđeoske protestantske 

zajednice koje u Srbiji beleže već treći vek postojanja i koje su po svojim aktivnostima i verovanju odavno poznate 

državnim službama. Evanđeoski vernici se, dalje, zbog svoje iskrene hrišćanske ljubavi i dobrote koju iskazuju prema 

---