Jesu LI nas posetili vanzemaljci

~ 522 ~ 

 

ljudima  svih  nacionalnosti  i  veroispovesti  (jer  su  i  njihove  zajednice  višenacionalne)  -  a po ugledu na Hrista i 

apostole,  proglašavaju  činiocima  koji  utiču  na  slabljenje  nacionalnog  identiteta  (jer  ne  zagovaraju  ekstremni 

nacionalizam).  Optužuju  se i da  predstavljaju  sredstvo  za  ostvarivanje  tzv.  „novog  svetskog  poretka“,  koji  teži 

rastakanju nacija i nacionalnih religija i slabljenju sistema odbrane nacionalnih država (svojim odbijanjem oružja i 

neučestvovanjem u ratovima). Nije tako. Pripadnici mnogih protestantskih zajednica su bili u ratovima i dali svoj 

doprinos. 

Činjenica je da najviše podataka o antihrišćanskom delovanju Novog svetskog poretka je došlo iz protestantskih 

zajednica koje aktivno istražuju Sveto Pismo, u kom je zapisano proročanstvo o Antihristu, okultnim delovanjima, 

napadu na dostojanstvo i slobodu pojedinca, lažnim religijama. Gospodin Luković i njegove kolege su u pravu za 

mnoge činjenice o sektama i lažnim, destruktivnim i pogubnim učenjima, koja su najavljena i u Svetom Pismu kao 

napad na Hrista i njegove sledbenike. Greška sektologa je zlonamerno mešanje protestantskih zajednica sa ovim 

okultnim, hindu i satanističkim sektama, što ljude dovodi u zabludu a kod mnogih izaziva mržnju prema svima. Tako 

su, bez ikakve podele, da bi neupućeni čitaoci još više bili zbunjeni, poređane tzv. tradicionalne protestantske crkve 

kao  i  „novoprotestantske“  zajedno  sa  okultističkim  organizacijama,  vešticama,  hinduističkim  guru  pokretima  i 

satanističkim kultovima. Tako, adventisti su se našli u društvu aluita (jedne islamske sekte), antičkih pagana, AMORC 

(drevni  mistični  red  ružokrstaša  -  Rozenkrojcera)  i  Asasina  (drevne  mistične  sekte  Hašašina).  Baptistička  crkva, 

svrstana je rame uz rame sa belim vešticama, Bratstvom zmije i bratstvom Unutrašnje svetlosti. Crkva Božija i crkva 

gideonita (pogrešan naziv za pentekostalce) su svrstane zajedno sa satanističkim kultovima Crnom ružom i Crnom 

škorpijom. Tradicionalna protestantska Evangelička, koja se po Zoranu Lukoviću nipošto ne može nazvati sektom, 

nalazi se u „Leksikonu sekti“ pod slovom „E“ kao i EGC (gnostička katolička crkva – tj. još jedan satanistički kult). 

Dalje, Hristova crkva, Hristova crkva jevanđelske braće kao i Hristova duhovna crkva nalaze se zajedno, u istoj celini, 

sa  Hramom  naroda  i  Hramom  sunca  (kultovima  čiji  su  pripadnici  izvršili  kolektivna  samoubistva  1978.  i  1995. 

godine). Maločas pomenuta Evangelička crkva, sada pod nazivom „Luteranci“ (iako je ispravno: Luterani), nalazi se 

ponovo u društvu destruktivnih kultova, ovoga puta onih pod slovom „L“: Lucis (Luciferov) trust i Loze davidijanaca. 

Evanđeoske  protestantske  denominacije  menoniti  i  metodisti  su  udružene  sa  međunarodnim  vešticama  i 

Misterijama bratstva zmije. Pentekostna crkva se proučava zajedno sa Pokretom pagana i prostitutkama za Isusa, a 

tradicionalna  protestantska  Reformatska  crkva  (autorka  pogrešno  kaže  „Reformatorska“)  i  Reformni  pokret 

adventista  sa  satanističkim  i  ezoterijskim  kultovima  Rajska  vrata,  Red  solarnog  hrama  i  rozenkrojcerima 

(ružokrstašima). Da od lošega može biti još gore, dokazuje i po treći put pominjanje (kao da joj se ova crkva nešto 

posebno zamerila) Evangeličke crkve (sada pod nazivom: Slovačka evangelistička crkva). Ona je ovoga puta stavljena 

u  isti  koš  sa  Satanskom  crkvom,  Satanskom  crkvom  Engleske  i  Stazom  gnostičke  svetlosti  (takođe  okultnom 

organizacijom). Ovde se navode i rituali tih zajednica i veoma se negativno piše o njima. 

U Srbiji 79%, a u Crnoj Gori 76% ispitanika ne odobrava aktivnosti malih verskih zajednica. Netolerancija pa čak 

i neprijateljstvo ispoljeno je i po pitanju tretmana ovih verskih zajednica u društvu kao „otpadnika od vere“. U Srbiji 

se 41%, a u Crnoj Gori 52% ispitanika izjasnilo za zabranu, a pored toga i primenu nasilnih sredstava u borbi protiv 

„otpadnika”  od  vere  tj.  malih  verskih  zajednica.”  Kao  osnovne  razloge  za  ispoljavanje  netrpeljivosti  prema  tzv. 

sektama, dr Novak Popović, rukovodilac Centra za medije i komunikacije, navodi tri najznačajnije stvari, a to su 

neinformisanost  građana,  nedostatak  saznanja  o  osnovnim  ljudskim  pravima  (u  koje  spada  i  pravo  na  odabir 

veroispovesti),  kao  i  negovanje  predrasuda  (jer  životna  i  društvena  praksa  ne  pružaju  dokaze  o  negativnom 

delovanju hrišćanskih protestantskih malih verskih zajednica). Sa druge strane, možemo da zaključimo da jedan od 

najosnovnijih  problema  nije  neobaveštenost  građana  već  pogrešna  obaveštenost  koja  je  potekla  od  strane 

nesavesnih  autora  pomenutih  pamfletskih  knjiga  (koje  se  ni  u  kom  slučaju  ne  mogu  nazvati  ozbiljnim  i 

dokumentovanim  naučnim  delima),  i  mnogobrojnih  senzacionalističkih  i  zlonamernih  novinskih  članaka,  kao  i 

agitovanja od strane sveštenstva državne crkve, koji nemaju interesovanja za duhovno stanje svojih građana, koji 

sve više psihički obolevaju, izvršavaju samoubistva i tonu u nemoral. 

Veliki  broj  ispitanika  se  založio  i  za  upotrebu  nasilja  radi  sprečavanja  daljeg  delovanja  verskih  sekti.  Da  se, 

nažalost, mnogi nisu zaustavili samo na usmenom zalaganju za nasiljem, već da su od početka ‘90- tih godina prošlog 

veka počeli da ga sprovode u praksu, dokazuju nam mnogobrojni primeri iz svakodnevnog verskog života malih 

verskih zajednica u našoj zemlji. Iz razloga medijske blokade i nespremnosti da se pred domaćom ali i svetskom 

javnošću jurišnici  predstave u pravom svetlu, mnogi napadi  na  verske objekte i vernike biblijskih  hrišćana nisu 

objavljeni. 

Održavanje tribine na novosadskom Filozofskom fakultetu 19. 4. 2001. godine sa temom: „Veronauka u školi?“, 

na kojoj su pored profesora Filozofskog i Pravnog fakulteta gostovali i predstavnici tri manjinske verske zajednice, 

adventističke, baptističke i evanđeoske (Pentekostne) crkve je bilo onemogućeno od strane instruiranih nasilnika 

koji za sebe tvrde da su hrišćanski vernici. Pošto je pomenuta tribina bila najavljivana danima unapred, između 

ostalog i plakatima koji su bili izlepljeni po gradu, prvi incident koji se dogodio jeste prelepljivanje pomenutih plakata 

---