Jesu LI nas posetili vanzemaljci

~ 100 ~ 

 

koji se kretao nebom. Mada nije imao glave, dah njegovih usta bio je odvratan. Jedan rod (oko 45 m) bilo je dugo 

njegovo telo i jedan rod široko, i bilo je bezvučno. Srce pisara se zaprepastilo i prestravilo i pisari su pali ničice. Oni 

su o svemu obavestili faraona...” Iz papirusa se moze dalje zaključiti da je vladar Egipta naredio da se istraži ta 

pojava.  Dobivši  naknadna  obaveštenja,  prisetio  se  da  je  u  papirusima  Kuće  života  vec  bila  zabeležena  slična 

činjenica. Nakon nekoliko dana na nebu Egipta opet su se pojavili vatreni krugovi. Oni su svetleli „sjajnije od Sunca.” 

Ovaj put ih je posmatrao i sam faraon zajedno sa svojom vojskom. Krugovi su se digli više u nebo i nestali u južnom 

smeru. Faraon je naredio da se ova činjenica unese u anale kako bi „sećanje ostalo za sva vremena.” O „nebeskim 

diskovima” piše u svom radu i grčki filozof Aristotel. Godine 329. p.n.ere. Aleksandar Makedonski i njegova vojska 

videli su prilikom prelaza rijeke Džaksartas, u Indiji, dva „srebrna štita, koji su rigali silnu vatru.” 

Kako piše Plinije u 2. svesci svojih „Prirodnih nauka”, u 100. godini p.n.ere. iznad broda konzula Lucija i Gaja 

Valerija preletio je nebom, od istoka ka zapadu, „sjajni štit izbacujuci iskre.” Godine 91. pr.n.e. „blizu Spoletiuma 

(Italija) spustila se s neba vatrena lopta zlatne boje, koja se stalno povećavala. Zatim je, hvatajuci visinu, krenula na 

istok. Kugla je bila veća od Sunca.” Dvanaestog septembra 1271. godine, na nebu iznad Japana, pojavio se sjajan, 

svetleći krug, sličan punom mesecu. I latinski rukopis Emplfortskog samostana, u Engleskoj, detaljno opisuje kako 

se  1290.  godine  iznad  glava  preplašenih  redovnika  „pojavilo  golemo,  ovalno  srebrnasto  telo  koje  je  nalikovalo 

disku.” Četrnaestog aprila 1587. godine, iznad Japana se pojavilo pet tajanstvenih prstenova u obliku sunca. Oni su 

bili crvene, crne i drugih boja. U maju 1606. godine vatrene su se lopte stalno pojavljivale iznad Tokija, a godine 

1646. mnogi su stanovnici Kembridža (Cambridge), u Engleskoj, videli vatreni točak koji se spustio iznad grada, 

okrećući se, a zatim je ponovo uzletio na nebesa i nestao velikom brzinom. Zagonetne i neobjašnjive stvari na nebu 

i dalje su se pojavljivale. Tako je 1661. godine iznad Vorčestera (Worchester), u Engleskoj, nekoliko puta proletelo 

nekakvo okruglo leteće telo. Sačuvana je takođe stara gravura s prikazom „vatrene lopte”, koja je 4. novembra 

1697. godine polagano preletela iznad Hamburga (Nemacka). Jedna anglosaksonska hronika iz 793. godine govori 

o „strašnim predznacima u Nortumbriji, gde su vatreni zmajevi leteli kroz vazduh.” 

Ralf Niger je 9. marta 1170. opisao bliski susret, kada je video „predivnog velikog zmaja. Vazduh se pretvorio u 

vatru i zapalio kuću.” Istoričar Metju Peris piše o čudnim svetlima na nebu i opisuje kako se „na novogodišnji dan 

1254, iznad Sent Olbansa, na nebu pojavio veliki brod elegantnog oblika, dobro opremljen i u čarobnoj boji.” 

 

 

Freska na zidu manastira Dečani, Kosovo 1335 

 

Kao da je u kasnija vremena „došljacima” dosadilo da grade, poučavaju i druže se sa ljudima, pa su počeli da se 

pojavljuju samo na kratko, da bi bili viđeni i potom pobegli onamo odakle su i došli - put neba. Upravo na način koji 

je  podgrevao  sujeverje  i  strahovanja  srednjevekovnih  ljudi.  Uglavnom  su  ova  znamenja  i  vizije  zapisani  u 

manastirskim hronikama, ili je to zapisao neki hroničar koji se tu zatekao, ali ogromna većina su to bili ljudi iz crkve. 

Ove pojave su tumačili kao predskazanja, opomene, „božja čuda” i to ih je još više navodilo na idolopokloničku 

službu nebiblijskim ličnostima, svecima i sujeverje. Ove pojave su se umnožavale oko verskih praznika, kao uoči 

---

~ 101 ~ 

 

ratova i nekih kriza, ubistava vladara i prevrata, epidemija i sezona gladi, velikih požara i ustanaka. 

Godine  1566.  nad  Bazelom  u  Švajcarskoj  su  se  pojavili  mnogobrojni  užareni  diskovi  koji  su  prekrili  nebo.  1. 

januara 1254 godine su kaluđeri iz opatije Bajlend u Jorkširu (Engleska) videli „veliku okruglu nebesku ploču.” Ser 

Edmund Halej, astronom po kom nosi ime čuvena Halejeva kometa, je zapisao viziju u martu 1716 godine, kada je 

nad Londonom čitava dva sata lebdeo jarko osvetljen predmet.  

Godine 1741, lord Bošam je nad Londonom ugledao vatrenu kuglu sa repom, koja se polako spustila na oko 700 

metara visine, a onda naglo nestala na nebu vukući za sobom svoj sjajni rep.  

Godine 1820, iznad grada Ambrina u Francuskoj je uočen veliki broj „letećih diskova” u strogo pravilnoj formaciji, 

koji su jedno vreme kružili nad gradom a onda nestali na nebu. Rančer Džon Martin iz Teksasa je, godine 1878, iznad 

grada Denisona ugledao ogromni leteći disk u niskom letu. 

 

Čudna renesansna umetnost 

 

Pojava plamenih kola i lebdećih diskova u doba renesanse, kao i bića u odelima koja obično prepoznajemo danas 

kao svemirska - navodno dokazuje da su se NLO-i muvali nebom i u srednjem veku. Interesantne su renesansne 

slike, na kojima se vide leteći objekti i čudni svetlosni efekti. Radi se uglavnom o slikama sa religioznim sadržajem. 

Zajedničko na svim slikama je leteći tanjir ili drugi leteći objekat, jedan ili više njih, kao i vrlo intenzivni zraci svetlosti 

koja zrači iz tih objekata ili ih prati kao rep komete. Kao da su umetnici svedoci tih stvari iz prve ruke. Jedino moguće 

objašnjenje je da su te slike bile naručene (od strane crkve ili države) kako bi se ove pojave objasnile u božanskome 

kontekstu. Službeno su letelice proglašene plovilima, kočijama anđela a dokono građanstvo i seljaci bi postavljali 

manje  dosadnih  pitanja  na  koja  ni  sveštenstvo  ni  vlastela  nisu  imali  drugačijih  odgovora  osim  pomenutog. 

Korumpirana vlastela i kler ništa nisu mogli da urade da ove pojave preduprede ili objasne, pa su objašnjenja bila 

jednostavna - Božansko znamenje. 

 

 

 

Jedan set slika iz 12 veka prikazuju događaj iz 776. godine u vreme bitke, u kojoj Sasi drže pod opsadom zamak 

Sigiburg u Francuskoj. Iznenada su se pojavili leteći objekti nalik na plamene štitove na nebu, a Sasi su pobegli, 

verujući da opsednuti uživaju božansku zaštitu. To je bilo vreme velikog praznoverja, vreme paganstva, kada su ljudi 

pali u intelektualnom pogledu ispod Grka i Rimljana. Tada bi sve što leti, a nije ptica bilo povezano sa natprirodnim, 

i uglavnom  strašnim,  kobnim  i  opasnim,  zloslutno  predskazujućim.  Da  su  ti  ljudi  poznavali  Bibliju  i  svoju  veru 

zasnivali na Bibliji ne bi se ni obazirali na slične pojave. Ukoliko ti ljudi nisu videli ništa na nebu, šta ih je onda navelo 

da na ovim slikama ostave nešto što čovek XX veka može prepoznati samo kao leteće mašine. Danas nam ideja o 

naseljenom svemiru ne izgleda strana, znamo da ima nebrojeno mnogo planeta i zvezda, i milijarde galaksija. Ljudi 

srednjeg veka su bili izgubili čak i ona znanja koja su imali Grci, Sumerani i Egipatski žreci, pa je njima Zemlja, kao 

ravna ploča bila središte svemira, dok su zvezde bile fiksirane na nebu, po mnogima zakačene da vise. Bilo kakav 

susret sa vanzemaljcem ne bi više bio ni susret sa onim „bogovima” koje su pominjali Sumerani ili Inke, već susret 

sa anđelom, a i sa đavolom, onakvim kakvog su ga shvatali srednjevekovni ljudi, repatim čudovištem, a onaj koji bi 

o tome previše pričao bi rizikovao da završi javno spaljen. Tobož viđene letelice su stoga predstavljane kao Božja 

znamenja ili najava neke Božje kazne, katastrofe ili rata, posebno kada su bile viđane oko verskih preznika. Za 

srednjevekovne ljude je Bog bio nešto opasno, što je najčešće povezano sa kaznom i nevoljama, pa nije bilo poželjno 

---