Jesu LI nas posetili vanzemaljci

~ 109 ~ 

 

udara, nastavila sa degaziranjem. Po svemu sudeći brzina udara iznosila je 15-20 kilometara u sekundi, a dubina 

prodiranja  do  200  metara.  Američki  naučnici  koji  su  takođe  istraživali  ovaj  događaj,  smatraju  da  je  Tungusku 

katastrofu izazvao deo komete Enki koja ima period rotiranja od svega 3.5 godine, tako da često prolazi pokraj 

Zemlje. Neki drugi fizičari povezuju Tunguski „meteorit” sa Halejevom kometom koju prati čitav roj kosmičkih tela i 

prašine. Halejeva kometa se pojavljuje u blizine Zemlje svakih 76 godinaNa njenoj jako razvučenoj orbiti postoji 

nekoliko  grupa kosmičkih objekata. Sedamdeset šest godina nakon Tunguske katastrofe, 26.02.1984.  praktično 

istom trajektorijom na nebu zapadnog i istočnog Sibira preletelo je svetlo kosmičko telo sa narandžastim repom. 

Nad rekom Čula, koja se uliva u Ob, telo je eksplodiralo, a snaga eksplozije bila je ekvivalentna snazi od 10 kilotona 

TNT-a. Ako je Tunguski meteorit bio u stvari prirodni satelit Halejeve komete, 2060.godine kada će ponovo pored 

Zemlje da proleti ova kometa, moći ćemo da proverimo istinitost ove pretpostavke. 

Izvesni  inženjer  Jurij  Labvin  bio  je  pronašao  fragment  Tunguskog  meteorita  u  Krasnojarsku.To  je  bila  prava 

gromada  mase  5  tona,  sa  desetinama  kamenih  komada.To  je  bio  prvi  slučaj  u  istoriji  proučavanja  Tunguske 

katastrofe da su otkriveni delovi ovog misterioznog nebeskog tela, koji je putovanje završio u sibirskoj tajgi. Prema 

proveni krasnojarskih stručnjaka 80 odsto ovog komada predstavlja kombinacija kremena i klasičnih meteorskih 

materijala, ksederolita i monolita. Mesto otkrića ovog dela Tunguskog meteorita nalazi se daleko od očekivanih 

oblasti gde je udar bio najjači.Tačno mesto pada još uvek se drži u tajnosti, dok se sa stoprocentnom sigurnošću ne 

utvrdi da je zaista reč o meteoritu. Zna se samo da je otkriven na rastojanju od oko 600 kilometara od centra 

eksplozije.Pitanje je samo šta ima da se mesto pada drži u tajnosti, i šta su tamo videli oni koji su prvi došli do tog 

tajanstvenog mesta. Sve u svemu, sve je objašnjeno i ništa nije objašnjeno. Tunguska katastrofa će i dalje biti tema 

mnogih predavanja, seminara i naučnih radova, a ni hipoteze o NLO-u, crnoj rupi, antimateriji nikada neće isčeznuti 

iz ove tajanstvene priče. 

U  jednom  od  svojih  brojeva,  (2005.  godine),  Magazin  Nexus  je  objavio  zanimljiv  razgovor  pod  naslovom 

„Instalacija”  (The  Installation),  koji  je  britanski  novinar  Grejem  Birdsal  (Graham  W.  Birdsall)  vodio  s  Valerijem 

Uvanovom, predstavnikom ruske Akademije za Nacionalnu bezbednost. 

G. Birdsal: Šta je vaša zvanična funkcija? 

V.  Uvanov:  Ja  sam  šef  Odeljenja  za  Istraživanje  NLO-a,  nauke  i  tehnologije,  ruske  Akademije  za  Nacinalnu 

bezbednost, koja je bazirana u Petrogradu. 

G. Birdsal: Da li je to zvanična vladina organizacija? 

V. Uvanov: Naravno da jeste. Ja imam samo dva čoveka iznad sebe, a oni su direktno odgovorni predsedniku 

Putinu. 

G. Birdsal: Čime se bavite? 

V. Uvanov: Naše istraživanje je podeljeno na dva dela. Prvo – neprestano skupljanje podataka koji dolaze iz celog 

sveta, a onda njihovo sortiranje u „žutu” ili „crvenu” kategoriju. Ti podaci se onda dalje raspodeljuju raznim drugim 

odeljenjima po celoj Rusiji. Drugi deo našeg rada potekao je iz pitanja postojanja NLO – naravno, mi znamo da oni 

postoje, ali ne znamo šta se krije iza te njihove aktivnosti i kakvi su njihovi interesi. To je trenutno naš najvažniji 

zadatak tj. ono čemu poklanjamo najviše pažnje. 

G. Birdsal: Nešto pre nego smo počeli sa snimanjem ovog intervjua pomenuli ste par interesantnih detalja u vezi 

eksplozije u Tunguskoj, 1908.g. Možete li sada opet da kažete šta je bio pravi uzrok te eksplozije? 

V. Uvanov: Naravno. Mi sa sigurnošću znamo šta je bio uzrok. Radilo se o meteoru, međutim, taj meteor je bio 

pogođen … recimo…nekom vrstom projektila. Taj projektil je bio ispaljen iz jedne instalacije, to jest tajne baze. Mi 

ne znamo ko je tu bazu sagradio ali ona je sagrađena veoma, veoma davno i nalazi se u području Sibira, nekoliko 

stotina kilometara severno od Tunguske pokrajine. 

G. Birdsal: Tajne baze?!… Jeste li sigurni? 

V. Uvanov: Ovo mogu sa sigurnošću da tvrdim jer pouzdano znamo da se u tom regionu dogodilo nekoliko 

zagonetnih eksplozija. Reći ću vam i ovo, poslednji put kad je iz ove instalacije ispaljen projektil i pogođen meteor, 

bilo je u ponoć između 24. i 25. septembra 2004. godine. To je poznato i nekim američkim vojnim krugovima, koji 

su pratili ovaj događaj. 

G. Birdsal: Izvinjavam se, ali meni to sve nekako zvuči poput naučne fantastike. 

V. Uvanov: Znate, gospodine Grejem, mi inače kad razgovaramo o suštinskim aspektima pozadine svega ovoga, 

mi to činimo samo s onima koji razumeju i prihvataju i odgovornost koja ide zajedno sa tim. Znate, mi ovde imamo 

posla s tehnologijom koja je daleko ispred naše i koja je u stanju da čini stvari koje mi još uvek nismo u stanju. 

G. Birdsal: Možete li biti malo precizniji u vezi lociranja te ultratajne baze? Gde se tačno nalazi? 

V. Uvanov: Kada na geografskoj karti pronađete mesto u Tunguskoj gde se 1908. godine dogodila eksplozija, na 

jugoistoku ćete videti poznato Bajkalsko jezero. Iza njega se prema severu proteže ogromna pustara veličine nekih 

100.000  kvadratnih  kilometara  To  je  područje  veoma  slabo  naseljeno,  nema  ni  gradova,  ni  sela,  ni  sibirskih 

nomada… Tamo smo locirali tu bazu. 

---

~ 110 ~ 

 

G. Birdsal: Registrovali ste i njene aktivnosti? 

V. Uvanov: Sada ću da budem potpuno otvoren… Ova baza ima i neku vrstu vlastitog energetskog sistema, kojeg 

smo mi uspeli da lociramo. Za vreme sukoba u bivšoj Jugoslaviji po prvi put smo primetili pojačanu emisiju energije 

iz tog postrojenja, odnosno, baze. Za nas je ovo bilo neverovatno otkriće, mada već od pre pouzdano znamo da je 

ta baza u nekoj vrsti interakcije sa socijalnim previranjima i ratovima u svetu. 

G. Birdsal: Pretpostavljam da su vaša istraživanja tajne baze zanimljiva i sadržajna. Otkad ona traju? 

V. Uvanov: Već godinama, a dobar deo naših istraživanja čini i analiza i pretraga prastarih spisa i hronika. Tako 

smo pronašli i zapise „Ehutin Apos Alanhor”. Danas ih jednostavno nazivamo „Alanhor spisima”, a prema našim 

procenama  stari  su  najmanje  4000  godina.  Ono  što  je  najneverovatnije  je  to  što  je  u  njima  jednim  gotovo 

razumljivim naučnim jezikom detaljno opisano sve što se tu dešava… Ja sam posetio to područje dva puta. Prvi put 

su naši detektori otkrili veoma visok nivo radijacije. Moram da priznam, bilo je veoma opasno jer nismo nikako mogli 

da se zaštitimo od nje. 

G. Birdsal: Šta ste još otkrili? 

V. Uvanov: Nekoliko lokalnih stanovnika znaju dosta toga o tom tajanstvenom postrojenju. Čak su nam detaljno 

opisali i nacrtali metalne strukture, koje su tamo videli. Ovi ljudi, članovi njihovih porodica i njihove životinje, svi 

pate od radijacione bolesti. 

G. Birdsal: Tunguska eksplozija, tvrdite, imala bi tragičnije učinke da projektil upućen iz tajne baze nije pri padu 

uništio metorit?! 

V. Uvanov: Da, sigurno. I još ću nešto da vam kažem u vezi Tunguske eksplozije, što verovatno nikada pre niste 

imali priliku da čujete. Nešto se zaista čudno dešavalo tih dana. Sva živa bića su već bila napustila region Tunguske 

dva meseca pre nego što se eksplozija dogodila. Ko je uklonio ove životinje? 

Ovaj tobožnji razgovor, koji navodno razotkriva tajnu Sibirske katastrofe ima svojih nedostataka. Prvo, nema 

šanse da se vojni vrh SSSR u toku hladnog rata ne bi zainteresovao za tehnologiju tobožnje baze. Drugo, Uvanov 

pominje nacrte baze koje su napravili meštani slabo naseljene pustare. Zna se da ti nomadi i polunomadi nisu 

pismeni, a uz to još i navodno boluju od radijacijske bolesti i tako žive decenijama tamo, u sred pustare, ne želeći 

da odu u prijatnije predele Sibira. 

Čudno je da je baš ovde došlo do eksplozije, u jednom od najnenaseljenijih delova sveta, gde će žrtava biti 

najmanje. Kao da je inteligentni um vodio računa da šteta bude što manja. U Bibliji stioji da „svemu ima vreme” kao 

i da su katastrofe, poput pada meteora, koje će Bog da dozvoli na svetu rezervisane za poslednje dane istorije 

Zemlje. Pre 1950. je bilo velikih katastrofa, li su bile jako retke, dok pad meteora ne pamti niko, jer ne bi bilo nikoga 

da ga upamti. Kreacionisti tvrde da je veliki meteor udario u oblast današnjeg meksičkog zaliva, i to na početku 

Potopa, da bi se podigla prašina, oko čijih čestica bi se mogla kondenzovati voda, da bi mogla da pada kiša na zemlju. 

jer kiša nije padala od stvaranja do Potopa, zbog ujednačene klime i temperature na celoj planeti. Znači da je sam 

Bog dozvolio da padne meteor ili da je čak i sam poslao meteor na Zemlju kao što je rekao: „Jer, evo, pustiću Potop 

na Zemlju, da istrijebim svako tijelo, što je god na zemlji, sve će izginuti.” (1. knjiga Mojsijeva 6. 17). Kada se pogleda 

karta Srednje Amerike,vidi se mesto gde je udario meteor. 

 

 

Mesto gde je udario meteor, otpočevši Biblijski potop – zatamnjeni deo Meksičkog zaliva 

---