Jesu LI nas posetili vanzemaljci

~ 111 ~ 

 

Pad meteorite bi izazvao kataklizmu u naseljenim delovima. Takođe, mi imamo period od nekoliko decenija 

samoizolacije  SSSR  i  ne  može  se  sa  sigurnošću  tvrditi  da  vojne  vlasti  komunističke  imperije  nisu  promenile 

konfiguraciju terena, sakrile kratere i ostatke meteorita, jer nijedan drugi odgovor ne može da bude verodostojan 

osim udara meteorita ili manje komete. Postojanje tobožnje baze vanzemaljaca je iluzorno, jer bi se veoma brzo 

saznalo u celom svetu za njeno postojanje. Ona je navodno tu da štiti svet od udara meteorita, a posadi mora da je 

veoma dosadno dok se ljudi uištavaju međusobno i uništavaju i samu planetu. Katastrofa iz 1908 nije bila ništa 

drugo do pad meteora, i po verovanju hrišćana Božja opomena da je kraj istorije sveta blizu i da ne treba da se 

uljuljkavaju u lažnoj sigurnosti. To je inteligentni um koji je izabrao mesto udara i uklonio većinu životinja kojih tu 

ima na milione. 

 

Bermudski trougao 

 

Jedan od najčuvenijih i najzagonetnijih slučajeva nestanaka aviona iznad Bermudskog trougla desio se sunčanog 

decembarskog dana 1945. u 14 časova i 10 minuta. Pet torpednih 

bombardera tipa  „osvetnik”  poletelo  je  iz  američke  vazdušne 

baze  Loderdejl,  u  Floridi.  Krenuli  su  u  pravcu  istoka,  prema 

Bahamskim  ostrvima,  na  put  dug  600  kilometara.  Njihov  let 

nazvan je Let 19 i bio je rutinska vežba. Jednomotorni avioni, sa 

ukupno  14  članova  posade,  trebalo  je  da  uvežbavaju 

bombardovanje ciljeva Kvočka i Pileći greben, blizu ostrva Bimini. 

Potom  je  trebalo  da  se  vrate  u  bazu  Loderdejl,  na  vreme  za 

večeru. Međutim nikada se nisu vratili. 

Poslednji svedoci Leta 19 bili su na jednom ribarskom brodu. 

Petog decembra 1945. oko 15 časova, istočno od ostrva Bimini, 

„osvetnici” su preleteli iznad glava ribara. 

Komandujući, poručnik Čarls Tejlor, pozvao je u 15 časova i 40 minuta bazu 

i obavestio nadležne da su u nevolji, jer su se izgubili. Poslednji razgovor sa 

bazom obavljen je oko 18 časova. Posle toga eskadrili Leta 19 zauvek se izgubio 

trag.  Hidroavion  „Martin  Mariner”,  sa  posadom  od  13  članova  odmah  je 

poleteo da traga za „osvetnicima”. Ali, već nakon desetak minuta leta njegova 

radio  veza  sa  bazom  u  Loderdejlu  bila  je  prekinuta  i  više  nikada  nije 

uspostavljena. 

Ratna  mornarica  SAD  organizovala  je  do  tada  najobimniju  spasilačku 

operaciju. Desetine brodova i stotine aviona pet dana tragali su za nestalima. 

Međutim, nije bilo ni tela, ni olupina, ni tragova ulja, baš ničega što bi moglo 

biti bilo kakav trag. Istraga je bila nemoćna da ponudi bilo kakvo objašnjenje. 

Slučaj izgubljene eskadrile „osvetnika” ostao je do dan danas velika misterija. 

Bio je to prvi zagonetni nestanak nad  Bermudskim  trouglom. Pojavile su se 

raznorazne priče o tome da se nešto zlokobno dešava u tom delu istočne obale 

Amerike.  Nagađalo  se  da  je 

Bermudski  trougao  mesto 

vremenskih  iskrivljenja  i  čudnih  energetskih  polja,  gde  su,  zbog 

elektromagnetnih  uticaja,  radio  i  navigacioni  uređaji  beskorisni. 

Neki su pretpostavljali da su u dešavanjima u Bermudskom trouglu 

upletene neke jezive natprirodne sile, pa čak i da su u sve uključeni 

i vanzemaljci. Pet godina nakon nestanka Leta 19, 16 septembra 

1950. reporter „Asošijeted presa” 

E.V.  Džons  napisao  je  članak  o  „Izgubljenoj  patroli”  -  kako  je 

nazvao  nestalu  eskadrilu  „osvetnika”.  Naveo  je  i  još  nekoliko 

narednih nesrećnih slučajeva brodova i aviona u istoj oblasti, koja 

se proteže južno od Bermuda, na relaciji Majami-Portoriko. Džonsov članak dobio je veliki publicitet. Uskoro su se 

pojavile raznorazne priče o „groblju” raznih plovila i aviona u tom delu Atlantskog okeana. Po nekima, svi ti slučajevi 

nesreća u Bermudskom trouglu su delo zlih sila. Razrađivane po novinama, časopisima i knjigama, ove priče postale 

su sve neverovatnije. Na primer, u jednoj od njih, izvesni poručnik Voker izbezumljeno viče u svojoj poslednjoj radio 

poruci: „Znam gde sam sada...Ne idite za mnom... Izgledaju kao da su iz svemira”. A u filmu „Bliski susreti treće 

vrste”, Stiven Spilberg iskazao je svoje uverenje da su pilote Leta 19 oteli vanzemaljci. 

---

~ 112 ~ 

 

Da bi proširili misteriju i našli joj korene, autori jedne knjige o Bermudskom trouglu ušli su u trag davnim zbivanjima 

na ovom području. Navodno se došlo i do nekih podataka o tome da je i pre 

nešto više od pet vekova i Kristofor Kolombo imao zagonetna iskustva u ovoj 

oblasti. Još u 16. veku, kada je počelo intenzivnije istraživanje Novog sveta, 

sujeverni mornari su pričali o morskim nemanima koje razbijaju brodove i 

gutaju mornare. Iz drugih dokumentovanih iskustava može se, na primer, 

videti da su između 1781. i 1812. godine isčezla četiri američka ratna broda. 

Godine 1880. po vedrom danu bez vetra, isplovio je sa Bermudskih ostrva 

britanski brod za obuku „Atlantida”. Nestao je zajedno sa 250 ljudi na njemu. 

Američki  brod  za  snabdevanje  „Kiklop”  napustio  je  4.  marta  1918. 

Barbadoska ostrva. Plovio je za Baltimor, ali tamo nikada nije stigao. To su 

samo  neki  od  primera  misterioznih  nestanaka  iz  prošlosti.  Za  svaki  brod 

nestao u ovom području postojala je mogućnost da bude proglašen žrtvom 

„nepoznate aveti”. U Bermudskom trouglu nestajali su i španski jedrenjaci, 

britanske  fregate,  brodovi  Sjedinjenih  Država  za  snabdevanje,  tovarni 

brodovi i tankeri mnogih zemalja. U njemu je do danas nestalo i nekoliko 

stotina aviona, a živote je izgubilo nekoliko hiljada ljudi. Ipak, uzevši sve u 

obzir,  Ratna  mornarica  SAD-a  ne  smatra  da  su  vode  Bermudskog  trougla 

nešto posebno opasne. I Obalska straža SAD, koja ima spasilačku bazu u Majamiju, veruje da se većina nestanaka 

može pripisati „jedinstvenim odlikama sredine” tog regiona. To je mesto gde je golfska struja veoma jaka i gde se 

litice kontinentalnog grebena spuštaju u kanjone duboke kilometrima. U podvodnim pećinama stvaraju se veoma 

jake struje, a arktički vetrovi susreću se sa toplim tropskim vazduhom, pa voda postaje opasno ćudljiva, stvarajući 

tornada  i  iznenadne  oluje.  Ima  istraživača  Bermudskog  trougla  koji  smatraju  da  u  tom  području  na  čovekovu 

orijentaciju utiču određene sile. Neki ugledni geolozi tvrde da na Zemlji, odnosno u njenom magnetnom polju - čija 

priroda još nije objašnjena u potpunosti, postoje oblasti u kojima nastaju razni poremećaji. U Bermudskom trouglu, 

na  primer,  igla  kompasa  zaokreće  čak  i  za  20  stepeni  u  odnosu  na  stvari  pravac  sever-jug.  To  znači  da  se  ona 

usmerava prema geografskom, a ne prema magnetnom polju. Navigatori o tome strogo vode računa, da se ne bi 

dogodila nesreća. Kombinacija reznih sila sigurno je jedno od najlogičnijih objašnjenja za fenomen Bermudskog 

trougla. Međutim, da se vratimo na nestanak eskadrile „osvetnika”, to jest Letu 19, iz decembra 1945. Pilot Džon 

Majer dugi niz godina istražuje sudbinu „izgubljene patrole”. On tvrdi da su se oni jednostavno izgubili i da su zatim 

bili „progutani” u nekoj velikoj oluji. Navodno, on tačno zna šta se dogodilo sa Letom 19. Prema njegovoj teoriji, pet 

avion tipa „osvetnik” trebalo je, posle vežbe  bombardovanja, da produže  let  na istok do spruda zvanog Velika 

uzengija,  a  zatim  ka  severu  do  spruda  Veliko  jedro,  i,  najzad,  da  se  okrenu  jugozapadu  radi  povratka  u  bazu 

Loderdejl. Međutim, nakon 90 minuta, poručnik Tejlor isvestio je bazu da su njegovi kompasi pokvareni i da ne znaju 

gde se nalaze. Smatrao je da se nalaze negde iznad Floride, mnogo dalje od željenog kursa. Majer, koji je godinama 

leteo nad područjem Floride i Kariba, proučavao je radio izveštaje i procenjivao vetrove, vreme i potrošnju goriva. 

Unosio je na kartu maršutu „osvetnika”, dokazujući da oni nisu bili iznad navedenih sprudova, već iznad veoma 

sličnih  ostrva  zvanih  Abako.  Znači,  prema  Majerovom  mišljenju,  kada  je  Tejlor  naredio  pilotima  da  lete 

severoistočno, da bi došli do Floride, on ih je u stvari uputio još dublje ka pučini Atlantika. Dok su krivudali po 

pogoršanom  vremenu,  nestalo  im  je  goriva,  pa  su  pali  u  okean.  U  okviru  ovih  tvrdnji  Majer  je  organizovao  i 

ekspediciju ne bi li pronašao olupine izgubljene patrole. Majerov rad ostao je u domenu teorije, sve dok tragedija 

koja je usledila nije bacila više svetla. Neposredno posle poletanja iz Kejp Kaneverala, spejs šatl „Čelendžer” je 

eksplodirao. Bilo je to 1986. godine. Sva moguća oprema za podvodno istraživanje bila je hitno dopremljena na 

Floridu.  Trebalo  je  ispitati  morsko  dno  kod  Kejp  Kaneverala,  ne  bi  li  se  pronašli  ostaci  letelice.  Top  priliko,  na 

morskom  dnu  otkriven  je  jedan  stari  ratni  avion,  verovatno  DC  3.  Ali,  Majer  je  mislio  drugačije.  Uspeo  je  da 

izdejstvuje povratak podmornice na mesto gde se nalazila olupina tog aviona. Na dubini oko 120 metara i oko četiri 

kilometra od mesta gde je Majer proračunao da je potonuo Let 19, podvodne kamere snimile su karakterističan 

mitraljez, kakav su imali avioni tipa „osvetnik”. Avion je izvađen iz vode. „Bila je to samo gomila rđe. Proveo sam 

dva meseca ribajući ga, ali nije bilo načina da se identifikuje. Verujem da je to bio avion kojim je pilotirao jedan od 

članova Leta 19, kapetan Džordž Stivens. Njegov avion imao je registarski broj 73209, a mi smo pronašli samo 209, 

ispisano u fragmentima. Nismo mogli sa sigurnošću da dokažemo da je to zaista bio avion iz Leta 19” - ovako je 

razočarano ispričao Majer. Ratna mornarica SAD preuzela je ostatke aviona i prodal ih u staro gvožđe. Majer nije 

mogao sebi da priušti dalja istraživanja da bi potkrepio svoju teoriju. (ili mu nije bilo dozvoljeno). Tada je sa Floride 

stigao Grejem Hoks (Graham Hoks). Hoks, rođen u Londonu, čuven je po istraživanju dubokih voda. Dok je „njuškao” 

okolo  u  svom  istraživačkom  brodu  „Duboko  more”,  njegov  sonar  i  kamera  uhvatili  su  profile  pet  aviona  tipa 

„osvetnik”. Bili su uspravljeni i uglavnom neoštećeni. Nalazili su se na dubili od oko 200 metara, u krugu od oko dva 

---