Milan Uzelac metafizika
Yüklə 2,87 Kb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 31 2.4. Prva filozofija smera tom prvom, opštem, bivstvujućem kao bivstvujućem, tj. smera onom bitnom, tj. suštini, i upravo zato Aristotel razlikuje fiziku i matematiku, koje nastoje da istraže posebne osobine bivstvujućeg,s jedne strane, i teologiju koja istražuje bivstvujuće kao bivstvujuće, s druge strane. Ono što je tu problematično jeste određenje i mesto metafizike. Čini se da metafizika u sebi sadrži neku trajnu napetost između ontologije i teologije, između učenja o bivstvujućem kao takvom i učenja o nepokretnom bivstvujućem. Ako je predmet teologije 35 nepokretno bivstvujuće, onda je teologija kao "racionalna teologija", u istom redu s matematikom i fizikom koje se bave posebnim oblastima bivstvujućeg i upravo to i otvara pitanje prve filozofije: da li je ona prva jer se bavi bivstvujućim kao bivstvujućim, ili je ona prva zato što za svoj predmet ima najviše bivstvujuće, boga? 36 35 Izraz teologike kod Aristotela nalazimo samo na dva mesta (E 1, K 7) dok se kao oznaka prve filozofije prvi put sreće kod Aristotelovih komentatora. Treba imati u vidu da u Aristotelovo vreme izrat theologiá ne označava učenje o bogu već pesničko kazivanje bogova, govor bogova, dok theológos označava pesnika (P. Natorp); u tom značenju tu reč koriste Plotin i Avgustin (poetae qui etiam theologi dicerentur). Sam Aristotel theológos koristi u smislu pesnik. Drugačije značenje ta reč dobija tek kod stoika. 36 Ovo je bilo predmet spora Averoesa i Avicene: prvi je kao predmet filozofije video boga a drugi, bivstvujuće kao takvo. Povod tako različitim tumačenjima daje sam Aristotel koji na početku knjige E (1, 1025b 7) jasno kaže da se prva filozofija bavi bivstvujućim kao bivstvujućim a da su sve druge nauke posebne jer se bave delovima bivstvujućeg (pri čemu tu podela nauka na posebne nauke odgovara podeli bića na rodove). Iz ovog bi sledilo da je i učenje o bogu učenje o posebnom bivstvujućem i da ne može biti prva filozofija. Ali, Sam Aristotel nešto dalje (1026a 21) piše o tome da je prva filozofija kao nauka o posebnom bivstvujućem, večnom, nepokretnom, samostalnom – nauka o bogu. Kako usaglasiti ova dva stava? Po mišljenju V. Jegera, jednog od najpoznatijih tumača Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 32 2.5. Na osnovu dosadašnjeg izlaganja može se zaključiti kako je metafizika (a) učenje o bivstvujućem kao bivstvujućem, (b) učenje o najvišim svojstvima bivstvujućeg i (c) učenje o najopštijim uzrocima. Da bi se ovo bolje razumelo treba ukazati na dva uporišna mesta u tumačenju pojma i predmeta metafizike: jedno je XII knjiga Aristotelove Metafizike a drugo, prva knjiga Disputationes metaphysicae (1597) Franciska Suaresa; ovo poslednje delo, nastalo u doba neosholastike u vreme pozne renesanse, od posebnog je značaja budući da u njemu nalazimo najviši domet metafizike i metafizičkog mišljenja kao i stoga što upravo taj spis otvara put novovekovne onto-logije kao onto- logike. Zasluga Suaresa je u tome što on daje jedno izuzetno produbljeno razlikovanje termina essentia i existentia, čime se on suprotstavlja tomističkoj školi kao i učenju Dunsa Skota, kao i u tome što tu srećemo apstraktno udaljavanje od ranijih teoloških rasprava o tome da li bog postoji u realnosti ili ne ali u isto vreme i podsticaje za potonje razvijanje fenomenološke problematike. 37 2.6. U ovoj knjizi se polazi od shvatanja da je predmet metafizike realno bivstvujuće kao takvo (ens reale ut sic), pri čemu se bivstvujuće ne shvata u njegovom pridevskom obliku (kao nešto što poseduje aktualno bivstvovanje), već u supstantivnom smislu kao ono što poseduje biće sposobno za postojanje čak i u slučaju da realno ne postoji. Pritom, može postojati samo takvo biće koje ne sadrži u sebi nikakvo Aristotelovog dela, tu i nema neke protivrečnosti u slučaju da se prva filozofija odnosi i na ontologiju i na teologiju. 37 Heidegger, M.: Die Grundprobleme der Metaphysik. Welt-Endlichkeit- Einsamkeit. GA Bd. 29/30, Frankfurt am Mein 1983, S. 115; 136-7. Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 33 unutrašnje protivrečje. Bivstvujuće kao bivstvujuće podrazumeva biće koje je apstrahovano od ma kakvih rodova i vrsta, no koje pritom čini te rodove i vrste. Na taj način, najširi pojam realnog bivstvujućeg sadrži u sebi i pojam boga koji kao biće (premda najviše) i sam spada u predmetnu oblast metafizike čineći njen prvenstveni (praecipium) objekt. Tako je realno biće prvi pojam metafizike koji pretiče i boga, ali ne po prirodi stvari ili po uzročnosti već po prirodi predikacije, kao univerzalni pojam koji se odnosi i na tvorevine i na božansko biće. Tako shvaćeno realno bivstvujuće poseduje određena svojstva (atribute) koja su transcendentalna i koja su iznad kategorijalne podele bivstvujućeg, dakle, iznad kategorija supstancije, kvantiteta, kvaliteta, mesta, itd. Postoje tri transcendentalna atributa takvog bića (ens): jedno, istinito i dobro (unum, verum i bonum). Ovde je izlaganje u saglasju s Franciskom Suaresom koji stvar (res) i nešto (aliquid) ne smatra transcendetalijama budući da su oni sinonimi bivstvujućeg ali ne i njegovi atributi (kako je mislio nekoliko stoleća ranije Toma Akvinski). Transcendentalije ne mogu bivstvujućem dodati ništa što se već ne bi sadržalo u njemu; one označavaju bivstvujuće uzeto u njegovom totalitetu ali to je moguće, ili iz aspekta identiteta bivstvujućeg sa samim sobom (jedno), ili iz aspekta njegove saznatljivosti (istinito), ili iz aspekta njegove unutrašnje vrednosti (dobro). Zato bivstvujuće ulazi u određenje svake transcendentalije te između njega i transcendentalija postoji odnos reverzibilnosti. Izlaganje problematike metafizike pored analize kategorijalnih određenja bivstvujućeg i njegovih transcendentalnih atributa ima za svoj predmet klasično učenje o uzrocima i modusima bivstvujućeg, a tu se pre svega misli na odnos beskonačnog i konačnog bića – beskonačnosti kao čistog akta lišenog bilo kakvih supstancijalnih ili akcidentalnih svojstava, i konačnog bića Yüklə 2,87 Kb. Dostları ilə paylaş:
|