Milan Uzelac metafizika
Yüklə 2,87 Kb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 55 prevodi izrazom supstantia. Bivstvujuće je zapravo ono što je na ousia, ili, ono što se prema njoj odnosi. Ousia je tako, nešto što je u načinu bivstvujućeg, zbog čega je ono takvo kakvo jeste (postojeće i samostalno), tj. po tome ono je nešto što nešto drugo može imati na sebi a što neće učiniti da ono bude nešto drugo. Dakle: ousia u prvom redu, jeste to što jeste, i biva određena po tome šta jeste; jezički, ousia ima poreklo iz on i označava jedno bivstvujuće u prevashodnom smislu 50 . To znači da je ousia, po mišljenju Aristotela, jedno samostalno bivstvujuće (na pr. čovek, kamen, životinja) koje ima svoju bit, svoju suštinu (ti esti) ali istovremeno i nešto pojedinačno, nešto što je pred nama, što je prisutno (ein "dieses Etwas da", ili, kako se još kaže na nemačkom "Diesda"), ovo-tu, (tode ti), tj. nešto, na što se može ukazati prstom i izdvojiti ga u njegovoj pojedinačnosti, a za što Aristotel koristi i reč prote ousia (prvo bivstvo) 51 . Na taj način bivstvo je tode ti 52 ali, uvek i nešto ograničeno 50 Ovaj pojam je Toma preveo s essentia i nije nimalo slučajno što se često postavljalo pitanje da li je moguće imati jednačinu: ousia = supstancija = essentia = Suština. 51 Ako se pod kategorijama razumeju forme izražavanja, tada prote ousia, budući da nije izražljiva, ne potpada pod kategorije, pa to ti označava ono šta se dobija odgovorom na pitanje: šta ova stvar jeste - određenje s obzirom na rod i način. Tu se već više ne radi o tode ti već o jednom poion ti (o nekom ma kako stvorenom šta) a što Aristotel naziva deutera ousia (drugo bivstvujuće) - drugo stoga što je iskazano od nečeg drugog, od prote ousia. 52 Ovo tode ti treba razumeti kao pojedinačnu stvar koja je rezultat sa- postavljenosti tvari (hile) i forme (morphe); tvar, forma i samostalna stvar imaju mnogo zajedničkog sa onim što leži u osnovi značenja ousia, i to u slučaju kad se ukazuje na neko samostalno bivstvujuće. Samostalna (horiston) nije ni tvar ni forma, već samo stvar u svojoj celovitosti. Ali, jedno tode ti jeste i tvar i forma, ali ne tvar uopšte niti forma uopšte, već tvar i forma konkretne stvari. U ovome treba tražiti smisao Aristotelovog pojma hypokeimenon. Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 56 (horismenon) 53 . Time se samo po ko zna koji put potvrđuje kako je temeljno pitanje filozofije za Aristotela pitanje o stvari kao takvoj pa pitanje o bivstvujućem (ti to on) jeste uvek i pitanje o nekom samostalnom bivstvujućem (tis te ousia). Bilo je pokušaja da se ousia tumači kao pojmovna bit bivstvujućeg, kao opšte, kao rod; ali, sve to je daleko od Aristotelove intencije jer on hoće da utvrdi šta je stvar kao takva. Šta na osnovu svega izloženog možemo zaključiti? Pre svega to da bit svake konačne stvari određuje Aristotel pomoću deset takvih određenja, tj. kategorija. Prva i noseća kategorija je bivstvo (ousia), tj.: supstancijalno samostalno bivstvujuće; na bivstvo upućuju sve ostale kategorije a koje treba da kažu kakvo je nešto po kakvoći i veličini, kako se odnosi spram drugih stvari, u kom se vremenu nalazi, kakvo je kad je reč o delovanju, trpljenju ili mestu na kome počiva. To znači da je svaka stvar tako strukturisana, tj. ima takav unutrašnji sklop, da je istovremeno samostalna, ali i sa mnogo drugih određenja. Ono što se ovde mora reći jeste da sklop bivstvujućeg nije samo neka posledica strukture grčkog jezika (tj. nekih gramatičkih pravila) već je to nešto što ima daleko dublju osnovu u ljudskom odnosu spram sveta. To, nadalje, znači da deset Aristotelovih kategodija (koje su nacrt, struktura svake stvari), jesu struktura svakog konačnog, unutarsvetskog bivstvujućeg, jesu dekalog, deset zapovesti konačnog uma 54 . Sva svojstva (određenja) koja se na bivstvu sreću 53 Jasno je da se o ousia govori u dva različita značenja: jednom je reč o jednostavnim stvarima, živim i duhovnim bićima, kao i njihovim delovima, u smislu tvari (hile), materijala, a drugi put o onom što leži u osnovi i što ne može biti izraženo od nečeg drugog (tode ti on kai horiston), i to nešto o čemu je ovde reč jeste zapravo forma (morphe) nečeg, tj. njegova ideja (eidos). 54 Fink, E.: Einleitung in die Philosophie, Königshausen & Neumann, Würzburg 1985, S. 24. Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 57 imaju karakter nekog nesamostalnog bića, ona ne stoje u sebi (in se) već su na nečem drugom, ona su nesamostalna bića zato što osnov imaju u drugom (ens in alio), tj. na bivstvu i nazivamo ih stoga uzgrednim svojstvima. 3.3. Deset kategorija koje vezujemo uz ime Aristotela merodavne su za peripatetički školu. Problematičnim ostaje sam broj kategorija, jer, kako je već ukazano, sve kategorije koje smo pominjali dosad nisu pri međusobnom poređenju ni jednako vredne ni istog značaja. Broj od deset kategorija javlja se u Topikama, spisu koji je počeo nastajati još u vreme Aristotelovog boravka u Platonovoj Akademiji; činjenica je da se broj od deset kategorija ne može objasniti iz uloge koju kategorije igraju u Aristotelovoj filozofiji. Neki autori (A. Gercke, 1891) smatraju da broj kategorija ima poreklo u pitagorejskoj igri brojeva, kao i da njihovo poreklo treba tražiti na tlu poznatih deset pitagorejskih parova: granica-neograničeno, pravo-nepravo, jedinstvo-mnoštvo, levo-desno, dobro-rđavo, itd. Teško je do kraja podržati tezu o pitagorejskom broju kategorija, jer osnov za tako nešto ne nalazimo potom ni kod Platona, ni kod Speusipa, ni kod Ksenokrata (koji je bio posebno naklonjen mistici brojeva). Činjenica je, takođe, da Aristotel ne navodi uvek sve kategorije, već samo nekoliko, i to obično tri, ousia (bivstvo), poion (kakvoća) i pros ti (odnos), a ako ih je četiri, onda se dodaje poson (kolikoća). U svakom slučaju: na prvo mesto se uvek stavlja bivstvo, potom sledi ili kakvoća ili odnos, pri čemu se količina uvek vezuje za kakvoću. Izuzetak čini samo spis Kategorije gde se pri obradi posebnog odnosa između bivstva, kakvoće i količine na bivstvo nadovezuje količina, potom odnos, pa tek onda kakvoća. Sve ovo vodi zaključku da ove četiri kategorije (bivstvo, kakvoća, odnos i kvalitet) imaju posebno mesto u spisku kategorija. Yüklə 2,87 Kb. Dostları ilə paylaş:
|