Milan Uzelac metafizika
Yüklə 2,87 Kb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 52 Aristotel mogao doći samo u Platonovoj Akademiji 48 . U isto vreme, činjenica je da kod Platona nema nekog sistematskog izlaganja o kategorijama, ali i to, da je on prvi kod koga se javlja svest o tome da kategorije nisu pojmovi koji dolaze spolja već da su produkt mišljenja, odnosno prisećanja o ranijim životima. Ovo istovremeno upućuje na to da se onaj ko istražuje istoriju kategorija ne sme ograničiti samo na one pojmove koje kao kategorije određuje Aristotel, već mora imati u vidu i najviša počela (principe) koja ovaj stavlja iznad kategorija, ali isto tako i postpredikamente koje u poslednjih šest glava Aristotelovog spisa o kategorijama, na šta je već ranije ukazano, dodaje neko od poznijih aristotelovaca. Ono što je ovde nesporno, to je činjenica da je kod Aristotela moguće razlikovati dva tumačenja kategorija, koja postoje jedno pored drugog: (a) "logičko" tumačenje kategorija kao modusa izraza i (b) "ontološko" tumačenje kategorija kao modusa bivstvovanja. Ovo drugo shvatanje ima poreklo u filozofiji Akademije iako se tamo modusi bivstvovanja još ne nazivaju kategorijama. Aristotelovo ontološko tumačenje kategorija u spisu pod istim naslovom veoma je udaljeno od platonovskog shvatanja i to iz prostog razloga što ono pretpostavlja aristotelovsku a ne Platonovu ontologiju. Aristotel razlikuje deset kategorija, a to su: bivstvo (ousia) i devet uzgrednosti, tj. uzgrednih (akcidentalnih) svojstava bivstva (simbebekota) 49 : kolikoća (poson, quantitas), odnos (pros ti, relatio), kakvoća (poion, qualitas), položaj (keisthai, situs), gde (poi, ubi), kada (pote, quando) delovanje (poiein, agere), trpljenje (paschein, pate), imanje 48 Hartmann, E.v.: Geschiche der Metaphysik I, Ausgewälte Werke, Bd. 11, Leipzig 1899, S. 41-43- 49 U latinskoj terminologiji: akcidencije. Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 53 (echein, habitus). Već na prvi pogled jasno je da sve ovde navedene kategorije nemaju jednak značaj i da ostaje otvoreno pitanje da li se neke od njih možda mogu podvesti i pod neke druge. Ako izuzmemo pojam bivstva, ostale kategorije se mogu podeliti u četiri grupe: (a) (kvalitet, kvantitet), (b) (relacija), (c) (mesto, vreme, položaj) i (d) (delovanje, trpljenje, posedovanje). Kada je reč o prvoj grupi, treba reći da je kvantitet sastavni deo materijala, dok kategorija kvaliteta, koja uključuje oblik, odgovara elementu forme. Druga grupa obuhvata relaciju a tu spada: jednako i nejednako, više i manje, slično i neslično, različito i suprotno. Treća grupa obuhvata prostorna i vremenska određenja, mesto neke stvari, momenat u prolaženju, prostorni odnos delova, mesto i prostorni poredak kao i vremenski sled. Četvrta grupa obuhvata aktivnost, pasivnost i habitualnost. Ona je podređena kvalitetu kao što su prostorno-vremenska određenja podređena kvantitetu; aktivnost je prirodno stanje, pasivnost stanje trpljenja, habitualnost se razume kao dispozicija. Mogla bi se formirati i peta grupa kategorija a u koju bi se mogli ubrojati postpredikati: suprotnost, prioritet, kretanje, pri čemu suprotnost nije isto što i reciprocitet (uzajamni odnos dva pojma – uzajamni odnos pod kategorijom relacije). Tome treba dodati da u Metafizici Aristotel obrađuje niz pojmova koji bi se mogli podeliti u tri grupe: (a) (celina i delovi, granica, jedno i mnogo, konačno i beskonačno), (b) (identitet i razlika, potpunost [celovitost]) i (c) (nužnost, slučajnost). Prva grupa pojmova pripada kvalitetu, druga kvalitetu, treća relaciji. Uprkos najrazličitijim načinima klasifikacije kategorija, uočljivo je da pomenute kategorije stoje u Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 54 određenom odnosu prema nekima od gramatičkih oblika: ousia je u vezi sa imenicom (substantiv), poion (kakvoća) sa pridevom (adjektiv), poson (kolikoća) sa brojem, itd. Na ovu vezu prvo je ukazao Vilim Okamski, potom to potvrdio Trendelenburg, da bi vezu Aristotelovih kategorija i oblika reči temeljno dokazao Maks Miler (M. Müller) kojeg su potom sledili i drugi autori (Zeller, Bonitz, E. Benveniste). Kategorije Aristotel nije shvatio samo kao funkcije mišljenja ili kao pojmove kao takve, već kao izraze bivstvujućeg (shemata tes kategorias ton ontos), kao vidove njegove manifestacije i zato Aristotelovo učenje o kategorijama nema idealistički karakter, jer mu je pretpostavka ontološko važenje opštih predikata budući da su kategorije ontološke temeljne forme u kojima bivstvujuće postoji. Aristotel je očigledno polazio od gramatičkih iskaza ne imajući pritom u vidu temelj izvođenja kakav je kasnije tražio Kant; s druge strane, on nije sproveo ni posve jasnu razliku između logičke i metafizičke strane kategorija. Ono što neprestano moramo imati u vidu jeste da Aristotel dolazi do toga da kategorije nisu samo načini, forme govora (izražavanja) već da su to zapravo načini bivstvovanja; one su ontološke forme u kojima bivstvujuće postoji a to ne znači ništa drugo do da sve što na ma koji način jeste, po tom svom načinu bivstvovanja, mora stojati i pod nekom kategorijom. Aristotelove ontološke analize imaju svoje polazište u istraživanju promena koje se dešavaju na bivstvu. Promena mesta (kretanje) je jedna takva promena; ostale promene tiču se količine ili, kakvoće, tj. odnosa u kojima stoji bivstvo. U svim tim promenama menja se određenje bivstva, dok ono samo ostaje jednako sebi. Bivstvo poseduje karakter jednog samostalnog bivstvujućeg koje stoji u sebi (ens in se) i ono ostaje jednako sebi u promeni određenja. Ne treba mnogo puta ponavljati: bivstvujuće u posebnom smislu (bivstvo) Aristotel određuje kao ousia a taj pojam se kasnije Yüklə 2,87 Kb. Dostları ilə paylaş:
|