Milan Uzelac metafizika
Yüklə 2,87 Kb. Pdf görüntüsü
|
- Bu səhifədəki naviqasiya:
- 35 3. Kategorijalna određenja bivstvujučeg
Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 34 (koje obuhvata supstanciju i akcidencije) budući da tek na tom nivou nastaju kategorijalne razlike 38 . 38 Ovde se za tumačenje osnovnih problema, što ih postavlja opšta metafizika, koristi na jednoobrazan način sledeći niz pojmova a koji ne isključuje i neka druga moguća rešenja. Najvažnije je da razumemo problematičnost i temelj onoga na šta se ovi osnovni pojmovi odnose. Pod terminom bivstvo podrazumeva se ono što su Grci označavali pojmom ousia a što je potom bilo na latinski neadekvatno prevedeno rečju substantia; izrazom suština označava se bit, odnosno intencionalni objekt mišljenja a čemu odgovaraju izrazi essentia i quidditas (u daljem tekstu izrazi suština i bit su, takođe, jednakoznačni). Pojmom postojanje označava se egzistencija nečega, za šta su Rimljani koristili izraz existentia. Terminom bivstvujuće ukazuje se se na ono pojedinačno bivstvujuće za šta su Grci koristili izraz to on a Rimljani ens; kao sinonim pojma bivstvujuće, pretežno kad je reč o srednjovekovnoj filozofiji (ali i u slučajevima kad to zahteva priroda govora) koristi se i izraz biće. Konačno, izraz bivstvovanje označava jestanje naprosto ili ono što se na latinskom jeziku označavalo izrazom esse (ali, tu je reč i o problemima koji su specifični za recepciju nekih oblasti savremene filozofije); izraz bivstvovanje koristi se mahom kad se hoće ukazati na bivstvovanje samo (ipsum esse (subsistens), tj. actus essendi) a za šta je u široj upotrebi bio i izraz komplikovane prošlosti (imajući u vidu da se sreće u srpskim rečnicima XIX stoleća): bitak. Upotreba ovog poslednjeg pojma (bivstvovanje) zahteva krajnju opreznost. Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 35 3. Kategorijalna određenja bivstvujučeg Sve teškoće na koje nailaze filozofi kad govore o metafizici imaju svoj koren kako u tumačenju filozofije prvih filozofa a pomoću termina kasnije, daleko razvijenije, filozofije, tako i u nastojanju da se metafizika svede na nauku čiji bi predmet bilo biće kao temeljni pojam kojim se bavi filozofija prirode. Odgovor na pitanje šta se krije iza pojmova kao što su esse (biti), ens (bivstvujuće) ili essentia (suština) treba tražiti u istoriji pojmova čiji su oni prevod a koji pripadaju osnovnim temama grčke filozofije (einai, to on, ousia). Na šta mislimo kad koristimo pojam suština? Jasno je da je to poseban pojam, i da ne označava bilo kakav predmet, već suštinu nečeg, bivstvenost nekog posebnog bivstvujućeg a s obzirom na to šta ono odista jeste. Ovo nam više no jasno samo ponovo potvrđuje ono što smo u više navrata već istakli: (a) metafizika se bavi nečim što nije predmet nijedne druge discipline i (b) metafizika nije nauka. Prvo pitanje koje su sebi postavili najstariji grčki mislioci bilo je: iz čega su sastavljene sve stvari? Nastojeći da razumeju i racionalno objasne neku stvar oni su nepoznato pokušavali da dovedu u vezu sa poznatim pa se znanje sveg realnog uopšte ogledalo u tome da se zna kako je svako konkretno biće koje postoji u svetu (nezavisno od spoljašnjih svojstava), po svojoj prirodi, identično sa ma kojim drugim bićem bilo ono stvarno ili samo moguće. Upravo to je navelo prve mislioce da počelo, osnovu svega (arché) 39 vide u vodi, vazduhu, vatri ili nečem neodređenom, neograničenom u čemu sve ima svoje poreklo a što je Parmenid kasnije odredio kao biće. Svojstva tog 39 Još jednom treba napomenuti da mi kad govorimo o počelu kod presokratovaca, govorimo jezikom Platona i Aristotela. Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 36 parmenidovskog bića i danas privlače posebnu pažnju: ono je večno, nenastalo, nepokretno i jedno budući da nema strukturu i da je jednorodno. Kako to razumeti? Parmenida mnogi označavaju kao rodonačelnika ontologije (učenja o biću). Neki čak govore o Parmenidovom učenju o bivstvovanju (iliti o "bitku"). No o tako nečem ne može biti reči. O biću o kojem govori Parmenid ne može se reći ništa drugo do da ono jeste, a ono što nije biće to uopšte nije. U nastojanju da se bukvalno interpretira Parmenidova misao leži opasnost njenog iskrivljivanja i pogrešnog tumačenja. On je pitanje bića, a ja bih tu uvek rekao: pitanje konkretnog bivstvujućeg, postavio u toj meri konkretno da ono ima više spekulativno-vizuelnu no misaonu formu. On ne govori o bivstvovanju, već o onom što jeste. Problem je u tome što mi danas njegove stavove prevodimo jezikom razvijenije ontologije, i pripisujemo mu kako je govorio o apstraktnom biću (bivstvovanju, bivstvujućem uopšte). Ali, ono što jeste, a o čemu zapravo govori Parmenid, jeste nešto najkonkretnije što realno postoji 40 . Pod bićem Parmenid misli na kosmos, svet u celini koji je sa svih strana ograničen, savršeno okrugao, a čiji su 40 Posebno želim da naglasim sledeće: pojmove bivstvujuće i biće ovde koristim sinonimno. Ni o kakvom bivstvovanju (ili bitku) ovde nije reč jer tako nešto bilo bi posledica potonjih tumačenja i interpretacija; govoriti o bivstvovanju kod Parmenida, znači projektovati u njegovo mišljenje rezultate mišljenja kasnijih epoha. A u tom se slučaju radi samo o nasilju nad mišljenjem jednog od mislilaca kraja VI i početka V stoleća pre naše ere. Uostalom, tome u prilog svedoči i pažljivije čitanje prve knjige Aristotelove Metafizike. Pritom ne treba gubiti iz vida ni činjenicu da mi najveći broj svedočenja o presokratovcima, najveći broj sačuvanih fragmenata iz njihovih dela nalazimo kod Aristotela, a to znači i izloženih Aristotelovim jezikom, Aristotelovim pojmovnim aparatom koji je daleko složeniji od onog kojim raspolažu rani mislioci. Kao što Anaksagora nije govorio o homeomerijama već o semenima, tako i Parmenid ne govori o "bitku" već o biću. Yüklə 2,87 Kb. Dostları ilə paylaş:
|