Milan Uzelac
Yüklə 4,05 Mb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 105
označava ono što se naziva zadovoljstvo; nasuprot tome: nezadovoljstvo je ona predstava koja sadrži uzrok da se stanje predstava pretvori u njihovu vlastitu suprotnost (da se spreče ili odstrane). Moć htenja, ukoliko se na nju može uticati samo pojmovima (tako da dela shodno predstavi o nekoj svrsi) predstavlja volju. Svrhovitim se naziva neki objekt, neko duševno stanje, ili neka radnja zbog toga što mi njihovu mogućnost možemo da objasnimo i shvatimo jedino ukoliko kao njihov osnov pretpostavimo neku kauzalnost svrha, tj. neku volju koja ih je tako rasporedila prema predstavi o nekom pravilu. To znači da svrhovitost može da postoji bez svrhe ukoliko uzroke te forme ne pretpostavimo u nekoj volji, ali objašnjenje njene mogućnosti možemo da pojmimo samo time što je izvodimo iz neke volje. Svaka svrha, ako se posmatra kao osnov dopadanja, nosi uvek u sebi neki interes kao odredbeni razlog suda o predmetu zadovoljstva. Ni u kom slučaju ne može da leži u osnovi suda ukusa neka subjektivna svrha, ali ni predstava neke objektivne svrhe (tj. mogućnost samoga predmeta na osnovu principa svrhovitosti) a to znači da nikakav pojam dobroga nije u stanju da odredi sud ukusa, jer sud ukusa je estetski sud a ne neki sud saznanja; sud ukusa se ne odnosi ni na kakav pojam osobine unutrašnje ili spoljašnje mogućnosti predmeta na osnovu ovog ili onog uzroka, već jedino na međusobni odnos moći predstavljanja ukoliko ih neka predstava podstiče na delatnost. Polazeći od toga da sud ukusa za svoj predmet ima samoformu svrhovitosti nekog predmeta (ili njegovog načina predstavljanja), Kant ističe kako svaki interes kvari sud ukusa i lišava ga njegove nepristrasnosti, naročito kad ne dopušta da svrhovitost prethodi osećanju zadovoljstva, kao što to čini interes uma, već nju zasniva na tom osećanju; sud ukusa je nezavisan od draži i ganuća i takav
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 106
sud, na koji draž i ganuće nemaju nikakvog uticaja (premda se oni mogu povezati sa dopadanjem koje izaziva ono što je lepo), tj. sud koji za odredbeni osnov ima samo svrhovitost forme, jeste čisti sud ukusa. Ovo Kant nastoji da objasni sledećim primerima: estetski sudovi mogu se podeliti na empirijske i čiste, isto onako kao što teorijski (logički) sudovi. Empirijski jesu oni estetski sudovi koji izražavaju prijatnost i neprijatnost; čisti estetski sudovi su oni koji izražavaju lepotu o nekom predmetu, ili o njegovom načinu predstavljanja; empirijski estetski sudovi su sudovi čula (materijalni estetski sudovi); čisti estetski sudovi (kao formalni) su jedini pravi sudovi ukusa. Jedan sud ukusa samo je utoliko čist ukoliko se sa njegovom odredbenom osnovom ne meša nikakvo prosto empirijsko dopadanje (a što se dešava svaki put kad draž ili ganuće imaju nekog udela u onom sudu kojim nešto treba oglasiti za lepo). Svaka forma predmeta čula jeste ili oblik ili igra; u ovom drugom slučaju ili igra mnogih oblika (u prostoru mimika i ples) ili prosta igra mnogih oseta (u vremenu). Sud ukusa je potpuno nezavisan od pojma savršenosti. Objektivna svrhovitost može da se sazna samo posredstvom veze onoga što je raznovrsno sa nekom određenom svrhom, dakle samo pomoću nekog pojma. Ono lepo, prema tome, jeste potpuno nezavisno od predstave dobroga, jer dobro predstavlja neku objektivnu svrhovitost, tj. vezu predmeta sa nekom određenom svrhom. Objektivna svrhovitost je ili spoljašnja (tj. predstavlja korisnost), ili unutrašnja (tj. predstavlja savršenost predmeta). Dopadanje nekog predmeta, zbog čega mi taj predmet nazivamo lepim, ne može se zasnivati na predstavi njegove korisnosti; ako bi tako bilo, to dopadanje ne bi predstavljalo ono neposredno dopadanje predmeta koje sačinjava bitni uslov suda o lepoti. Objektivna unutrašnja svrhovitost (tj.
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 107
savršenost) više se približava predikatu lepote, i stoga su je znameniti filozofi smatrali za istovetnu s lepotom, ali sa dodatkom: ona se zamišlja nejasno. Kant smatra da je od najvećeg značaja da se u kritici ukusa reši pitanje: da li se i lepota može stvarno svesti na pojam savršenosti? Sud ukusa jeste estetski sud, tj. takav sud koji se zasniva na subjektivnim osnovama i njegov odredbeni osnov ne može biti neki pojam, te, dakle, ni pojam neke odredbene svrhe, a to znači da u lepoti kao formalnoj subjektivnoj svrhovitosti ni u kom se slučaju ne zamišlja neka savršenost predmeta kao navodno formalna svrhovitost, ali pri svemu tome ipak objektivna svrhovitost; ništavna je razlika između pojmova dobrog i lepog, koja bi se sastojala u tome da se lepo i dobro razlikuju samo u pogledu logičke forme; kao da pojam lepoga predstavlja samo nerazgovetan pojam savršenosti, a pojam dobroga jasan pojam savršenosti a da su oni (u pogledu sadržine i porekla) istovetni. Dopadanje koje izaziva lepota jeste takvo dopadanje koje ne pretpostavlja nikakav pojam, već je neposredno vezano sa predstavom preko koje nam predmet biva dat; ako se pak sud ukusa u pogledu dopadanja lepote učini zavisnim od svrhe u onoj prvoj vrsti dopadanja kao od suda uma, pa time bude ograničen, onda taj sud ukusa nije više slobodan i čist sud ukusa, jer, sud ukusa (u pogledu nekog predmeta) bio bi čist od određene unutrašnje svrhe samo u slučaju da onaj ko sudi ili ne bi imao nikakvog pojma o toj svrsi ili bi u svome sudu apstrahovao od toga pojma. Tako Kant dolazi do zaključka da ne može postojati nikakvo objektivno pravilo ukusa na osnovu kojeg bi se pomoću pojmova određivalo šta je lepo jer svaki sud takvog porekla jeste nužno estetski, tj. njegov odredbeni osnov jeste osećanje subjekta, a nikako pojam objekta. Tražiti neki princip ukusa, predstavljalo bi besplodni trud, jer taj Yüklə 4,05 Mb. Dostları ilə paylaş:
|