Milan Uzelac
Yüklə 4,05 Mb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 120
interesa, u pogledu relacije kao subjektivna svrhovitost, i u pogledu modaliteta kao nužno. U analitici uzvišenog Kant smatra da treba uzeti u obzir jednu podelu kakva nije bila potrebna u analizi lepoga: on razlikuje matematički i dinamički uzvišeno. To stoga što osećanje uzvišenog nosi u sebi kao svoj karakter jedno uzbuđenje duše koje je povezano sa prosuđivanjem predmeta, a u lepome ukus pretpostavlja i održava dušu u mirnoj kontemplaciji. Uzvšenim nazivamo ono što je naprosto (apsolutno) veliko. Ali, biti veliki i predstaviti veličinu jesu sasvim različiti pojmovi (magnitudo i quantitas). Isto, tako, kad se kaže da je nešto jednostavno (simpliciter) veliko, to je takođe nešto sasvim drugo nego kad se kaže da je ono apsolutno veliko. Apsolutno veliko jeste ono što je veliko nezavisno od svakog upoređivanja i stoga je uzvišeno ono sa kojim u poređenju sve ostalo biva malo. Tako se pokazuje da u prirodi ne može ništa postojati, ma kako ga mi velikim ocenjivali, što, posmatrano u nekom drugom odnosu, ne bi moglo da se obezvredi do beskonačno maloga. S druge strane, Kant polazi i od toga da uzvišenim ne treba nazvati objekt, već raspoloženje duha koje izaziva neka određena predstava kojom se bavi refleksivna moć suđenja i zato on kaže da je uzvišeno ono što, čak i samo time što se može zamisliti, pokazuje moć duše koja prevazilazi svako merilo čula. Ocenjivanje veličine pojmovima broja (ili njihovim znacima u algebri) jeste matematičko, a njihovo ocenjivanje u čistom opažaju (merom odoka) jeste estetsko. Svako prosuđivanje veličine predmeta u prirodi jeste, na kraju krajeva, es-tetsko (određeno je subjektivno a ne objektivno) a što se matematičkog ocenjivanja veličina tiče, za takvo ocenjivanje ne postoji nešto najveće jer se vladavina brojeva proteže u beskonačnost; ali, što se tiče estetskog ocenjivanja veličina, za njega svakako postoji nešto najveće; i za ovo estetsko najveće može se reći: ako se ono prosudi kao
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 121
apsolutna mera, od koje subjektivno (za subjekt koji sudi) nije moguća nijedna veća mera, onda to estetsko najveće nosi sa sobom ideju uzvišenoga i proizvodi ono ganuće koje nije u stanju da izazove nikakvo matematičko ocenjivanje veličina pomoću brojeva (osim ako se pri tome ona estetska osnovna mera živo održi u uobrazilji), jer matematičko ocenjivanje veličina pomoću brojeva pokazuje uvek samo relativnu veličinu, upoređujući je uvek sa drugim veličinama iste vrste, dok estetsko ocenjivanje veličina prikazuje veličinu u apsolutnom smislu, ukoliko je duša u stanju da je shvati u jednom opažaju. Intuitivno primiti neki kvantum u uobrazilji da bi se taj kvantum mogao upotrebiti kao mera ili kao jedinica radi ocene veličine pomoću brojeva, za to su potrebne dve radnje ove moći: zahvatanje (apprehensio) i obuhvatanje (comprehensio aesthetica). Što se tiče zahvatanja, tu nema teškoća, jer sa njim može da se ide u beskonačnost; ali, obuhvatanje postaje sve teže ukoliko zahvatanje dalje odmiče, i uskoro dospeva do svoga maksimuma do, naime, estetski najveće osnovne mere za ocenjivanje veličina. Ako je zahvatanje dospelo dotle da u uobrazilji već počinju da se gase one delimične predstave čulnog opažanja koje su prvo zahvaćene, dok uobrazilja nastavlja sa zahvatanjem drugih delimičnih predstava, onda ona gubi na jednoj strani onoliko koliko na drugoj dobija, te u obuhvatanju postoji neko najveće koje uobrazilja nije u stanju da prevaziđe. Zato se piramidama ne smemo približiti suviše, kao što ne možemo biti ni suviše daleko od njih, da bismo mogli doživeti ganuće koje izaziva njihova veličina. Sa velike daljine piramida će biti nejasno viđena, a ako se previše približimo, nećemo je zahvatiti u jednom času, već će se pogled kretati od podnožja ka vrhu pa će za tako nešto uvek trebati neko vreme a u toku tog vremena uvek se prvi delovi piramide delimično gase pre nego što je uobrazilja zahvatila
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 122
njene poslednje delove, te njihovo obuhvatanje nikada nije potpuno. Sama priroda je uzvišena u onoj od svojih pojava čije opažanje nosi sobom ideju njene beskonačnosti. Što se tiče matematičkog oce-njivanja veličina, uobrazilja je dorasla svakom predmetu i u stanju je da za to matematičko ocenjivanje proizvede dovoljnu meru; estetsko ocenjivanje veličina mora biti ono u kojem se oseća stremljenje ka sažimanju koje prekoračuje sposobnost uobrazilje da progresivno zahvatanje obuhvata i jednu celinu opažaja, i pri tome se u isto vreme opaža nepodesnost u napredovanju te bezgranične moći da uz najmanji napor razuma stvori neku osnovnu meru, podesnu za ocenjivanje veličina i da je upotrebi za to ocenjivanje veličina. Prva nepromenljiva osnovna mera prirode jeste njena apsolutna celina, koja pored nje kao pojave predstavlja njenu sažetu beskonačnost. Kako je ta osnovna mera jedan samome sebi protivrečan pojam koji po veličini prevazilazi svako merilo čula, čini da se kao uzvišen ne oceni predmet, već duševno raspoloženje u njegovom prosuđivanju. Sve to, po mišljenju Kanta vodi tvrdnji da kao što u prosuđivanju lepoga estetska moć suđenja dovodi uobrazilju u njenoj slobodnoj igri u vezu sa razumom da bi se uskladila sa njegovim pojmovima uopšte (bez njihove odredbe), tako ona u prosuđivanju neke stvari kao uzvišene dovodi tu istu moć u vezu sa umom, da bi se sa njegovim idejama subjektivno saglasila, tj. da bi proizvela jedno duševno raspoloženje koje odgovara onom raspoloženju, i sa njim je saglasno, koje bi izazvao uticaj određenih ideja (praktičnih) na osećanje. Iz toga sledi da se prava uzvišenost mora tražiti samo u duševnosti onoga ko sudi a ne u objektu prirode, čije prosuđivanje daje povod za to njegovo raspoloženje. Naspram matematičkog postoji i dinamičko Yüklə 4,05 Mb. Dostları ilə paylaş:
|