Milan Uzelac
Yüklə 4,05 Mb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 207
umetnička dela a koja se može dešifrovati u pomalo neobičnom govoru o onom svetom što omogućuje stvari u njihovom dvostrukom postojanju. Zato, izlaganje što sledi ima za cilj da istakne tu često previđanu dimenziju bez koje ni dela nove umetnosti ne mogu biti umetnička dela.
Sredinom XIX stoleća estetičari su u svojim istraživanjima posebnu pažnju posvetili odnosu umetnosti i stvarnosti; do tog vremena teorija podražavanja nije imala mnogo velikih protivnika i nije pobuđivala polemike, budući da još u antička vremena pojam podražavanja (mimesis) vezuje za suštinu umetnosti. Tek će 1846. jedan od Hegelovih učenika Fridrih Teodor Fišer (F.T. Vischer, 1807- 1887) izneti prve argumente protiv podražavanja stvarnosti od strane umetnosti; sam pojam podražavanja teško je odrediti pošto je tokom istorije u svakoj epohi imao drugi smisao koji je odgovarao tadašnjim filozofskim shvatanjima umetnosti, istorijsko razmatranje ovog pojma u velikoj meri odgovara i istorijskom razvoju predstave o biti umetnosti. Iako ni kod Aristotela umetnost nije shvatana kao podražavanje, takvo je uverenje dugo bilo vladajuće; podražavanje se na grčkom jeziku kaže mimesis, a na latinskom imitatio. Danas podražavanje znači isto što i ponavljanje, no na taj način ne možemo razumeti ove nazive. Vremenom oni su menjali značenje, pa već razumevanje izraza mimesis kod Grka zadaje danas ogromne teškoće; ovaj pojam ima mnoštvo značenja među kojima prvenstveno nije bilo ni ponavljanje ni ponavljanje viđenih stvari i samo su neka od njegovih značenja vezana za umetnost.
3.1. Umetnost kao mimesis
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 208
Pojam podražavanja srećemo već kod presokratovaca no on tu nema neko specifično estetičko značenje jer se ne vezuje za umetnosti pošto se tim pojmom označavaju razni oblici ljudske delatnosti i među njima, zanati i nauke, te pojam mimesis, kao i pojam techne, imaju u to vreme šire značenje no danas. Taj izraz koriste već i pitagorejci kad ističu kako se muzika ne stvara mehaničkim sklapanjem melodija već podražavanjem muzike sfera, muzike koja svojim zvučanjem ispunjava svu vasionu 4 . Mnogi autori pišu o tome kako suštinu antičke estetike čini pojam podražavanja (mimesis) i tada se izlaganje obično započinje pozivanjem na Platona; u svakom slučaju, činjenica je da pojam podražavanja igra važnu ulogu u antičkoj estetici, ali isto tako, kad je o Platonu reč, tumačenje filozofske dimenzije ovoga pojma jednako je tako teško kao i tumačenje one njegove druge dimenzije, filološke. Kod Homera i Hesioda ne javlja se taj termin niti iz njega izvedeni pridevski i priloški oblici; nema ih ni kod liričara, sa izuzetkom Teognida i Pindara. Etimologija ove reči nije razjašnjena. Činjenica je da se srodna reč mimos rasprostrla po Siciliji zahvaljujući dramskoj poeziji Sirakužanina Sofrona i prenela se na celu tu pesničku vrstu; to istovremeno pokazuje da je u petom veku (pre naše ere, razume se) pojam bio poznat i često upotrebljavan. Teognid je isticao kako "glupak ne ume da podražava" a Pindar u svojoj XII pitijskoj himni kaže za frulaša Midu da "dodirom usana svojih podražava zvučno jadikovanje Eurijalovo" dok Herodot (IV, 166) kazuje da vladar Egipta podražava Darija. Na osnovu niza mesta kod Ksenofonta, Isokrata, Plutarha i dr. možemo zaključiti da mimesis znači
4 O pitagorejskom shvatanju muzike videti opširnije u knjizi: Uzelac M.: Estetika muzike I, Akademija umetnosti, Novi Sad 1998, str. 25-37.
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 209
moglo reći i za niz mesta kod Platona u njegovim dijalozima Kratil, Država, Sofist i Timaj. Da bi se utvrdilo značenje mimeze kod Platona treba ispitati šta treba da bude pravi predmet podražavanja sa stanovišta umetnosti. Prema Platonu najviši stepen stvarnosti jeste prabiće, oblast ideja. Postojeće stvari (koje sačinjavaju naš čulni, čujni, vidljivi) svet samo su odraz tog drugog sveta (koji nije ovom transcendentan niti naspram njega) i tek kroz znanje
poredak. Znati - to znači pojmiti ono što nam se u ovom svetu senki, posredstvom čula, prikazuje kao višestruko i stalno primenljivo, to jest podvesti predmet saznanja pod jednu ideju, jedno obličje koje razjašnjava suštinu pojave. Znati, dokazati, obrazložiti, znači: moći navesti razloge tog shvatanja i obuhvatanja višestrukosti u funkciji principa koji vladaju u prvobitnom svetu. Znati i dokazivati znači vraćati se u taj svet. Umetnost kao mimeza nastaje reprodukovanjem sveta senki. Budući da su predmeti čulnog opažanja imitacije praslika, ideja, koje postaju dostupne tek preko racionalnog saznanja, zaključujemo da je umetnik podražavalac podražavanog, pošto do njega dopire samo privid određene stvarnosti koja je i sama prolazna kopija stvarnih praslika. Umetnik je, dakle, opsenar i podražavaoc pa "svakog ko uradi nešto što prema pravoj prirodi stvari i stoji na trećem mestu, nazvaćemo podražavaocem" (Država, 597e); tako umetnik ostaje na trećem stepenu stvarnosti ispod istine. Platon razlikuje umetnost koja proizvodi od one koja samo podražava. Među prve spada arhitektura, kojoj on daje viši stepen no slikarstvu ili vajarstvu; arhitektura nije podražavanje sveta senki nego stvaranje nečeg što preko umetnosti stiče egzistenciju u tom svetu (ta će razlika igrati veliku ulogu u umetničkoj teoriji renesanse). Platon razlikuje tvoračku od podražavalačke umetnosti. Yüklə 4,05 Mb. Dostları ilə paylaş:
|