Milan Uzelac
Yüklə 4,05 Mb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 201
shvatio dinamičku temeljnu crtu moderne tehnike i povesnu nužnost u političkom samooblikovanju ljudskog života (Fink, 1974, 193). Kako proizvođenje o kojem je ovde reč, treba razumeti kao čisto proizvođenje (oslobođeno ideja vodilja, viših slika, pa je jedna od njegovih glavnih karakteristika Bildlosigkeit), karakteristika ovakvog stvaranja bila bi u tome da je samo proizvođenje važnije od proizvoda; proizvode se stvari koje nisu više namenjene trajnoj upotrebi pa je stoga, budući da proizvodi s proizvedenošću svojom gube vrednost, neophodno permanentno proizvođenje. Neprestana vezanost za proizvođenje uslov je stvaralačkog proizvođenja i zato vlast mogu imati samo oni koji neprestano stvaraju. Pitanje koje se ovde može postaviti jeste: može li jedno takvo proizvođenje za koje se zalaže Fink biti univerzalno proizvođenje. Čini se opravdanim prigovor Finku da se radnik, da bi stvorio određen proizvod, mora povinovati određenim pravilima pa je stoga njegovo stvaralaštvo moguće samo unutar uskih granica (Petrović, 1989, 355); pritom je daleko više iznenađujuća činjenica da Fink nije tematizovao umetničko stvaralaštvo, iako se tako nešto nametalo samom prirodom stvari; on to nije učinio čak i onda kad je pisao "epiloge pesništvu"; njegovo mišljenje bilo je vođeno sasvim drugim putevima, putevima rešavanja jedne ontologije i kosmologije sveta, a čini se da je baš tu problematika umetnosti iz samo Finku znanih razloga bila zaobiđena. Ovde treba imati u vidu da je tu reč o proizvođenju posebne vrste: to je proizvodjenje u kojem nisu nepomirljivo suprotstavljeni proizvođenje i rad, već je to proizvođenje u kome radnik stupa u vladavinu.
b. Tehnika i umetnost Hajdeger nastoji da se fenomen tehnike dovede u
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 202
blizinu umetnosti, u blizinu poiesis, gde se izvorno nalazila tehnika kao techne. On, videli smo, ukazuje kako je nekad techne značilo tvorenje lepog iz istine /Hervorbringen des Wahren in das Schoene/ (Heidegger, 1967, 35). U umetnosti, određenoj u vreme Grka kao techne, raskrivala se istina. Stoga je umetnost bila umeće, veština a dela umetnosti izvor saznanja a ne predmet uživanja; umetnost nije bila ni sektor kulturnog stvaranja, već tvoreće raskrivanje - spadala je u poiesis koji se, vezanošću za materijal (hile), razlikovao od praxis kao delatnosti vezane za delovanje čoveka. U spisu Izvor umetničkog dela Hajdeger kaže da tumačenje techne kao zanata i umetnosti ipak ostaje površno jer ono ne označava samo to, budući da ne znači ono tehničko u današnjem smislu te reči. Techne, kaže on izričito, nikada ne znači neku vrstu praktičnog napora (Heidegger, 1972, 474), već pre svega neki način znanja; kako bit znanja počiva u aletheia, u otkrivanju bivstvujućeg, techne kao iskušeno znanje jeste proizvođenje bivstvujućeg, prevođenje iz skrivenosti u neskriveno. Techne ne ukazuje na pravljenje već na us-postavljanje dela, pro-iz-vođenje dela iz skrivenosti u njegovu prisutnost usred rastućeg physis (Heidegger, 1972, 474). Svemoći gospodareće tehnike suprotstavlja se umetnost. Stvaralaštvo nije iznošenje, već proizvođenje stvari koje prethodno nisu postojale. Moglo bi se postaviti pitanje: gde su granice tehnike i umetnosti, ako i jedna i druga hoće da ovladaju svetom? Kako se ova dva fenomena odnose prema igri i u kojoj meri ih igra može rasvetliti i pojasniti (konačno, da li se sva tri pomenuta fenomena nalaze u istoj ravni)? Očigledno je da i tehnika i umetnost žele da se potvrde u stvaranju, ali, u kojem svetu se to dešava, gde su granice imaginarnog sveta umetnosti i kako sve to razumeti kada je po sredi tehnika? Čini se da upravo
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 203
u igri kao kosmičkom simbolu, ali i kao temelju samom, leži ključ za razumevanje ova dva fenomena. Ne krije li se u totalnoj povesti tehnike i kraj tehnike, te "još ima nade da kad sve postane tehničko bit se tehnike nastani u istini" (Hajdeger)? Možda je povesni način mišljenja pretpostavka razumevanja tehnike, ali možda je i ta povesnost deo nepovesnog, te je u vlasti deteta koje se igra. Možda ne treba izgubiti iz vida da naziv tehnika upućuje na dovršenje metafizike. On, kako Hajdeger kaže, sadrži sećanje na techne koja je osnovni uslov bitnog razvoja metafizike uopšte. U spisu Stav identiteta /Der Satz der Identitaet/ Hajdeger upozorava da "Tehnika, predstavljena u najširem smislu i shodno svojim mnogobrojnim pojavama, važi kao plan koji čovek projektuje, plan koji čoveka najzad nagoni na odluku ili da postane sluga svom planu ili da ostane njegov gospodar" (Heidegger, 1982, 50). Kad god se pomene tehnika za tim pojmom odmah idu i pojmovi vladanja, služenja, gospodarenja; zar je to slučajno? Ako se tehnika ne razume samo tehnički, polazeći od čoveka i njegovih mašina, ako uspemo da čujemo zov bivstvovanja koji progovara iz biti same tehnike, onda ćemo u tehnici videti metafiziku koja se dovršava, zemlju ćemo videti kao zvezdu lutalicu, čoveka kako lebdi negde u praznini koja u sebi nosi karakter bez-ciljnosti budući da je dovršenje suštine volje koja hoće sebe samu. Tako se dolazi do saznanja da tehniku ne možemo svesti na nešto jednostavno bivstvujuće: ona obezbeđuje postojanost ali u toj postojanosti ne nalazi osnov svoga opstajanja. Hajdeger s pravom kaže da "današnji svet tehnike ne možemo da odbacimo kao đavolje delo, niti smemo da ga uništimo - ukoliko se za to sam ne postara" (Heidegger, 1982, 55), no, to još uvek ne znači da moramo ostati u vlasti tehnike; on Yüklə 4,05 Mb. Dostları ilə paylaş:
|