Milan Uzelac
Yüklə 4,05 Mb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 189
sadrži saznanje objekata i njihovih osobina, već samo postavlja jedan princip radi napredovanja po iskustvenim zakonima, čime se omogućuje proučavanje prirode" (Kant, 1975, 14). Kako ta predstava prirode kao umetnosti za Kanta jeste čista ideja koja samo služi kao princip našeg proučavanja prirode, pojam o tehnici prirode, što kao heuristički princip pripada našoj moći suđenja u njenom prosuđivanju prirode, naša moć suđenja pretvara u princip svoje refleksije, a da to, kako to ovaj filozof ističe, moć suđenja pritom nije u stanju da tu tehniku objasni ili bliže odredi. Ova Kantova upotreba pojma "tehnike" vraća nas njenom izvornom antičkom značenju koje i danas može biti podsticajno u promišljanju umetnosti kao umeća /techne/ i definisanju estetike kao svojevrsne tehno-logije. Ako refleksivna moć suđenja pojave što ih istražuje ne podvodi pod empirijske pojmove o određenim prirodnim stvarima, što će reći da ne postupa s njima šematski, tj. mehanički, već nastoji da ih zahvati tehnički, ili, kako Kant na istom mestu kaže "umetnički, prema opštem, istovremeno i neodređenom principu svrhovitog rasporeda prirode u jednome sistemu" (str. 21), onda izlaganje što sledi hoće da ukazivanjem na razliku techne i tehnike kao i njihovu duboku srodnost pokaže kako se do biti umetničkog umetnosti može doći upravo tematizovanjem ovih pojmova. Ako estetika, kako je to već više puta naglašeno, kao filozofska disciplina što za svoj predmet ima umetnost i čitavu sferu čulnog saznanja, nastaje tek sredinom XVIII stoleća onda je taj događaj u dubokoj vezi s "tehno-loškim" viđenjem prirode i njenih dela te smo na tom putu dužnici koliko Kanta toliko i Aristotela kod koga zapravo po prvi put nalazimo razlikovanje umetnosti, nauka i zanata unutar same techne. Nimalo slučajno, ovaj pojam nalazimo kao jedan od središnjih pojmova vodećih filozofa ovog
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 190
stoleća Martina Hajdegera i Eugena Finka. * Malo ćemo koju knjigu otvoriti a da se u njoj ne kaže kako živimo u vreme tehnike i da su nauka i tehnika gospodari kako našeg života i našeg vremena, tako i našeg načina mišljenja. S druge strane, ne može se zanemariti pozitivan doprinos primene određenih naučnih i tehničkih dostignuća, ali, isto tako, ni zaobići ambivalentni odnos što ga imamo spram tehnike: volimo je i mrzimo, plašimo je se ali se i uzdamo u nju dok svakog časa očekujemo neku pomoć od mašina koje nas okružuju. Tada zaboravljamo da tehnika i umetnost imaju isto poreklo skriveno u grčkom izrazu techne. Svestan toga, u spisu O pitanju tehnike, Martin Hajdeger postavlja pitanje smisla umetnosti kod Grka (a time i njenog potonjeg odnosa prema tehnici): "Šta beše umetnost? Možda za kratko, ali visoko vreme? Zašto je nosila samo skromno ime techne" (Heidegger, 1967, 34)? odgovor bi mogao biti: zato što je bila neko pro-iz-vodeće raskrivanje /Entbergen/ i što je spadala u poiesis. Kasnije će ovu karakteristiku techne poprimiti svako raskrivanje koje prožima umetnost lepog, poeziju, pesničko. Ali, kako je već u više navrata istaknuto, u prvo vreme poezija ne beše umetnost (na način kako mi danas koristimo ovaj pojam), već nešto blisko prorokovanju pa se sa filozofijom, kako to Platon svedoči, od davnina nalazi u nekoj staroj kavzi (Pol. 607b). Posebno provokativno deluje Hajdegerov stav da, kako bit tehnike nije ništa tehničko, odlučujuće promišljanje tehnike i odlučujuća rasprava s njom se mora dogoditi u području koje je srodno s njenom biti a istovremeno od nje temeljno različito. To područje je umetnost i za jedno sporenje ove vrste ona ostaje bitni učesnik rasprave sve dok ne izgubi vezu sa istinom. Tako nam bit tehnike (kao i bit umetnosti) biva sve tajnovitijom.
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 191
Možda stoga što se pitanje dobro ne postavlja a možda zato što obe prebivaju u senci istine?
a. Tehnika i techne Fenomen tehnike, u današnjem značenju ove reči, kao najviša forma racionalne svesti što obezbeđujući postojanost "primorava zemlju da iskorači preko naraslog kruga svoje mogućnosti i goni je ka onom što više nije moguće i što je zato nemoguće" (Heidegger, 1982, 38) postaje izrazit predmet istraživanja tek nakon Hegelove smrti. Tehnika, kao računajući i ovladavajući oblik čovekovog odnosa prema prirodi, u toj meri gospodari njim da se spram tehnike više ne može biti ravnodušan; po rečima Hajdegera, najviše smo joj izloženi na milost i nemilost upravo onda kad je posmatramo kao nešto neutralno (Heidegger, 1967, 5). Moderna tehnika, upozorava on, nije puko ljudsko delo (Heidegger, 1967, 18); s druge strane, sam čovek, iako nije puki slučaj, postaje materijal tehnike. Ako je ona način pro-iz-vodećeg raskrivanja /Entbergen/, te ako se kao područje njene biti javlja istina /Wahr-heit/ (Heidegger, 1967, 12), pa je sa ovom bit tehnike u najbližem srodstvu (Heidegger, 1967, 25), ima razloga (ako znamo da "samo tehničko ne dospeva do biti tehnike"), da tehniku tretiramo kao jednu od temeljnih kategorija savremene filozofije, jer put kroz iskustvo suštine tehnike vodi nas razumevanju po- stava kao udesa raskrivanja, pri čemu udes /Geschick/ jeste područje unutar kojeg se raskrivanje dovodi na put; drugim rečima, tu se nalazimo u području slobode i to slobode koja se shvata na ontološki način, kao fenomen bivstvovanja. Sa postavljanjem pitanje bivstvovanja bivaočigledno da prečeg pitanja, koje poziva na odgovornost da se stalno odgovara, ne može biti. Ako smo poučeni time da početak filozofije leži u Yüklə 4,05 Mb. Dostları ilə paylaş:
|