Milan Uzelac
Yüklə 4,05 Mb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 177
definisanja obima umetnosti (danas bi tu dodali film, fotografiju, plakat...). Ako podela umetnosti tokom istorije nije bila sporna, danas je princip podele postao sporan; čini se nemogućom podela umetnosti kad nije određen jasno njihov obim jer nema saglasnosti o odnosu umetnosti i ne- umetnosti. Danas se iznova postavlja pitanje koje ljudske delatnosti uvrstiti u umetnost a koje ne. Jer, kako ističe poljski filozof Vladislav Tatarkjevič, ako umetnost treba da pobudi dopadanje onda su parfemi umetnost; oni to, međutim, nisu ako se od umetničkog dela zahteva i duhovna sadržina. Čini se da su klasifikacija umetnosti kao i odnos među njima stvar konvencije, a ove, to znamo, vremenom se menjaju pa ne samo da nazivi umetnosti menjaju značenje, već se menja i obim pojma pojedinih umetnosti. Teško je reći i šta bi to bila jedna umetnost ako znamo da su za Aristotela tragedija i komedija dve različite veštine, a da sve do vremena renesanse obrada statue u drvetu, kamenu, bronzi ili vosku nije imala zajednički naziv - vajarstvo, pa nas ne bi smelo iznenaditi da su još u vreme baroka u slikarstvo spadale i pozorišne predstave, vrtlarstvo, građenje slavoluka kao i organizovanje vatrometa. Nema ni danas saglasnosti u pogledu obima umetnosti kao što nema saglasnosti ni koji se zahtevi mogu pred nju postaviti: da li umetnost treba da pobuđuje strastvenost duše (Dionisije iz Halikarnasa), ili da podseća na pravo bivstvovanje (Plotin), da otvara let prema nebu (Mikelanđelo) ili je prava umetnost u viziji boga u prirodi (Novalis), odnosno, saznanje zakona duha (Hegel); možda umetnost postoji samo radi umetnosti (Teofil Gotje), možda ima cilj da nas istrgne iz svakodnevnosti, možda podstiče život dajući mu oblik koji beži konačno, možda se ovim pojmom obuhvata sve ono što se dopada i što uzbuđuje. Ako nema saglasnosti kad je reč o obimu umetnosti,
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 178
jer, nije jasno da li (a) umetnost obuhvata literaturu ili ne (često kažemo književnost i umetnost), (b) da li je umetnost delo ili umenje stvaranja dela, ili (c) postoji jedna umetnost sa mnoštvom ogranaka ili (d) ima onoliko umetnosti koliko i njenih varijanti, nema saglasnosti kad je reč o pojmu umetnosti. Tokom istorije sreće se niz definicija umetnosti i ona je: (1) proizvođenje lepog, (2) podražavanje stvarnosti, (3) davanje oblika stvarima; nadalje, umetnost može biti (4) ekspresija, (5) izazivanje estetskog doživljaja, ili (6) potresa da bi neki autori rekli da je umetnost (7) otvoren pojam te da stoga nije moguće dati njene konačne i zadovoljavajuće definicije. Vladislav Tatarkjevič, čija izlaganja o pojmu umetnosti ovde pratimo, dolazi do sledećeg zaključka: "definicija umetnosti mora da uzme u obzir kako njenu nameru tako i njeno delovanje; a i namera i delovanje mogu biti ovakvi ili onakvi. Biće to, dakle definicija ne samo alternativna nego dvostruko alternativna. Imaće, manje- više, ovakav oblik: umetnost je podražavanje stvari ili konstruisanje formi, ili izražavanje doživljaja - ako je proizvod toga podražavanja, konstruisanja, izražavanja kadar da ushićuje, da pobuđuje ganutost ili potres" (Tatarkjevič, 1980, 20-46).
Istorija podele i klasifikacije umetnosti tekla je uporedo s istorijom njenog definisanja: sa promenom definicije umetnosti, menjao se i obim njenog pojma a to je za posledicu imalo drugačije podele umetnosti. Još jednom treba podvući da je u antici pojam umetnosti bio drugačiji no danas i da se pod njim podrazumevalo svako umenje proizvođenja stvari; umenje se poistovećivalo sa poznavanjem principa proizvođenja i zato je umetnost bila
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 179
shvaćena kao umenje proizvođenja na osnovu principa i pravila. Aristotel je umetnost određivao kao sposobnost svesnog proizvođenja koja je povezana s pravilnim rasuđivanjem (Nik. et., 1140a), a retoričar Kvintilijan kao proizvođenje stvari prema pravilima. Tako su, klasifikujući umetnosti, antički ljudi klasifikovali sva umenja (umetnosti, zanate i nauke). Polazeći od toga da razne umetnosti imaju različit odnos prema stvarima, Platon je razlikovao produktivne i reproduktivne umetnosti: u prve, koje su se bavile proizvođenjem realnih stvari, spadala je arhitektura, u druge, koje su proizvodile slike stvari ubrajano je slikarstvo. Ova podela na produktivne i reproduktivne umetnosti bila je popularna u antici a nije izgubila popularnost ni u novo doba. Platon je takođe razlikovao umetnosti koje proizvode realne stvari i suprotstavljao ih onima koje proizvode slike stvari. Arhitektura je spadala u prvu a slikarstvo u drugu grupu; ova podela je bila identična s prethodnom jer predmeti podražavanja nisu bili stvari nego slike stvari. Aristotel je načinio podelu na umetnosti koje dopunjuju prirodu i one koje je podražavaju, ali, svakako najraširenija podela u antičko doba bila je ona koja sve umetnosti deli na slobodne (od fizičkog napora) i proste umetnosti; iako je nastala u Grčkoj ova je podela do nas došla u latinskoj terminologiji kao podela na artes liberales i artes vulgares. Ona je bila uslovljena društvenim odnosima antičkog doba: budući da je za neke umetnosti bilo potrebno više a za neke druge manje fizičkog napora one su se Grcima pokazivale različito vredne. Slobodne su bile duhovne umetnosti (geometrija, astronomija) a proste one koje su zahtevale rad ruku (vajarstvo). Ne znamo ko je formulisao ovu klasifikaciju, poznata je, kako ističe Tatarkjevič, u obliku koji nam je Yüklə 4,05 Mb. Dostları ilə paylaş:
|