Milan Uzelac
Yüklə 4,05 Mb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 165
smatra -krivicu za to snosi sam čovek, kome je potrebno jedno takvo lažno ogledalo, ogledalo koje će ulepšavati njegovu sliku, potrebno mu je da bi video sebe u njemu i da bi se, delom i sa iskrenim zadovoljstvom, opredelio za njegove laži" (Gic, 1990, 26). Sve to više no jasno pokazuje da kič poseduje "sposobnost" da umetnička dela prilagodi ukusu i potrebama konzumenata a da, s druge strane, formira ukus istih korisnika. Reč je o jednom komercijalnom procesu koji poseduje odgovarajuću tehnologiju. Tako se "štancuju" estradne zvezde, ali i pseudoklasici (tzv. naslednici klasične umetnosti). Umetnike te vrste ne srećemo samo u oblasti popularne muzike; imamo ih i među slikarima kao i književnicima koji za svoje usluge i dodvoravanje publici ili vladajućem režimu mogu biti nagrađeni najraznovrsnijim, čak najvišim priznanjima ili ambasadorskim mestima. To znači da imamo kič koji vlada estradnom pop-kulturom i koji je namenjen širokoj publici, ali da imamo i kič namenjen "intelektualnijoj", "rafiniranijoj" publici koja smatra da je "prosvećena" jer je "posvećena" u izraze kao što su hepening, performans, intuitivna kultura, polistilistika,
Jednostavnije rečeno: reč je o netalentovanim, krajnje ograničenim osobama koje žive u uverenju da će od svojih čitaoca ili slušaoca moći da iskamče novac uvaljujući im svoja umetnički bezvredna dela; reč je o svojevrsnoj "duhovnoj prostituciji" na račun minule velike umetnosti. Ne treba prevideti ni političku dimenziju kiča: sreća širokih narodnih masa koje uživaju u kiču kao i viših slojeva zanetih svojom "elitarnom" umetnošću važna je za političku stabilnost države isto koliko i sportski uspesi neznatnog broja vrhunskih najamnika. Na "kulturnom" planu posebno je značajna pseudoučenost nekolicine "umetnika" (kompozitora, književnika, slikara) koji svojim
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 166
ispraznim konstrukcijama lišenim i trunke duha stvaraju privid dubokoumlja davanjem stupidnih intervjua na raznim sajmovima knjiga ili u dvominutnim vestima, veličajući svoju ispraznost. U suštini, postoje dve devize. "što prostije, to bolje", i takvu zastupaju predstavnici estrade i šou-biznisa i: "što komplikovanije, to genijalnije" – kad je reč o akademskim autorima. Nije isključeno da isti ljudi rade za oba tipa publike i to je razumljivo: oni su zanatlije, a ne umetnici ili stvaraoci. Njihov cilj je slava i novac a ne umetnost. Zato mogu poput K. Štokhauzena da rušenje trgovinskog centra u Njujorku veličaju kao najveće umetničko delo (jer je, navodno, Lucifer među nama), zato mogu poput B. Okudžave da uživaju u jurišu vojske i tenkova na zgradu Parlamenta u Moskvi (1993), posmatrajući kao najuzbudljiviji detektivski film. Tako se pokazuje da je kič najmoćnije oružje u rukama "umetničke" mafije koja nastoji da oblikuje ukus i fašizuje svest najširih društvenih slojevi ali i još neiskvarenih i neintegrisanih viših slojeva društva. * Estetika kao filozofska disciplina ima trajnu obavezu da već na samom početku jasno odredi pojmove kojima će se služiti; ako umetnost misli u slikama ili tonovima, teorija umetnosti misli u pojmovima i to mišljenje u pojmovima ima svoju loguku pojma koja je opšeobavezujuća. Pojmovima se ne možemo proizvoljno služiti, niti pod njima podrazumevati ono što nam se hoće, već moramo, da bismo se njima uopšte mogli koristiti, znati njihovu istoriju i istoriju njihovih odnosa spram drugih pojmova. Isto tako, posve je jasno da se nikad ne mogu svi pojmovi odrediti: postoje u svakoj oblasti neki tematski pojmovi koji izražavaju bit te oblasti i postoji niz operativnih pojmova kojima se ti operativni pojmovi mogu učiniti razumljivim. U
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 167
estetici, kao i u drugim disciplinama isključena je svaka subjektivnost i proizvoljnost u korišćenju temeljnim pojmovima, i da oni obrazuju uvek određen sistem unutar kojeg se nastoji da se istumači neki umetnički fenomen. Ne treba posebno isticati ono što je već od samog početka jasno: sfera umetnosti i sfera pojmovnog mišljenja dve su različite oblasti. Taj odnos estetike i logike već je, videli smo to, na samom početku tematizovao Baumgarten strogo razdvajajući sferu čulnosti i mišlje-nja i svakoj određujući svoju posebnu oblast i njen poseban doseg. Međutim, svojstvo je ljudskog duha da traži odgovore i na ona pitanja na koja ne može dati konačne odgovore i jedno od takvih pitanja jeste pitanje biti umetnosti; činjenica je da ono ne može biti zaobiđeno kao što je činjenica da se doživljaj ne može nikad do kraja pojmovno izraziti. Umetnost čini ono što mišljenje ne može, ali se pritom mišljenje ne oslobađa obaveze da o tom naporu umetničkog nažina mišljenja nešto izrazi onim sredstvima koja mišljenju stoje na raspolaganju. Ovde se nije težilo tome da se u potpunosti razmotre struktura, sadržaj i istorijski razvoj svih estetičkih kategorija, isto, kao što se nije išlo ni za tim da se da potpuni pregled svih estetičkih kategorija, budući da bismo se već na samom početku upleli u nerazrešive teškoće pri samom pobrojavanju ovih temeljnih pojmova a na što je u uvodu ovog dela već ukazano. Ovde se stoga nalazi pregled samo nekih od estetičkih kategorija, onih koje se najčešće javljaju i koje su tokom istorije izazvale najviše rasprava; njihova istorija u dovoljnoj meri potvrđuje činjenicu da te kategorije u različitim vremenima imaju različit značaj, ali isto tako i nedvosmisleno potvrđuje kako se bez određenih pojmova fenomen umetnosti ne može misliti. Možda će se u budućem vremenu u raspravama o umetnosti javiti neki potpuno novi pojmovi, ali zahtev za Yüklə 4,05 Mb. Dostları ilə paylaş:
|