Milan Uzelac
Yüklə 4,05 Mb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 159
profesor etike u Glazgovu i rodonačelnik tzv. Škotske škole. Polazeći od toga da do lepog dospevamo najviše onda kad o njegovom uzroku ne razmišljamo, budući da je izlišno pitati o lepom kao što je izlišno pitati o o tome šta je vidljivo, Hačeson će, povezujući kao i Šeftsberi ljupkost s kretanjem, videti u ljupkosti ono što čovekovoj lepoti daje draž i privlačnost. Sasvim je razumljivo što će njegov sledbenik Henri Hjum (Home, Henry, lord Kames, 1696-1782), razlikujući samostalnu lepotu (lepota neposredno doživljena, bez refleksije) i reflektovanu lepotu (lepota koja se očituje u refleksiji kao prikladnost predmeta za neku svrhu), a na osnovu čega će potom Kant razlikovati lepo i uzvišeno, praviće zapravo razliku između unutrašnje i relativne lepote. Prvu nalazimo u pojedinim predmetima nezavisno od nekih drugih stvari i ona svedoči o unutrašnjoj svrhovitosti lepih predmeta, dok se druga javlja u odnosu raznih predmeta kad se manifestuje njihova formalna pravilnost i proporcionalnost. Svaki oblik lepote ima relativnu samostalnost, dopada se sam po sebi, ali najviše jedinstvo nastaje pri spajanju oba vida lepote iz čega nastaje ljupkost. Činjenica je da i drugi mislioci u to vreme nastoje da ljupko ne udalje mnogo od pojma lepog ili da ga za njega vežu; Edmund Berk (Burke, Edmund, 1729-1797), engleski filozof i političar, zasnivajući estetiku senziualistički i prvi koji je pre Kanta nastojao da odeli lepo od uzvišenog, raspravlja u svojim estetičkim spisima o tome kakav treba biti predmet čija bi se lepota mogla osetiti čulima, dolazi do zaključka da bi lep predmet morao biti relativno mali, gladak, raznolik u pojedinim delovima koji moraju biti međusobno isprepleteni; dakle, reč je o predmetu "delikatne strukture u kojoj ne bi bilo vidno nikakvo naprezanje". To znači da ako se ideja ljupkosti za Berka bitno i ne razlikuje od ideje lepote, ljupkost se nalazi bitno u vezi s stavom i
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 160
kretanjem: da bi nešto bilo graciozno, ne sme se osećati nikakav napor; upravo u toj slobodi, u oblosti, u dražesti poze i kretanja nalazi se, po rečima Berka, i sva magija gracioznosti. U Nemačkoj je učenje o ljupkosti dobilo svoj puni izraz u delima Vinkelmana (J.J. Winckelmann, 1717-1768) koji je periodizujući grčku umetnost na staru, visoku i lepu isticao kako prvi period odlikuje energija, drugi uzvišenost a treći ljupkost. Tako se ljupkost opet našla i blizini lepote; ono što lepi stil razlikuje od visokog jeste ljupkost koja se usredsređuje u pozama a javlja u delovanju i kretanju tela; isto tako, ona se javlja u prikazu odeće i u svemu što ima spoljašnji oblik. Ljupkost je ono što je, po rečima Vinkelmana, umno prijatno; ono je dar neba, ali ne kao i lepota, jer nebo daruje samo sklonost i sposobnost za nju. Ljupkost se razvija vaspitanjem i razmišljanjem i može se preobratiti u njoj odgovarajuće prirodno svojstvo. Ljupkost živi u jednostavnosti duše i spokojstvu i može je pomračiti divlji plam razbuktalih strasti. Svoj ljudskoj delatnosti i svim njegovim postupcima ljupkost daje prijatnost i u lepom telu vlada neodoljivim čarima. Ali, premda je dar neba, ljupkost može biti dosegnuta samo vaspitanjem; samo vaspitanjem, uz pomoć ljupkosti, čovekova priroda može se uzdići do tih visina gde ljudski postupci i ponašanje bivaju apsolutno slobodni. Vinkelmana slede i ostali nemački estetičari, pre svih Lesing (Lessing, Gotthold Ephraim, 1729-1781) i Šiler (Schiller, Friedrich, 1759-1805). Prvi će, razgraničavajući likovne i pesničke umetnosti, ljupkost videti kao lepotu pokreta i smatraće da je može bolje predstaviti pesnik no slikar koji jedva da uspeva da naznači kretanje i budući da su njegove figure u stvarnosti nepokretne, gracioznost se kod slikara pretvara u grimasu. U poeziji ljupkost je to što ona jeste, lepota u pokretu koju sve vreme žudimo da
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 161
posmatramo. Isto tako, kao i svi njegovi engleski i nemački prethodnici, drugi pomenuti mislioc, Šiler povezuje ljupkost i kretanje ali primećuje da nije svako kretanje i ljupko jer bi se na taj način ljupko i lepo izjednačili, jer je svaka lepota svojstvo kretanja. Ljupkost je svojstvo nehotičnog kretanja koje odlikuje sloboda i nepredodređenost. Gracioznost mora do te mere biti prirodna, smatra Šiler, da graciozna osoba i ne bude svesna svoje gracioznosti. Ljupkost je po Šileru svojstvo celokupne ličnosti, harmonija njegove prirode i ona više odgovara idealu savršene ličnosti no dostojanstvo koje počiva na napetosti između osećaja i dužnosti. Istovremeno, ljupkost i dostojanstvo jedno drugo prožimaju jer samo od ljupkosti može neka vrlina dobiti legitimitet i samo zahvaljujući postojanju vrline ljupkost dobija vrednost. Postavljajući temelje jedinstva moralnog i estetskog vaspitanja čoveka Šiler učenje o ljupkosti dovodi do njegovog logičkog kraja. U 19. stoleću o ljupkosti će još pisati Herbert Spenser (H. Spencer, 1820-1903), da bi u sledećem stoleću o ovoj kategoriji pisali francuski estetičar Rejmon Baje (R. Bayer, 1898) kao i Nikolaj Hartman u sistematskom smislu. R. Baje nastoji da utvrdi po čemu se kategorija ljupkosti razlikuje od ostalih kategorija kao što su lepo, uzvišeno ili komično. Ljupkost se po mišljenju ovog teoretičara odlikuje spontanošću, nehajnošću, gipkošću, ono se postiže bez napora; dok se uzvišeno i ljupko pokazuju u traženju ravnoteže, lepo je ponovno nađena ravnoteža, statička harmonija. Kao što je ružno suprotnost lepom tako je komično negativna strana ljupkog. Ako ova istraživanja i nisu dala velike rezultate ona su navela estetičare da zaključe kako je tu ipak reč pre o vrednostima no o strukturama; lako se može uočiti da Baje nastoji da pojmu ljupkosti da aktuelnu sadržinu tako što će ga približiti pojmu dinamike (preuzetom od Spensera) pa karakteristike Yüklə 4,05 Mb. Dostları ilə paylaş:
|