Milan Uzelac
Yüklə 4,05 Mb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 168
strogošću njihove primene neće se ni najmanje umanjiti; vreme koje dolazi biće sve strože, tražiće sve veću odgovornost i obavezivaće nas na sve češće polaganje računa o onom što se izriče. Sve manje će biti prisutno uverenje kako je u umetnosti sve moguće i kako se može sve što se hoće, jer to nema po našu egzistenciju one pogubne posledice kakve nastaju pod skalperom koji vodi ruka lošeg hirurga. Sve izraženiji će biti zahtev da mišljenje umetnosti bude prepušteno znalcima umetnosti jer umetnost nije tek neki sporadičan momenat našeg života, već nešto što poput sokratovske dijalektike može biti i opasno za dušu ako se nađe u pogrešnim rukama. Uostalom, već su Sokratovi tužioci to osetili i podižući optužnicu u ime odbrane zdravlja duše dobro su znali da je umeće dijalektike opasnije od onog lekarskog i da ono obavezuje koliko one koji misle umetnost toliko i one koji je stvaraju.
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 169
ODREĐENJE POJMA UMETNOST
Da bi se neko delo odredilo kao umetničko delo neophodno je da pre toga imamo pojam umetnosti; ali, kako se do pojma umetnosti može doći samo na osnovu uvida u svojstva i prirodu umetničkih dela i kako se tu nalazimo neprestano u jednoj latentnoj opasnosti da umetničko delo određujemo na osnovu pojma umetnosti a da oblast umetnosti omeđujemo dosegom umetničkih dela, jasno je što se od samih početaka pojam umetnosti javlja kao jedan od temeljnih filozofskih problema; svest o teškoći da se pojmovno odredi fenomen umetnosti uočljiva je već kod Platona. On određuje umetnost kao čisti privid, i s filozofskog stanovišta nečim beznačajnim, i to objašnjava time što je ideja lepog iznad svih ostalih ideja. Međutim, mi veoma dobro znamo da lepo o kome govori Platon nije i umetnički lepo i da njegova ocena ni u najmanjoj meri ne utiče na odluku o tome šta je umetnost već započete rasprave sve više razbuktava. Ono što već na početku treba reći jeste da su stari pod umetnošću mislili nešto sasvim drugo no mi danas i da naši pojmovi i naša shvatanja o umetnosti funkcionišu ako se krećemo u prošlost negde do sredine XVIII stoleća. Za sve što se ranije zbivalo i mislilo potrebna su posebna, bitno drugačija shvatanja i to iz prostog razloga što su mislioci i umetnici ranijih vremena stvari videli bitno drugačije no mi. Zato je posve razumljivo što u srednjem veku nije postojala neka filozofija umetnosti u strogom značenju te reči a Aristotelovo nastojanje da odredi lepotu kao pojavljivanje lepog u delovanju, nije privuklo mnogo pažnje. Presađivanje platonističkog pojma lepog u hrišćansko učenje o idejama važnije je za nastojanje da se stvori model
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 170
po kome bi bilo shvatljivo teološko saznanje boga, nego za samo određenje umetnosti. Može se reći da su antička i srednjovekovna određenja lepog od malog značaja za određenje umetnosti pa nije nimalo slučajno što se estetika antike kao i estetika srednjega veka smatra samo za "predstupanj" estetike, odnosno za pripremu nastajanja filozofske estetike koju srećemo tek u novo doba, sredinom XVIII stoleća. Dakle, tek unutar novovekovne filozofije srećemo estetiku kao posebnu filozofsku disciplinu, pa se može u prvi mah činiti i paradoksalnim da je za filozofsku estetiku u strogom smislu reči manje odlučujuća aristotelovska Poetika a mnogo više platonovska metafizika lepog. U tome treba tražiti osnovni razlog što filozofska estetika od samog svoga početka ima hipoteku jedne skepse spram umetnosti kao čulnog privida. Idealnost lepog stoji naspram čulnog pojavljivanja, i apsurdnost što se tu oseća moguće je izbeći rehabilitacijom čulnosti u horizontu saznanja; u svakom slučaju: praotac te hipoteke koja se nadnela nad filozofskom estetikom jeste Platon. Platon određuje umetnost kao čulni fenomen, koji izaziva oduševljenje kod posmatrača. Kao takva, umetnost nema visok filozofski rang no to ne isključuje mogućnost da umetnost pre može ugroziti čoveka no što bi mu mogla koristi. Oduševljenje udaljava čoveka od ideje, od nastojanja da svoj život odmerava i usaglašava s obzirom na ideje. Međutim, umetnosti se usmeravaju ka jednoj ideji koja kod Platonovog daljeg sledbenika Plotina, ali, i mnogo kasnije, u ne-mačkom idealizmu, zauzima posebno mesto u svetu ideja. Iznad ideje dobrog i istinitog nalazi se ideja lepog kao kulminaciona tačka u koju se slivaju ostale ideje. Tako bi se moglo pokazati kako je umetnost realizacija ideje lepog koja koja je u najtešnjoj vezi sa idejama dobrog i istine. Ta konsekvenca nije izvedena ni u vreme antike ni u srednjem Yüklə 4,05 Mb. Dostları ilə paylaş:
|