Republika srbija privremene narodna skupština stenografske belešKE

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.

Povreda Poslovnika, narodni poslanik Đorđe Komlenski. Izvolite.

ĐORĐE KOMLENSKI: Zahvaljujem, predsedavajući.

Povređen je član 107 - Dostojanstvo Narodne skupštine.

Ovakve kvalifikacije ste zaista mogli i bili dužni da sprečite. Ja mogu da razumem da niste mogli baš sve da predvidite, ali od dotičnog gospodina uvek je za očekivati ovako ponašanje.

Znate šta, krajnje je neprimereno da brigu o tome na koji način i po kojoj ceni će se rešavati stambeno pitanje pripadnika Vojske Srbije komentariše neko ko da je ostao, ne daj bože, na vlasti, i on i njegov ministar, do 2016. godine, taj problem bi bio rešen 100%., ali tako što mi danas ne bismo imali nijednog jedinog pripadnika Vojske Srbije, vojska uopšte ne bi postojala. To je bila metodologija kojom su oni želeli da reše ovaj problem.

Ne treba ovde trošiti vremena i nabrajati šta sve mi iza njih treba da popravljamo i ispravljamo. To se radi, to je evidentno i to je ono što im smeta, a normalno je da smeta to nekome ko je mislio da je vojna vežba tako što u koordinaciji sa ministrom otkupi za 40 miliona Dom Vojske Srbije, onda ga proda za 24, a 16 miliona investira u zajedničku gradnju na Miljakovcu, ali ne za stanove za vojsku, nego za direktnu prodaju iz koje naprave profit njih dvojica.

Prema tome, dužni ste da ovo sankcionišete i da ubuduće ipak, kada vidite u kom pravcu diskusija vodi, na vreme je presečete i sprečite. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala, kolega Komlenski.

Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?

(Đorđe Komlenski: Ne.)

Hvala.

Narodni poslanik Milimir Vujadinović, povreda Poslovnika. Izvolite.

MILIMIR VUJADINOVIĆ: Hvala, predsedavajući.

Član 106. kada se govori o dnevnom redu.

Prethodni govornik je izašao, i to obimno, van tačke dnevnog reda, govoreći o nekim stvarima poražavajućim.

Slažem se, dosta toga je poražavajuće kada je u pitanju odbrambeni sektor. Poražavajuće je to što se najčasnije srpske oficire u vreme ministrovanja Dragana Šutanovca, njegovog šefa, spakovali u kazamate širom sveta i širom Srbije. Poražavajuće je to što ste im urušili moral na najniže grane. Poražavajuće je to što ste rasformirali najelitnije jedinice srpske vojske. Poražavajuće je i to što ste uništili četiri stotine oklopnih vozila. Poražavajuće je i to što ste uništili 200 kaubojskih cevi. Poražavajuće je i to što ste uništili 23 hiljade pušaka. Poražavajuće je i to što ste uništili devet hiljada raketnih sistema i prodavali ih u bescenje. Poražavajuće je i to što ste otpustili 200 hiljada ljudi. Poražavajuće je i to što su vam i ministra poljoprivrede hapsili.

Mnogo je poražavajućih stvari, ali ja vas ipak molim da raspravu vratite na temu o kojoj danas govorimo. Hvala.

Ne želim da se izjašnjavamo u danu za glasanje.

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala, kolega Vujadinoviću.

Narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević, povreda Poslovnika. Izvolite.

JELENA ŽARIĆ KOVAČEVIĆ: Zahvaljujem, predsedavajući.

Reklamiram član 108. koji u stavu 1. kaže: „O redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik, odnosno predsedavajući koji u tom trenutku vodi sednicu“.

I moje kolege su ukazale na povredu članova ovog Poslovnika. Ne samo da smo slušali o subvencijama za poljoprivredu i o najrazličitijim mogućim temama koje smo mogli da čujemo u javljanju po amandmanu, nego smo došli već do tog stadijuma da evo već druga nedelja mi raspravljamo o jednom predlogu zakona i, sada, u raspravi u pojedinostima mi imamo nešto na šta ste vi morali da ukažete, jer ste za zadnje dve nedelje mogli da čujete, a to je izvrtanje činjenica i to je unošenje zabune kod naših građana, odnosno kod javnosti.

Stalno se priča o tome koliko stanova je rekao koji ministar i da li je to hiljadu i nešto stanova ili pet hiljada stanova. Ja mislim da smo mi već apsolvirali do sada o kom broju stanova se radi. Ja vas molim da ne dozvolite na dalje ovakve povrede Poslovnika. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.

Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?

(Jelena Žarić Kovačević: Ne.)

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

ALEKSANDAR MARKOVIĆ: Zahvaljujem, predsedavajući.

Moj uvaženi kolega Marijan Rističević je izneo računicu o mahinacijama prethodnog govornika koji je malopre pričao ovde svašta i otprilike vrednost njegovih mahinacija u Smederevskoj Palanci je iznosila oko 900 stanova za pripadnike Vojske Srbije ili policije.

On je malopre ovde pričao o 30 hiljada pripadnika vojske bez krova nad glavom. Eto, da nije bilo njegovih mahinacija bilo bi 900 manje. Da nisu Tadić, Pajtić i Đilas vršili vlast, verovatno da ne bi nijedan pripadnik bio bez krova nad glavom, ali, bože moj.

On je malopre spominjao ovde svašta nešto, ali samo radi građana Srbije mora da se istakne nekoliko stvari. Prosečna plata u Srbiji je danas veća u evrima nego što je to bila za vreme vaše vlasti. Inflacija u Srbiji je daleko stabilnija danas nego što je to bila u vreme vaše vlasti. Krediti u dinarima su daleko povoljniji nego u vreme vaše vlasti, ali nezaposlenost je na najnižem istorijskom nivou, na najnižem nivou. Ne zna to prethodni govornik, kao što ne zna, između ostalog, i o kom amandmanu je malopre govorio.

Ja ga pozivam da kaže odmah sada po kom amandmanu se javio i kako glasi tekst amandmana po kome je govorio, a da ne pogleda sad? Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.

Reč ima ministar Vulin.

(Radoslav Milojičić: Mogu li da se javim? Pitao me je čovek.)

ALEKSANDAR VULIN: Hvala.

Znate, dosta je teško slušati stalno iste napade koje stalno morate da objašnjavate istim brojevima koji su, jednostavno, nepristrasni i ne mogu da lažu. Prosečna plata profesionalnog vojnika, kada smo mi preuzeli odgovornost za upravljanje ovom zemljom 2012. godine, bila je 33.308 dinara, a danas je 39.191 dinar. Da li je dovoljno? Nije. Da li je više nego što su imali? Jeste. Da li smo manje zaduženi? Jesmo. Da li se zadužujemo za plate? Ne zadužujemo se. Ne zadužujemo se, kao što su oni govorili na sednici Vlade, imate stenografske beleške, kada im predsednik Vlade Mirko Cvetković kaže: „Nemojmo, ljudi, da uzmemo kredit za penzije, uništićemo državu“, oni kažu: „Ćuti, šta ti znaš?“. Naravno da uništavaju državu i naravno da to rade.

Da li ima više uniformi? Ima. Da li ima više hrane? Ima. Da li ima više oružja? Ima. Da li su bolje plate? Jesu. Da li je dovoljno? Nije, nastavljamo da radimo.

Kažete da je 19.000 ljudi tražilo stan. Pa, ti ljudi su se rodili juče? Sada su se rodili i sada nemaju stan, a imali su stan 12 godina za vreme vlasti DOS, a sada više nemaju stan? Pa, zašto im tad niste rešili stambeno pitanje? Zašto tad niste nešto uradili da tih 19.000 ljudi, ili koliko već kažete da ih ima, da dobiju na ovaj način stambeno pitanje?

Nemojte da se hvalite Stepom Stepanovićem. Pogledajte cene u Stepi Stepanoviću, a pogledajte ovo što mi nudimo? Pogledajte koliko su oni platili svoj kvadrat u Stepi Stepanoviću i pitajte ljude koji žive tamo kakvih problema imaju – zašto im nije ugrađena odgovarajuća kanalizacija, zašto im do dana današnjeg nije završena signalizacija saobraćajna, zašto do dana današnjeg nemaju odgovarajuće priključke? To ih pitajte i pitajte ih koliko su platili taj kvadrat, a ovde će koliko platiti?

Dakle, i te kako postoji razlika i ja sam ponosan na tu razliku i svaki put ćemo brojevima demantovati ovo što slušamo. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala, ministre.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima koleginica Jovanović. Izvolite.

NATAŠA SP. JOVANOVIĆ: Gospodine ministre, podneli smo ovaj amandman zbog toga što smatramo da treba u ovom članu u drugom stavu da se briše mogućnost hitnosti donošenja svih drugih zakona koji su vezani za ovaj zakon, jer to jednostavno ne bi imalo smisla dok se ne izvrše izmene određenih zakona.

Naime, ministar Stefanović je juče odgovorio na moje pitanje o rešavanju stambenih pitanja za vojne beskućnike i članove njihovih porodica, jer mnogi od njih nisu dočekali da budu u životu a da dočekaju svoj stan, kako će to da se rešava za decu palih boraca, za invalide poslednjih ratova. On je rekao da će da se osnuje određeni fond iz kojeg će da se sufinansiraju, ja sam ga bar tako razumela i moje kolege, stanovi kroz ovaj projekat izgradnje jeftinih stanova.

To, jednostavno, nije moguće, gospodine ministre, dok se ne izvrši izmena Zakona o javnoj svojini, koji je katastrofalan, koji je donela ova žuta dosovska vlast 2011. godine. Mi smo tada bili protiv tog zakona i njegove izmene su bile 2013. godine.

Volela bih, ako ste u mogućnosti sada, ili u toku ove rasprave, da mi odgovorite, pošto po tom Zakonu o javnoj svojini nisu obuhvaćeni objekti koji su u vlasništvu Vojske Srbije, odnosno Ministarstva, kakva su vaša saznanja vezana za Kasarnu „Radomir Putnik“ u Kragujevcu i mogućnosti da se izvrši kompenzacija te imovine sa gradskom upravom grada Kragujevca, koju vodu nesposobni Radomir Nikolić, ali čisto iz razloga, da bi se iz tog fonda, recimo iz te imovine, izgradili stanovi za vojne beskućnike? Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.

Radoslav Milojičić, po ovom amandmanu. Izvolite.

RADOSLAV MILOJIČIĆ: Hvala, uvaženi predsedavajući.

Naravno da je važno, još jednom ponavljam, da pripadnici sektora bezbednosti obezbede krov nad glavom, ali je važno i kako oni žive i pod kojim uslovima rade.

Potpuno je netačna izjava, moram to takođe zbog građana Srbije, da 2010. godine nije imao, nije leteo ni jedan avion u Vojsci Srbije. Bilo je između 25 i 35 aviona, kako Orlova, tako i aviona G4, tako i pet MIG.

PREDSEDAVAJUĆI: Kolega Milojičiću, da li ste vi slušali koleginicu Natašu Jovanović?

RADOSALV MILOJIČIĆ: Da.

PREDSEDAVAJUĆI: Molim vas da komentarišete njen amandman.

RADOSLAV MILOJIČIĆ: Gospodine predsedavajući, ja ne razumem zašto ste vi nervozni? Razumem zašto je nervozan ministar Vulin, jer vidimo da je i Vučić opovrgao njegovu izjavu koju je juče rekao u vezi sa našim putem ka EU. Tako da ja razumem njegovu nervozu, ali ne razumem vašu nervozu.

Pričam o tome kako žive pripadnici zaposleni u sektoru bezbednosti. Znam da je vama lako, da ste u vlasti, ali pričam o ljudima koji nemaju krov nad glavom. Pričam o ljudima koji rade za 30 hiljada dinara.

Pričam o ljudima gde je Ginisov rekorder napustio vojsku, na lični zahtev, zbog teške materijalne situacije. I, ako vama to nije dovoljno, uredu.

PREDSEDAVAJUĆI: Na sve to vam je ministar Vulin odgovorio.

(Nataša Sp. Jovanović: Replika.)

Ne možete repliku, možete samo po amandmanu.

(Nataša Sp. Jovanović: Neću po amandmanu, nego repliku. Potpuno pogrešno tumačenje mog amandmana.)

Nije vas spomenuo, kolega Milojičić. Mogu po amandmanu, ali prvo ministar Vulin ima reč.

(Nataša Sp. Jovanović: Tražim repliku, nemojmo da se igramo ovde.)

Ministre, imate reč.

(Nataša Sp. Jovanović: Poslovnik. Ministre, prvo ja po Poslovniku.)

ALEKSANDAR VULIN: Kako predsedavajući kaže, ja se izvinjavam, ja nisam vlast ovde. Kako kaže predsednik ja to moram da slušam. Hvala.

Dakle, tačno, mi pričamo ovde, samo ne pričamo o zakonu, to je tačno, pošto zakon očigledno nije nikom zanimljiv, ili veoma malom broju i hvala izuzecima kojima je ovaj zakon zanimljiv.

Tačno, mi pričamo o ljudima koji su imali u vreme vlasti DOS imali daleko manje plate. Da, pričamo o ljudima koji nisu imali ni najmanju nadu da će im se na bilo koji način rešiti stambeno pitanje u vreme vlasti DOS-a.

Da, pričamo o ljudima koji nisu imali uniforme, pričamo o ljudima čiji je materijalni položaj bio daleko niži. Da, pričamo o ljudima koji su zbog svog stava, zbog svog patriotizma bili proterivani iz Vojske. Da, pričamo o tim ljudima. Pričamo o ljudima koje su zbog toga otpuštali. Pričamo o ljudima koji nisu imali baš nikakvu nadu.

Sada govorimo o ljudima o kojima država ponovo brine, o kojima država sada ponovo vodi računa i pravi sistem, kao nekada. Setićete se, onaj sistem kome je svaki civil zavideo. Kada jednom uđete u Vojsku, do kraja svog radnog veka, pa i posle, neko brine o vama i vašoj porodici. To je efikasno uništeno. Mi to sada vraćamo. Mi sada vraćamo sistem koji brine o ljudima. Da, mi pričamo o ljudima.

Žao mi je što se ovde ne priča o zakonu, žao mi je što se ne priča o rešenjima, žao mi je što se ovo koristi samo za, ako je moguće neki politički obračun, i to je sve što može da se uradi, ali brojevi su opet neumoljivi. Plate su veće nego što su kad bile. Da li je dovoljno? Nije. Da li će biti bolje? Hoće. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala ministre.

Nataša Jovanović, povreda Poslovnika. Izvolite.

NATAŠA Sp. JOVANOVIĆ: Gospodine Marinkoviću, javljam se po članu 27.

Znate, dok predsedavate ipak morate da vodite računa da kada je rasprava o amandmanima da sednica ima neki normalan tok, da kažemo da je ima u ovom trenutku, ali da ima neku logiku.

Ako se javlja gospodin Milojičić po mom amandmanu i to mora da ima nekog smisla. Može da on priča pod razno ono što je pripremio, napisao, ali mora onda da zna ako se nadovezuje na moju priču, da upravo Dragan Šutanovac je ostavio te ljude, vojne beskućnike bez stanova.

Kada je trebalo da reši to pitanje i kada je trebala da se izvrši ta kompenzacija sa imovinom grada Kragujevca, evo tu sedi Veroljub Stevanović, pa neka vam potvrdi, koji je kao gradonačelnik Kragujevca više puta pozivao Šutanovca da se to uradi, mi smo dobili informaciju, ja sam tada insistirala na tome, u tome su me podržale sve kolege srpski radikali, da se to reši kroz način da se izvrši ta razmena.

Mi imamo kasarnu koja toliko vredi, odnosno da grad Kragujevac to plati da bi moglo to da se uradi, a od tog novca da Vojska Srbije izgradi stanove za vojne beskućnike. Dan danas ti ljudi žive neuslovno, kad budete dolazili u Kragujevac to možete da pogledate, u Daničićevoj ulici, u delu kasarne, gde su smešteni slavni srpski oficiri. Znači, mnogi od njih su bili sa visokim činovima i članovi njihovih porodica. Neću da pominjem njihova imena, iako ja znam članove tih porodica. Više puta sam išla u te posete kod njih. Oni su došli sa malom decom, danas su ta deca uslovno rečeno intelektualci.

Prema tome, povedite računa i nemojte onda da mi kažete da ja nisam, ja ništa ružno nisam želela ni da komentarišem niti da kažem, govorim jezikom argumenata i činjenica kao i svaki srpski radikal i želela sam na takav način da komentarišem da je pogrešno protumačio moje izlaganje i javio se upravo po amandmanu koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, kolega Milojičić.

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala koleginice Jovanović.

Znam da imate dobre namere. Mislim da nisam povredio Poslovnik.

Da li želite da se Narodna skupština…

(Nataša Sp. Jovanović: Ne.)

Hvala puno.

Radoslav Milojičić, po amandmanu. Izvolite.

RADOSLAV MILOJIČIĆ: Hvala.

Jasno je svim ljudima koji se bave sektorom bezbednosti da postoje kasarne, postoje objekti koji su od strateškog interesa za Vojsku Srbije i za državu Srbiju koji nisu na prodaju.

Tako da, ne bih zaista više da oduzimam vreme oko tih stvari. Svako ko se bavi, pogotovo ljudi u Generalštabu koji se bave tim stvarima, time se ne bavi ministar,m Generalštab daje procenu da li je nešto na prodaju ili nije. Postoje komisije koje se time bave i postoje stvari i objekti i kasarne koje su od strateškog interesa za Vojsku Srbije i koje nije moguće prodati. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.

Nataša Jovanović, po amandmanu.

(Nataša Sp. Jovanović: Replika.)

Nije vas spomenuo, ne mogu, nemam ni jedan stvarno osnov da vam dam repliku. Uz svo razumevanje, evo kolega je i otišao, nemate kome ni da replicirate. Nažalost. Hvala.

Đorđe Komlenski, povreda Poslovnika.

ĐORĐE KOMLENSKI: Zahvaljujem predsedavajući.

Povređen je član 106. Poslovnika. Vi ste ovde dozvolili nekome da govori o kasarnama koje su bitne, prioritetne i ostalo. Jedna od najbitnijih kasarni je kasarna u Obrenovcu, koju su gospodin Šutanovac i gospoda koja su tad vladala ispraznili, izveli Vojsku na vojnu vežbu. To je kasarna u kojoj je bilo 12 amfibija. Zatvorili su tu kasarnu i Obrenovčani su zbog toga drastično više nastradali u poplavama 2014. godine nego što je to moralo da se desi.

Sa jednom jedinom ispravnom amfibijom, pola Obrenovca je evakuisano. Zamislite da nisu ugasili kasarnu u Obrenovcu koja je strateški bila inženjerijska jedinica u Obrenovcu, upravo zato što je neko nekada vodio računa da se može nešto slično desiti. Od 12 amfibija koje su bile ispravne, jedna je preživela u Srbiji njihovu vlast i ta jedna je mnogo učinila za Obrenovac.

Koliko bi za Obrenovac bilo bolje da je postojala kasarna, da je bilo 12 amfibija, da je ostala inženjerijska jedinica, a o tome te bitange nikada nisu ni razmišljale. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.

Mislim da nisam povredio Poslovnik.

Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?

(Đorđe Komlenski: Ne.)

Ne.

Na član 2. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici dr Danica Bukvić i Snežana Paunović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Danica Bukvić. Izvolite.

DANICA BUKVIĆ: Poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, podnela sam amandman na član 2. stav 2. Predloga zakona, koji se nalazi na dnevnom redu, i amandman glasi – svi postupci koji se sprovode na osnovu ovoga zakona sprovode se po hitnom, odnosno ubrzanom postupku. Amandmanom se vrši pravno-tehnička redakcija.

Još jednom bih istakla ulogu, značaj i odgovornost posla koji pripadnici snaga bezbednosti obavljaju i njihov značaj za bezbednost čitave države. Nažalost, najveći broj zaposlenih u državnim organima, koji nemaju rešeno stambeno pitanje, je među pripadnicima snaga bezbednosti. Pohvalno je da su Vlada i resorno ministarstvo prepoznali koliko je značajno rešavanje ovog problema. Zato su potpuno opravdani razlozi da ovaj zakon što pre stupi na snagu kako bi se odmah započelo sa realizacijom ovog projekta.

Ono što je takođe značajno je činjenica da će u realizaciji ovog projekta biti angažovana domaća građevinska industrija, jer je odredbama zakona određena obaveznost učešća domaćih privrednih subjekata, pa će se na taj način povećati broj zaposlenih u ovoj delatnosti.

Kao što su moje kolege već istakle, bilo bi dobro da se na sličan način reši stambeno pitanje, posebno mladih, i u drugim oblastima. Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon, kao i druge predložene zakone. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala vama.

Reč ima narodni poslanik Snežana Paunović. Izvolite.

SNEŽANA PAUNOVIĆ: Zahvaljujem se, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, apsolutno ste ministre bili u pravu kada ste rekli da se ovde najmanje govori o zakonu. Ja prosto fenomenološki opominjem da možda svi još jednom treba da razmotrimo amandman uvaženog kolege SRS o kome se polemisalo 45 minuta. Odgovorno tvrdim da niko od opozicionih poslanika nije ni čuo amandman o kome je kolega iz radikalne stranke govorio, ali je to bila dobra platforma da unizimo ovaj zakon, ovu Vladu i sve što se radi sa jedne distance sa koje baš i ne bismo smeli da imamo moralno pravo.

Kao što je koleginica Danica rekla, prosto smo podneli amandman koji je onako jedna pravno-tehnička redakcija u smislu da… U pravu ste i u obrazloženju je stiglo da se smatra činjenicom da svi postupci koji se sprovode po osnovu ovog zakona smatraju hitnim. Možda nije osnovana naša intervencija, ali zaista i dalje sam stava da treba da se u članu 2. Predloga zakona stav 2. promeni i glasi da svi postupci koji se sprovode na osnovu ovog zakona sprovode se po hitnom, odnosno ubrzanom postupku. Precizno mi je definisano, a razumela sam iz vašeg izlaganja da je hitnost u skladu sa neophodnošću koja ovde nema potrebe za polemikom. U svakom slučaju hvala na odgovoru.

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala, koleginice Paunović.

Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, a zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.

Izvolite.

NIKOLA SAVIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. ovoga zakona. Da se razumemo, SRS nema ništa protiv da se pripadnicima snaga bezbednosti pod ovlašćenim uslovima dodeljuju stanovi. Tim pre što znamo kakva je bezbednosna situacija u našem okruženju, a vidimo kako se stvari i u svetu odvijaju i da će ta situacija biti još teža i još gora.

Naravno, naša poslanička grupa podnela je veliki broj amandmana, jer želimo da ovaj zakon, koji ima jednu dobru ideju, učinimo još boljim.

Ono što meni lično smeta, što mi najviše smeta, što i predstavnici Vlade i predstavnici vladajuće većine žele da pokažu da je ovaj zakon nešto revolucionarno, nešto što do sada nije viđeno. Ovo možda jeste revolucionarno kada je u pitanju režim koji je vladao pre naprednjačkog režima, jer znamo da pripadnici DS nisu vodili računa o ovome, čak naprotiv, sve su radili da se uništi Vojska i bezbednosne snage.

Međutim, ipak zaboravlja se jedna činjenica, jedna egzaktna činjenica koju svi znamo, a to je da su se stanovi nekada delili besplatno. Znači, ništa vi niste predložili revolucionarno. Stanovi su se nekada dodeljivali besplatno i ne samo pripadnicima bezbednosnih snaga, nego i običnim radnicima, portirima, čistačicama itd. Čak šta više, recimo, nekada su pripadnici bezbednosnih snaga i pisali žalbe zbog toga što im stan koji su dobili besplatno nije okrečen po njihovoj volji, a danas, kada bi se nešto tako desilo, kada bi nekom dali stan i bez jednog zida i sa rupom na plafonu, čovek bi skakao od sreće.

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala, kolega Saviću.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Belačić.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.

Da li se javljate za reč, kolega Jojiću?

Izvolite.

PETAR JOJIĆ: Dame i gospodo, nema sumnje da je ovaj predlog zakona apsolutno potreban i da on treba da bude i pravičan. Ono što je u istoriji službi bezbednosti poznato još od 1945. godine, pa na ovamo, jeste da su pripadnici službi bezbednosti imali velike probleme kada su u pitanju stan i stambeni problemi. U to vreme, kada sam dolazio u službu, bio sam podstanar i znam kako je tim ljudima biti u statusu podstanara. Tu su ucene, tu su maltretiranja, tu su teške posledice kako za decu, tako i za one pripadnike koji su radili i gde su radile njihove supruge.

Ono što primećujem, ali nije bilo ideje da se u sklopu ovog predloga zakona ima u vidu i ideja za formiranje stambenih zadruga po okruzima i po područjima policijskih uprava. Zamislite kada je sreski Sekretarijat unutrašnjih poslova Pančeva 2001. godine osnovao stambenu zadrugu i u jednoj godini rešeno je 30 stambenih problema, za samo jednu godinu 30 pripadnika službi unutrašnjih poslova.

Ono što bi trebalo imati u vidu jeste da pripadnici unutrašnjih poslova trebaju da budu podjednako zastupljeni. Nije mi sada jasno zašto se pošlo samo od pet policijskih uprava. Imamo 27 policijskih uprava, a samo je pet policijskih uprava i upravnih okruga obuhvaćeno ovim zakonom.

Prema tome, trebalo je ravnomerno u svim policijskim upravama imati u vidu nezaposlenost, imati u vidu stambene probleme pripadnika službi bezbednosti i na taj način bilo bi realnije rešavanje ovih problema u pogledu stambenih pitanja. Hvala.