Republika srbija privremene narodna skupština stenografske belešKE

PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

GORDANA ČOMIĆ: Zahvaljujem, ministre.

Ova Skupština je juna 2013. godine donela Rezoluciju o zakonodavnoj aktivnosti, koju smo glasali jednoglasno. Znate, u toj rezoluciji, ministre, piše, koliko god vas ne zanimalo, da imate dijalog sa narodnim poslanicima, molim da proverite, kome god kuckate poruku, da li je istina ovo što ja pričam. Ja vas molim da ne dobacujete.

PREDSEDAVAJUĆI: Sluša vas ministar i odgovara pomno.

GORDANA ČOMIĆ: Jel tako?

PREDSEDAVAJUĆI: Siguran sam u to.

GORDANA ČOMIĆ: Sa vama kao predsedavajućim nemam nikakvih problema.

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.

GORDANA ČOMIĆ: Dakle, Rezolucija o zakonodavnoj aktivnosti obavezuje Vladu Srbije da zajedno sa predlogom zakona, bilo kog zakona, Skupštini podnese i sve predloge podzakonskih akata. Ako to ne može da uradi… Na dobacivanje: „da li ste vi to radili ili niste?“, nažalost, nismo. Ali je ova Skupština 2013. godine, juna meseca, zajedno odlučila da ćemo to raditi, tako piše u Rezoluciji, koji smo svi glasali za. Ministra je očigledno neko propustio da obavesti o tome. Poštovanje Rezolucije Narodne skupštine bi uskratilo meni pravo da pitam kako ćete to regulisati, a ministru mogućnost da pokaže da ne zna da ta rezolucija postoji.

Rezolucija obavezuje Vladu da podnosi i podzakonske akte, zato baš da bismo znali kako će u podzakonskim aktima da budu rešeni opšti članovi i opšta mesta, poput ovoga koji se tiče prometa nekretnina ili se tiče otuđenja nekretnine ili se tiče prestanka statusa zaposlenog u službi bezbednosti. Da ste to uradili, kao što je naša Skupština zajedno rešila da ćemo svi raditi, onda bi bilo van svake dileme kako će to da se reši.

Moja nada iz ove rasprave je da će biti sledećeg puta da su ministri, ako do sada nisu radom svojih saradnika obavešteni da takva rezolucija postoji, slobodni da koriste ovu našu razmenu informacija o članu kojim se regulišu propisi, pravilnici, podzakonska akta bilo koje vrste, odluke, kako god vi to zvali, gde se potpuno detaljno reguliše neka tema iz zakona. To je jedini razlog zašto sam pitala kojom vrstom propisa, pa smo kroz raspravu došli do opšteg člana, da će Ministarstvo finansije napraviti pravilnik. O čemu? O tome kako će da raskida ugovore? Pravilnik o tome kakav će da bude ugovor? Šta će da bude taj podzakonski akt?

Nije vaša obaveza, ministre, da to znate, ali je vaša obaveza da znate da je Vlada, odnosno ministar koji je predložio ovaj zakon, čak direktno, nije ni vaša nadležnost, vi ste ovde u ime Vlade Republike Srbije, to je u redu, apsolutno legitimno, ali je obaveza onog ko je pisao zakon da to zna. Ja ne želim da sumnjam da će promet nekretnina biti obavljen ikako drugačije nego po pravilnicima i podzakonskim aktima koje bude donelo Ministarstvo finansija, ali ono čime želim da budem informisana je, mislim da je to dobro za sve nas, sadržaj tog podzakonskog akta.

Razni ministri su osporavali pravo ove Skupštine da odluči o tome da se podnose podzakonska akta zajedno sa predlozima zakona rečenicom – ne znamo kako će zakon izgledati na kraju. Naravno da ne znamo. Nijedan zakon nije ušao u ovu Skupštinu, a izašao u istom obliku i istim rečima kakav je bio kada je unet u Skupštinu, pa se podzakonska akta prave u skladu sa onim kako Vlada ima ideju, da bez promena ikakvih zaista bude i usvojen. To je sve što se rezolucijom od Vlade zahteva, jednom kada poslanici amandmanima izmene zakon, onda se menjaju i podzakonska akta, u to se Skupština više ne meša. Tako da bi bilo dobro, ne zbog mene i vas, zbog vašeg ili mog znanja, nego zbog onih zbog kojih se ovaj zakon donosi, da tako radimo ubuduće. Hvala vam.

PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.

ALEKSANDAR VULIN: Kao što znate, kad već pitate za prirodu akta, ministarstvo može da donese samo pravilnik, ne može da donese uredbu, uredbu donosi Vlada. Dakle, nemamo drugog akta kojim ćemo ovo da regulišemo, nego na ovaj način. Mi smo ovde u zakonu jasno i odredili do kada će se podzakonski akt doneti, mislim da je to dobro i to ćete svakako znati, ali i dalje ne vidim ni najmanji razlog i ni najmanju potrebu da se insistira da u svakom zakonu svaki podzakonski akt koji imate da ga upišete i uvedete.

Znate li koliko biste imali podzakonskih akata da ste to, recimo, radili na Zakon o vojnom obrazovanju? Zato što se i u Zakonu o vojnom obrazovanju donose različiti pravilnici, kada je u pitanju školovanje, napredovanje u službi i sve ono što proizilazi iz toga. Imali biste zakon od nekoliko stotina članova koji bi bili tako rešeni. Da ne govorim opet o tome što bi, ovako razmišljajući, ispalo da nam Narodna skupština nije ni potrebna, jer Vlada donese, unapred sve uredi, do najsitnijih detalja, donese čak i podzakonske akte, pa šta će onda tu poslanici? Kako će to funkcionisati? Ovo je potpuno ispravno, imate nadležni državni organ, imate o čemu će odlučivati, dati su i elementi kako će odlučivati, koji je to organ i, naravno, koji je to pravni akt koji će iz ovoga proizaći. Mislim da je to potpuno razumljivo, trebalo je samo čitati ovaj zakon i ništa više. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala, ministre.

Reč ima Aleksandar Marković. Izvolite, kolega.

ALEKSANDAR MARKOVIĆ: Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo, postoji potreba da se raščisti jedna nedoumica, rekao bih, koja zapravo to nije. U pitanju je pokušaj da se nametne jedna tema koja ne postoji, zlonameran pokušaj od strane nekih poslanika, kako je tobože jedan ministar juče rekao nešto, onda drugi ministar danas nešto drugo, a treći ministar nešto treće. U tom pokušaju, u stvari, leži sav jad i beda onoga što je ostalo od naše opozicije. Dakle, oni su se sad za to uhvatili kao za slamku spasa, pritom ne mislim na gospođu Čomić, zaista ne mislim na nju, mislim na jednoga koji je pričao pre nje danas.

Apsolutno nema mesta tvrdnji da je Zorana Mihajlović obećala jednu brojku izgrađenih stanova, Nebojša Stefanović juče drugu, Vulin danas treću. Potrebno je samo pročitati zakon, a ja ih pozivam da pročitaju i stenografske beleške, jer tamo lepo piše – u pitanju su 5.203 stana koja su predviđena, koja su isplanirana. To je rekla Zorana, a to je rekao i Nebojša. Ali, u prvoj fazi, to su odvojene kategorije, to vam piše i u obrazloženju zakona, piše – 1.578 stanova, taksativno pobrojanih, kako, na koji način i u kojim gradovima. Ovo je jedan lažni pokušaj nametanja neke teme. Kažem, to je sada njima slamka spasa, s obzirom da nemaju zašta drugo da se uhvate. S obzirom na to da nemaju nijednu moguću kritiku na ovaj zakon, za to su se uhvatili i pokušavaju da dezavuišu javnost.

Morao sam zbog građana Srbije da se javim i da objasnim. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala, kolega Markoviću.

Pravo na repliku ima Gordana Čomić.

(Aleksandar Marković: Zašto replika? Rekao sam da ne mislim na nju.)

GORDANA ČOMIĆ: Narodni poslanici, pošto vidim da vladajuću većinu jako nervira primena Poslovnika o davanju prava na replike, hvala. Zarad vašeg mira, evo, ostavljam vas bez moje replike. Hvala vam, predsedavajući.

PREDSEDAVAJUĆI: Imali ste pravo na repliku.

GORDANA ČOMIĆ: Jesam, ali videli ste da većina ne želi da sasluša čak ni osnovano pravo na repliku. Ja ne želim da ih rastužujem još više nego što jeste trenutno zbog stava da u ovoj Skupštini ne treba da se čuje niko i ništa, sem pohvalnih reči o ministru Vulinu. Ja kad budem htela da kažem nešto ružno o ministru Vulinu, ja ću reći, ali nisam. Kada budem htela da se obratim bilo kom narodnom poslaniku vladajuće većine, ja ću to uraditi, ali nisam.

Ja sam govorila o temi za koju smatram da je važna za one koji će potpisivati ugovore, a vaš nedostatak strpljenja da saslušate 120 sekundi bilo koga ko ne hvali vladajuću većinu je moja obaveza da vam učinim da se ne nervirate.

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala gospođo Čomić.

Aleksandra Tomić, po amandmanu. Izvolite dr Tomić.

ALEKSANDRA TOMIĆ: Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre Vulin, kolege poslanici, zbog građana Srbije moramo da kažemo da Ministarstvo finansija ima veliko iskustvo kada su u pitanju uopšte ugovori ovog tipa, koji slede nakon donošenja ovog zakona i usvajanje pravilnika koji će biti.

Prvo, ako uzmete Ministarstvo privrede, koje raspisuje konkurse za različite vrste ugovora koje sprovodi Ministarstvo finansija, na taj isti način će biti sprovedeni i ovi ugovori. Na kraju krajeva to je iskustvo još od 2010. godine kada smo imali takođe ugovore sa određenim korisnicima državnih kredita, na taj način što 2010. godine su određene kasarne kao što je „4. juli“ pretvorene naravno u stambene komplekse, koje su tadašnji mladi naučnici i mladi profesori imali pravo da konkurišu za ovakve kredite i da kupe. Tada je kvadrat bio 1.290 evra sa PDV, došlo je do 1.450 evra, tako da je država jako dobro zaradila na tim kreditima.

Postupak, u stvari na koji će način pripadnici oružanih snaga, odnosno pripadnici bezbednosnih snaga moći da konkurišu je upravo konkurs koji će raspisati Ministarstvo finansija u saradnji sa MUP, Ministarstvom vojske, tako da će na osnovu akata podzakonskih, koje će doneti, i na osnovu uslova koji će taj konkurs imati. Znači, uslovi konkursa će biti tačno definisani i najbolji transparentan način prezentovan javnosti. Biće javan konkurs svi koji se jave moraće da ispune određene uslove. Kada budu ispunili te određene uslove, onda se stvara lista upravo da bi se izbegla bilo kakva mogućnost manipulacije prema redosledu javljanja i ispunjavanju tih uslova država će sklopiti sa njima ugovore. U tom ugovoru stoji čak i onaj deo uslova pod kojima uzimate taj kredit. To znači ukoliko ne ispunjava te određene uslove po ugovoru, da država ima pravo da raskine taj ugovor i tačno se znaju koje su konsekvence, ukoliko želite da napustite državni posao i da ne isplatite taj kredit do kraja, pod kojim uslovima i kako se to radi.

Prema tome, to nije neka novost, to nije nešto što do sada nije država radila, to je ono čime će se ova Vlada baviti, odnosno nadležno ministarstvo, a to je Ministarstvo finansija i sigurno da će biti mnogo povoljniji uslovi nego što smo do sada imali.

Sigurno je da će ljudi koji će konkurisati i dobiti mogućnost da potpišu takav ugovor imati velike benefite kada kupuju stan od 500 evra po kvadratu bez PDV kada dobijaju kredit, po sigurno najpovoljnijim uslovima, i to nije neka novost koju će država imati osim što je novost u tome da je taj kvadrat 500 evra po kvadratu stambenog prostora, da su stanovi u kvadraturi i strukturi od 32 do 94 kvadrata, i da zavisno od mogućnosti ljudi koji su zaposleni, visine plate i njihovih mogućnosti supružnika sa kojima podižu te kredite, jednostavno konkurisati za ovakve kreditne linije, ovakve stanove.

To je nešto što je dobro i što treba zaista u javnosti reći da je po prvi put država ozbiljno pristupila rešavanju ovakvog problema i mislim da je to jedini način da pokažemo da smo mnogo, na efikasniji način sposobnija Vlada koja je otvorila mogućnosti da zaista reši probleme velikog broja građana koji rade na tako zahtevnim radnim mestima, kada su u pitanju bezbednosne snage. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala, koleginice Tomić.

Kolega Miroslav ima reč. Izvolite.

MIROSLAV ALEKSIĆ: Zahvaljujem predsedavajući.

Pa, nije mi baš najjasnije šta sam ja pogrešio kada sam govorio o kontradiktornosti u izjavama ministra Stefanovića i ministarke Mihajlović. Ministar je govorio 1.578 stanova, ministar juče o 5.203, smatram da kad predstavnici Vlade govore da svaka izgovorena reč ima određenu težinu.

Takođe, kad govorimo o tome, ministar je maločas rekao da je neko od nas rekao da je neprihvatljiv ovakav zakon. To nije tačno. Dakle, više puta smo ponovili da smo apsolutno za to da se za pripadnik snaga bezbednosti opredele sredstva za izgradnju jeftinih stanova, ali je isključiva dilema bila u tome šta je to subvencionisana cena ako je ona ista kao i tržišna cena koju nudi neka grupa. Ja nikako da dobijem odgovor na to pitanje.

Dalje kada govorimo o lokacijama, Vranje, Kraljevo, Novi Sad, pa nije cena kvadrata ista, možete uzeti, otvoriti bilo koje oglase i videćete da se tamo stanovi u novogradnji kreću između 500 i 700 evra, u novogradnji. Dakle, vi ste ovde ponudili u anketi pripadnicima MUP 440 evra plus PDV, subvencionisani kredit. Dakle, o tome se sve vreme govori, da li se radi o zaista subvencionisanoj ceni ili ceni, koja je eto, možemo reći tržišna ako neko može po toj ceni da gradi stanove.

Dalje, kada govorimo o mogućnostima pripadnike snaga bezbednosti i svih drugih da se zaduže, obezbede novac i kupe te stanove, trebate ministre imati u vidu i tu situaciju da nisu imali svi tetku koja će im dati 244 hiljada da obezbede sebi stan…

PREDSEDAVAJUĆI: Kolega Aleksiću, molim vas, nemojte to da radite, neću dozvoliti bilo kakvo vređanje ministra. Nije korektno, nije u redu. Molim vas, nastavite u duhu amandmana ali neću dozvoliti, ovo vas sada zaista kolegijalno upozoravam. Izvolite.

MIROSLAV ALEKSIĆ: Zahvaljujem predsedavajući, samo sam citirao ono o čemu su svi govorili, a nisam imao nameru da ikoga uvredim.

PREDSEDAVAJUĆI: Ne znam koji, stvarno nisam obavešten o tome. Nastavite po amandmanu.

MIROSLAV ALEKSIĆ: Dakle, radi se o tome da se tim ljudima treba omogućiti da budu u stanju da reše svoje stambeno pitanje tako što će se popraviti položaj ljudi koji rade u Vojsci. Maločas sam govorio o tome, da najbolji vojnik koga je isto ministarstvo proglasilo za najboljeg vojnika Vojske Srbije, odlazi iz Vojske zbog loših uslova. E, to je pitanje o kome treba da zamišlja Vlada Republike Srbije i pre svega ministar odbrane, koliko ljudi odlazi danas iz Vojske i zašto odlazi iz Vojske i čime planiraju oni da se bave. Dakle, ako država ne brine o svojim pripadnicima snaga bezbednosti u smislu stvaranja normalnih uslova u onim poslovima i delatnostima koje oni obavljaju i rade za ovu državu, šta onda da govorimo o drugim nekih profesijama.

Pored toga što je neophodno objasniti da li je to zaista subvencionisana cena, jako je važno i reći kako će neko ući u realizaciju jednog ovakvog projekta i kako će praktično moći da kupi taj stan, na koji način. U zakonu niste definisali da li će biti krediti biti neki ili neće biti povoljni za ove namene i jako važna stvar je, zakon ministre ne definiše da li ta kompanija, odnosno preduzeće koje se formira kao investitor u zakonu stoji da država investira 100%, a da je moguće da to radi i privredno društvo. Nigde ne stoji da li je to privredno društvo 100% u vlasništvu države ili ne.

Ministarka je rekla da će biti u 100% vlasništvu Republike Srbije ali to nigde ne piše, a kada ne piše znači i da ne mora, što znači da može ponovo doći neki arapski investitor, kao što je slučaj „Beograda na vodi“ i da on bude vlasnik tog preduzeća koje investira u jeftine stanove 70%, a država 30%. Zato vas pozivam da definišete to u zakonu kako bi se sprečila bilo kakve moguće zloupotrebe, pa možda ne budete vi, kad se na vlasti bude realizovao ovaj projekat neka bude neko drugi, pa sprečite vi to da ti drugi ne naprave bilo kakve korupcijske radnje.

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala vam.

Reč ima ministar Vulin. Izvolite.

ALEKSANDAR VULIN: Vidite kako plodna rasprava odmah izazove nove emocije i nove ideje. Nije niko podneo amandman recimo na ovo što je poslanik govorio, pa da je rekao stavite to, nego obično je bilo, menja se red rečenica, zarez, briše se, ali evo, vidite kako sad kroz raspravu dolazimo do ideja.

Dalje, sve ovo ovde što slušam, moglo je da bude urađeno u periodu od 2000. do 2012. godine, baš sve je moglo da bude urađeno, a nije urađeno ništa.

Znate, da bi popravili položaj Vojske, da bi popravili položaj bezbednosnih struktura, morate da oporavite državu kao što je Vučić svojom finansijskom politikom uradio i uspeo u tome, a onda morate da popravite i moral, onda morate da vratite vrednosti koje su proterane iz Vojske, morate da vodite računa da vratite nekako i ljude koji su oterani iz Vojske, zato što su bili moralni i zato što su bili ratujući oficiri i podoficiri, a onda morate da razmišljate o tome kako da obezbedite nekome da dobije mnogo povoljniji stan, kako da mu obezbedite mogućnost da zaposli svog supružnika, kako da mu obezbedite da se u Vojsci dobro oseća i da bude tu. To je deo jednog napora čitavog društva, napora koji nije rađen decenijama, odnosno rađen je planski, da bi se ta ista vojska i te iste strukture bezbednosti uništile, da ne bi služile svom narodu i da ne bi služile svojoj državi. Mi sada ispravljamo to što je rađeno i vrlo sam ponosan zbog toga. Nadam se da ćemo to uraditi veoma brzo, naravno, neuporedivo brže nego decenije koje su prošle u kojima se to svakako nije radilo i naravno da ćemo to raditi kroz svoju državu, da će to biti vlasništvo naše države i naravno da će to država uraditi kao što država subvencioniše.

Kada su banke u pitanju, znate da ćemo raspisati javni poziv i to vam je ovde rečeno i objašnjeno i tako ćemo dolaziti do finansijskih sredstava. Ovde je država ta koja pomaže i kao takva svakako da pokazuje veliku brigu prema svojim pripadnicima bezbednosti.

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala ministre.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.

MIROSLAV ALEKSIĆ: Poštovani ministre, iz iskustva smo mogli da shvatimo da ono što ne piše i ne stoji na papiru, dok ste vi na vlasti, ovih zadnjih šest godina, evo sedma godina, se vrlo često ne realizuje, tako da je mnogo bolje kada stoji na papiru, jer i kada stoji na papiru, neki zakon, vi se vrlo često ne pridržavate zakona u različitim oblastima, a da ne govorim ako je u pitanju nešto što ne piše.

Maločas ste rekli jednu stvar da je ova rasprava plodonosna i da je iznela jedan novi predlog i rekli ste da mi nismo podneli amandman za to o čemu sam ja govorio, a ja ću da vas ispravim i da vam kažem da jesmo podneli amandman da se izbriše ovaj član, odnosno mogućnost da privredno društvo može biti investitor bez jasno definisanih kriterijuma i odnos u državi ili potencijalnih privatnih investitora. Ako je država predviđena da bude investitor, zašto onda osnivate novo privredno društvo. Ako ga već osnivate, recite da li će biti 100% vlasništvo države ili barem to napišite u zakonu.

PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima dr Vladimir Orlić.

VLADIMIR ORLIĆ: Nije ništa neobično da ljudi ovde ne znaju ni šta su predložili svojim amandmanima i na šta se odnose.

Inače, suština problema kod ovog amandmana nije ona nepismenost od koje smo počeli, nego to što je promašio ideju zakona. Onaj ko ne zna, a voli da priča o „Beogradu na vodi“, npr. kako projekti te vrste izgledaju u svetu i koji se obično dobija procenat vlasništva onoga ko daje samo zemljište, taj ne može ni da zna da je Srbija na tom projektu prošla jako dobro. Samim tim, sve ono što ima da kaže na tu temu, apsolutno nikakve veze ni sa čim dalje nema.

Šteta je što neko živi u Srbiji u 2018. godini a ne zna da je došlo do odgovarajuće dobre pozitivne korekcije kamata na kredite u dinarima, upravo u ovoj zemlji što ima puno veze i sa uslovima pod kojima će neko sutra da dođe do stana o čemu pričamo danas. Da je do toga došlo i zbog ozbiljne i odgovorne politike NBS, ali i zbog toga što su se prilike u državi dramatično promenile na bolje. Onaj ko te stvari ne zna, on ih apsolutno ignoriše i on pokazuje da ga ništa drugo i ne zanima osim da ovde bude bučan.

Ali, da ne ostane ništa nedorečeno, ja bih voleo, svaki naredni put kada se javi za reč i da kaže gde su bili Boris Tadić, Vuk Tadićev Jeremić i Dragan Đilas od 2006. godine na ovamo, koju su to stranku, odnosno koje su to preduzeće vodili, pa da utvrdimo šta smo mi danas rekli istinito, a šta su neki ovde lagali kao što jedino rade. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima Radoslav Milojičić, po amandmanu.

RADOSLAV MILOJIČIĆ: Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici ne znam zaista čemu to negodovanje od preko puta, ali nema problema, navikli smo na to.

Ja sam rekao i kada je tu bila ministarka Mihajlović i žao mi je što ona kao resorni ministar već dva dana nije ovde, ali verovatno ima neke neodložne obaveze, da mi nemamo ništa protiv toga i podržavamo to da pripadnici Vojske Srbije koji nemaju krov nad glavom, da im to bude obezbeđeno.

Naravno da je poražavajući podatak da 18.900 pripadnika Vojske Srbije se javi na ovaj konkurs, a da po procenama i prijavi 30.000 pripadnika Vojske Srbije, MUP ili generalno ljudi koji se bave sektorom bezbednosti, nema krov nad glavom. To je poražavajući podatak i to je poražavajuća činjenica.

Da, nas zanima, rekli ste da nećete, u stvari ste rekli da ćete izgraditi 15.078 stanova ukupno, a onda je ministarka rekla da će se prvo izgraditi 1.578 stanova, a onda je ministar Stefanović takođe rekao da će se izgraditi u prvoj fazi ne 1.578 već 5.200 stanova. Šta je od te dve informacije tačno?

Ne pitam to zbog sebe, već DS ovo pitanje postavlja zbog svih pripadnika koji su zaposleni u sektoru bezbednosti i nadaju se da će ovim zakonskim rešenjem steći krov nad glavom, kako bi mogli da žive i nesmetano obavljaju svoje poslove.

Međutim, da bi neko morao da izdvoji 500 evra po kvadratu, ne može to da uradi sa prosečnom platom od 30.000 dinara. Možemo da vidimo potpuno nekompatibilnost između onoga kako žive pripadnici, pre svega Ministarstva odbrane i MUP, sa ovim zakonom?

Sa druge strane, kako pripadnici ministarstva i mi građani da vam verujemo da će to biti tako, kada već šest i po godina, brže, bolje, jače politike, čekamo neko poboljšanje koga nema.

Godine 2014. smo takođe imali obećanja sa najviših mesta, ne od strane ministara, nego od strane premijera da će se stanovi graditi za 380 evra po kvadratu. Od toga nema ništa. Onda smo takođe imali obećanje od resorne ministarke da će se od Beograda do Novog Sada vozom stizati za manje od pola sata, a takođe od toga nema ništa. O tome kako žive pripadnici ministarstva pre svega odbrane, a pre svega i svi ljudi zaposleni u sektoru bezbednosti, govori najnoviji podatak da Srđan Ristić, Ginisov rekorder napušta Vojsku zbog teškog materijalnog i finansijskog stanja.

To je ministre ono što je poražavajuće. Ovde govorimo da 72% pripadnika koje napusti Vojsku Srbije, to uradi na lični zahtev i to je poražavajuće.

Kao ćete vi nekome ko ima prosečnu zaradu od 30.000 dinara, da ne govorimo o onima koji su civili, a rade u sektoru bezbednosti, pre svega u Ministarstvu odbrane i imaju prosečnu zaradu 23.000 dinara, kako će onda izdvojiti 40.000 evra za stan od 80 kvadrata?

Rekli ste da niste mogli da uradite pre ove stvari, a ne verujemo ni da ćete uraditi, ali se nadamo zbog pripadnika koji rade u sektoru bezbednosti, da hoćete, zato što je DS uradila nešto loše dok je obavljala vlast i služila građanima od 2007. do 2012. godine. Zašto mi to nismo uradili? Nismo uradili, zato što smo morali, pre svega da vraćamo ono što ste vi zadužili i da ispravljamo ono što ste vi upropastili 90-tih godina. Ako ste zaboravili, ako imate kratko pamćenje, podsetiću vas da je plata bila 30 evra te 2000. godine kada je DS u širokoj koaliciji došla na vlast, a mi smo ostavili prosečnu platu 300 evra, znači, deset puta više. Vratili smo staru deviznu štednju, 13 penzija, da smo vratili građanima Srbije 12 dečijih dodataka koje ste vi ostali dužni, da smo vratili Telekom, da smo ukinuli vize, da smo vratili zemlju u UN, to smo sve morali da uradimo zbog štetne vlasti vaše kada ste je obavljali 90-tih godina.

Pitanje je šta ćemo zateći za dve godine kada vas budemo pobedili na izborima i šta ćemo sve morati da vraćamo u vremenu koje je pred nama.

Vi ste zadužili čitavu zemlju da niko ne može da se sa tim dugovima izbori. Za šest i po godina vaše vlasti, zadužili ste državu 10 milijardi evra. Kako pripadnici sektora bezbednosti da vam veruju, kada ste rekli da nećete povećavati cenu struje, a povećali ste je. Kada ste rekli da nećete građanima otimati penzije, oteli ste, da nećete smanjivati plate i dnevnice, a smanjili ste i plate i dnevnice.

Rekli ste da nećete dirati subvencije za poljoprivredu. Subvencije za poljoprivredu su u vreme nas, kako vi kažete, loših bile 14 hiljada dinara, a sada su subvencije za poljoprivredu četiri hiljade dinara, ali ste zaboravili da i u to vreme, kada je subvencija za poljoprivredu bila 14 hiljada dinara, evro bio 80, a litar goriva takođe 80. Sada za četiri hiljade dinara naš poljoprivrednik ima evro od 118, a cenu goriva od 150 dinara. To je realnost u Srbiji kako građani teško žive i sastavljaju kraj sa krajem. Hvala.