Standartlari



Yüklə 5,36 Mb.
Pdf görüntüsü
səhifə62/301
tarix13.04.2022
ölçüsü5,36 Mb.
#85411
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   301
И.Очилов-ЎУМ-МҲХС- 2019-2020-14.02.2020
dastlabki xavfsizllik, 60 (1), portal.guldu.uz-Manbashunoslik, 8-9лаб, Mavzu windows operatsion tizimida disklar bilan ishlash, Binar Heaplar
7-misol.

 

6-misoldagi  radio  eshittirishlar  uchun  olingan  litsenziyaning  muddatini 



uzaytirish davrida organ tomonidan yana 3 yildan so’ng uni to’xtatilishi aytildi. 

Radio eshittirishlar uchun olingan litsenziyaning muddati aniq 3 yil bo’lganligi 

sababli  unga  amortizatsiya  hisoblanadi.  Uning  foydali  muddati  aniq  bo’lgach,  3  yil 

davomida amortizatsiya hisoblanadi. 36 BHXS ga asosan uning qadrsizlanishi har yili 

aniqlab turiladi. 

Agarda  yangilashdan  tadbirkorlik  sub’ektiga  oqimi  kutilgan  kelgusi  iqtisodiy 

manfaatlar  bilan  solishtirilganda,  tadbirkorlik  sub’ekti  uchun  yangilash  xarajati 

ahamiyatli  bo’lsa,  yangilash  qiymati  mohiyatan  yangilash  sanasida  yangi  nomoddiy 

aktivni sotib olish qiymatini aks ettiradi. 

Aniq foydali xizmat muddatlariga ega nomoddiy aktivlar 

Aniq  foydali  xizmat 

muddatiga  ega  nomoddiy  aktivning  eskirish 

hisoblanadigan  qiymat  uning  foydali  xizmat  muddati  davomida  sistematik  tarzda 

taqsimlanishi  lozim.  Amortizatsiya  boshlanishi  lozim,  qachonki  aktiv  foydalanishda 

bo’lsa,  ya’ni  qachonki  u  rahbariyat  tomonidan  ko’zlangan  ishlay  olish  holati  uchun 

zarur  bo’lgan  joyda  va  sharoitda  bo’lsa.  Amortizatsiya  vaqtliroq  sanada,  ya’ni  aktiv 

MHXS  5  ga  muvofiq  sotishga  mo’ljallangan  sifatida  tasniflangan  (yoki  sotishga 

mo’ljallangan sifatida tasniflangan hisobdan chiqarish guruhiga kiritilgan) sana bilan 

aktivni  balansdan  chiqarish  sanasi  solishtirilgandagi  vaqtliroq  sanada  to’xtatilishi 

lozim.  Foydalanilgan  amortizatsiya  usuli  tadbirkorlik  sub’ekti  tomonidan  aktivning 

kelgusi  iqtisodiy  manfaatlari  o’zlashtirilishi  ko’zda  tutilgan  holatini  aks  ettirishi 

lozim.  Agar  ushbu  holat  ishonchli  aniqlanmasa,  to’g’ri  chiziqli  (bir  tekis  maromda) 

usul  qo’llanilishi  lozim.  Har  bir  davr  uchun  amortizatsiya  summasi  foyda  yoki 

zararlarda  tan  olinishi  lozim,  bunda  mazkur  yoki  boshqa  Standart  boshqa  aktivning 

balans qiymatiga kiritishga ruxsat bermaguncha yoki talab qilmaguncha.  

Aktivning  eskirish  hisoblanadigan  qiymatini  uning  foydali  xizmat  muddati 




 

 

125 



 

davomida  sistematik  tarzda  xarajatlarga  olib  borish  uchun  turli  amortizatsiya 

usullaridan  foydalanish  mumkin.  Ushbu  usullar  to’g’ri  chiziqli  usul,  kamaiyb 

boruvchi qoldiq usuli va ishlab chiqarish birligi usulini qamrab oladi. Foydalanadigan 

usul  aktivda  mujassamlangan  kutilgan  kelgusi  iqtisodiy  manfaatlarni  iste’mol 

qilishning  ko’zda  tutilgan  holatga  asoslangan  holda  tanlanadi  va  davrdan  davrga 

muvofiq  tarzda  qo’llaniladi,  bunda  ushbu  kelgusi  iqtisodiy  manfaatlarni  iste’mol 

qilishning ko’zda tutilgan holatida o’zgarishlar bo’lmaguncha.  

Amortizatsiya  odatda  foyda  yoki  zararda  tan  olinadi.  Biroq,  ayrim  holatlarda 

aktivda  mujassamlangan  kelgusi  iqtisodiy  manfaatlar  boshqa  aktivlarni  yuzaga 

keltirish  uchun  o’zlashtiriladi.  Bunday  holatda,  amortizatsiya  miqdori  boshqa  aktiv 

tannarxining  tarkibiy  qismini  tashkil  etadi  va  uning  balans  qiymatiga  kiritiladi. 

Masalan,  ishlab  chiqarish  jarayonida  foydalaniladigan  nomoddiy  aktivlarning 

amortizatsiyasi  tovar-moddiy  zahiralarning  balans  qiymatiga  kiritiladi  (MHXS  2 

“Tovar-moddiy zahiralar” ga qarang).  

Aniq foydali xizmat muddatiga ega nomoddiy aktivning tugatish qiymati nolga 

teng deb faraz qilinishi lozim, bunda quyidagilar sodir bo’lmaguncha:  

(a) 


aktivning  foydali  xizmat  muddati  oxirida  uchinchi  tomonning  uni  sotib 

olish bo’yicha majburiyati mavjud bo’lishi; yoki 

(b) 

aktiv uchun faol bozor (MHXS 13 da ta’riflangandek) mavjud va: 



-  tugatish qiymat ushbu bozor ma’lumotlari asosida aniqlanishi mumkin; va 

-  aktivning  foydali  xizmat  muddati  oxirida  bunday  bozor  mavjud  bo’lish 

extimoli bor. 

Aniq  foydali  xizmat  muddatiga  ega  aktivning  eskirish  hisoblanadigan  qiymat 

tugatish  qiymatni  chegirgandan  so’ng  aniqlanadi.  Nolga  teng  bo’lmagan  tugatish 

qiymat  shuni  anglatadiki,  tadbirkorlik  sub’ekti  nomoddiy  aktivni  uning  iqtisodiy 

muddati yakunlanishidan oldin hisobdan chiqarishni ko’zda tutadi. 

Aktivning  tugatish  qiymatini  baholash  hisobdan  chiqarishda  qoplanadigan 

qiymatga  asoslanadi,  bunda  baholash  sanasida  foydali  xizmat  muddati  tugagan  va 

aktivdan  foydalanadigan  o’xshash  sharoitlarda  ishlagan  o’xshash  aktivning  sotilishi 

bo’yicha  narxlardan  foydalaniladi.  Tugatish  qiymat  kamida  har  moliyaviy  yil 

yakunida ko’rib chiqiladi. Aktivning  tugatish qiymatidagi o’zgarish  BHXS 8 “Hisob 

siyosatlari, buxgalteriya hisobi maqsadida baholashlardagi o’zgarishlar va xatolar” ga 

muvofiq  buxgalteriya  hisobi  maqsadida  baholashdagi  o’zgarish  sifatida  hisobga 

olinadi.  

Nomoddiy  aktivning  tugatish  qiymati  aktivning  balans  qiymatiga  teng  yoki 

ko’proq  miqdorda  oshishi  mumkin.  Agarda  shunday  bo’lsa,  aktivning  amortizatsiya 

miqdori  nolga  teng  bo’ladi,  bunda  uning  tugatish  qiymati  keyinchalik  aktivning 

balans qiymatidan past summagacha kamaymaguncha.  

Aniq foydali xizmat muddatiga ega nomoddiy aktiv uchun amortizatsiya davri 

va amortizatsiya usuli kamida har moliyaviy yilning yakunida qayta ko’rib chiqilishi 

lozim. Agarda aktivning kutilgan foydali xizmat muddati oldingi baholashlardan farq 

qilsa,  amortizatsiya  davri  muvofiq  tarzda  o’zgartirilishi  lozim.  Agarda  aktivda 

mujassamlangan  kelgusi  iqtisodiy  manfaatlarni  iste’mol  qilishning  ko’zda  tutilgan 

holatida o’zgarishlar mavjud bo’lsa, amortizatsiya usuli o’zgargan holatni aks etitrish 



 

 

126 



 

uchun  o’zgartirilishi  lozim.  Bunday  o’zgarishlar  MHXS  8  ga  muvofiq  buxgalteriya 

hisobi maqsadida baholashlardagi o’zgarishlar sifatida hisobga olinishi lozim.  

Nomoddiy  aktivning  muddati  davomida,  uning  foydali  xizmat  muddatining 

baholanishi  noo’rinligi  yaqqol  namoyon  bo’lishi  mumkin.  Masalan,  qadrsizlanish 

bo’yicha  zararni  tan  olish  shuni  ko’rsatishi  mumkinki,  amortizatsiya  davri 

o’zgartirilishi zarur. 

Davr  mobaynida,  nomoddiy  aktivdan  tadbirkorlik  sub’ektiga  oqimi  kutilgan 

kelgusi iqtisodiy manfaatlarning holati o’zgarishi  mumkin. Amortizatsiyaning to’g’ri 

chiziqli  usuli  emas,  balki  kamayib  boruvchi  qoldiq  usuli  o’rinligi  yaqqol  namoyon 

bo’lishi  mumkin.  Boshqa  misol  sifatida  litsenziyada  aks  ettirilgan  huquqlardan 

foydalanish  kechiktirilishini,  qaysiki  biznes  rejaning  boshqa  qismlarini  tuxtatib 

qo’ygan  holatini,  keltirish  mumkin.  Bunday  holatda,  aktivdan  oqib  keladigan 

iqtisodiy manfaatlar keyingi davrlargacha olinmasligi mumkin. 

Aniqsiz  foydali  xizmat  muddatiga  ega  bo’lgan  nomoddiy  aktiv  amortizatsiya 

qilinmasligi lozim. 

BHXS  8  ga  muvofiq,  tadbirkorlik  sub’ektidan  aniqsiz  foydali  xizmat 

muddatiga  ega  nomoddiy  aktivning  uning  qoplanadigan  qiymatini  uning  balans 

qiymatiga solishtirgan holda,  

(a)  har yili va 

(b)  qachonki  nomoddiy  aktivning  qadrsizlanishi  mumkin  bo’lgan  paytda 

qadrsizlanishga tekshirilishi talab etiladi. 

Amortizatsiya  qilinmaydigan  nomoddiy  aktivning  foydali  xizmat  muddati  

hodisa  va  sharoitlar  ushbu  aktivning  foydali  xizmat  muddati  aniqsiz  deb 

baholanishiga  haligacha  asos  berishini  aniqlash  uchun  har  davrda  qayta  ko’rib 

chiqilishi  lozim.  Agar  ular  bunday  xulosa  uchun  asos  bermasa,  foydali  xizmat 

muddatining  baholanishi  aniqsizdan  aniqqa  o’zgarishi  BHXS  8  ga  muvofiq 

buxgalteriya hisobi maqsadida baholashdagi o’zgarish sifatida hisobga olinadi.  

BHXS  36  ga  muvofiq,  nomoddiy  aktivning  foydali  xizmat  muddatini  aniqsiz 

emas,  balki  aniq  deb  qayta  ko’rib  chiqish  shuni  ko’rsatadiki,  aktivga  zarar 

yetkazilgan  bo’lishi  mumkin.  Natijada,  tadbirkorlik  sub’ekti  aktivning  BHXS  36  ga 

muvofiq  aniqlangan  qoplanadigan  qiymatini  uning  balans  qiymatiga  solishtirish 

orqali  qadrsizlanishga  tekshiradi  va  balans  qiymatining  qoplanadigan  qiymatdan  har 

qanday oshgan qismini qadrsizlanish bo’yicha zarar sifatida tan oladi. 

Nomoddiy aktivga zarar  yetkazilganligini  aniqlash  uchun tadbirkorlik sub’ekti 

MHXS  36  ni  qo’llaydi.  Ushbu  Standartda  tadbirkorlik  sub’ekti  qachon  va  qanday 

qilib  o’z  aktivlarining  balans  qiymatini  ko’rib  chiqishi,  qanday  qilib  aktivning 

qoplanadigan qiymatini aniqlashi va qachon qadrsizlanish bo’yicha zararni tan olishi 

yoki tiklanishi kerakligi tushuntiriladi. 

Quyidagi holatlarda nomoddiy aktiv hisobdan chiqarilishi lozim:  

(a) 

aktiv chiqib ketganida; yoki 



(b) 

undan  foydalanishdan yoki uning chiqib ketishidan hech qanday kelgusi 

iqtisodiy manfaatlar kutilmaganida. 

Nomoddiy  aktivning  hisobdan  chiqarilishi  natijasida  yuzaga  keladigan  foyda 

yoki zarar aktivning chiqib ketishidan olinadigan sof tushumlar, agarda bo’lsa, bilan 



 

 

127 



 

aktivning  balans  qiymati  o’rtasidagi  farq  sifatida  aniqlanishi  lozim.  U  foyda  yoki 

zararda  tan  olinishi  lozim,  qachonki  aktiv  hisobdan  chiqarilsa  (bunda  MHXS  17  da 

sotish  va  qayta  ijaraga  olish  bo’yicha  boshqa  talablar  belgilanmagan  bo’lsa).  Foyda 

asosiy faoliyatdan daromad sifatida tasniflanmasligi lozim.  

Nomoddiy aktiv bir necha yo’llar bilan chiqib ketishi mumkin (masalan, sotish 

orqali,  moliyaviy  ijara  kelishuvini  tuzish  orqali  yoki  hadya  etish  orqali).  Bunday 

aktivning chiqib ketishi sanasini aniqlashda, tadbirkorlik sub’ekti tovarlarni sotishdan 

tushgan  daromadlarni  tan  olish  bo’yicha  BHXS  18  “Daromad”  dagi  mezonlarni 

qo’llaydi. BHXS 17 sotish va qayta ijaraga olish orqali aktivlarning chiqib ketishiga 

nisbatan qo’llaniladi. 

Tadbirkorlik  sub’ekti  aktivning  balans  qiymatida  nomoddiy  aktivning  qismini 

almashtirish    tanarxini  tan  olsa,  u  eski  almashtirilgan  qismning  balans  qiymatini 

hisobdan  chiqaradi.  Agarda  tadbirkorlik  sub’ekti  uchun  almashtirilgan  qismning 

balans qiymatini aniqlash imkoni bo’lmasa, u almashtirish tannarxidan almashtirilgan 

qismning  qiymati  u  sotib  olinganda  yoki  ichki  ishlab  chiqilganda  qancha 

bo’lganligini ko’rsatadigan ko’rsatkich sifatida foydalanishi mumkin.  

Biznes birlashuvida qayta sotib olingan huquq holatida, agarda huquq uchinchi 

tomonga  keyinchalik  qayta  chiqarilgan  (sotilgan)  bo’lsa,  tegishli  balans  qiymati, 

agarda bo’lsa, qayta chiqarilish bo’yicha foyda yoki zararni aniqlashda foydalaniladi. 

Nomoddiy  aktivning  chiqib  ketishida  uning  o’rniga  olinadigan  tovon  dastlab 

uning  haqqoniy  qiymatida  tan  olinadi.  Agarda  nomoddiy  aktiv  uchun  to’lov 

kechiktirilsa,  olingan  tovon  dastlab  pul  mablag’idagi  narx  ekvivalentida  tan  olinadi. 

Tovonning  nominal qiymati bilan pul mablag’idagi narx ekvivalenti o’rtasidagi farq 

BHXS  18  ga  muvofiq  foizli  daromad  sifatida  tan  olinadi  va  bu  esa  debitorlik  qarz 

bo’yicha effektiv daromadlilikni aks ettiradi.  

Aniq  foydali  xizmat  muddatiga  ega  nomoddiy  aktivning  amortizatsiyasi 

to’xtatilmaydi,  agar  nomoddiy  aktiv  boshqacha  tarzda  foydalanilmasa,  bunda  aktiv 

bo’yicha  to’liq  eskirish  hisoblangan  bo’lmasa  yoki  u  MHXS  5  ga  muvofiq  sotishga 

mo’ljallangan  sifatida  tasniflanmagan  bo’lsa  (yoki  sotishga  mo’ljallangan  sifatida 

tasniflangan hisobdan chiqarish guruhiga kiritilmagan bo’lsa).  

Tadbirkorlik  sub’ekti  nomoddiy  aktivlarning  har  bir  turkumi  uchun 

quyidagilarni  ochib  berishi  lozim,  bunda  ichki  ishlab  chiqilgan  nomoddiy  aktivlar 

bilan boshqa nomoddiy aktivlarni farqlagan holda:  

(a) 

foydali  xizmat  muddatlari  aniqsiz  yoki  aniqligi  va  agarda  aniq  bo’lsa, 



foydali xizmat muddatlari va foydalanilgan amortizatsiya stavkasi; 

(b) 


aniq  foydali  xizmat  muddatlariga  ega  nomoddiy  aktivlar  uchun 

foydalanilgan amortizatsiya usullari; 

(v) 

davr  boshidagi  va  oxiridagi  jami  balans  qiymati  va  (yig’ilgan 



qadrsizlanish  bo’yicha  zararlar  bilan  umumlashgan)  har  qanday  jamg’arilgan 

amortizatsiya; 

(g) 

umumlashgan  daromad  to’g’risidagi  hisobotdagi  nomoddiy  aktivlarning 



har qanday amortizatsiyasi kiritilgan modda qator(lar)i; 

(d) 


davr  boshidagi  va  oxiridagi  balans  qiymatining  solishtirmasi,  bunda 

quyidagilarni aks ettirgan holda: 




 

 

128 



 

-  qo’shimchalar, bunda ichki ishlab chiqilganlarini, alohida sotib olinganlarini 

va biznes birlashuvi orqali sotib olinganlarini alohida ko’rsatgan holda; 

-  MHXS  5  ga  muvofiq  sotishga  mo’ljallangan  sifatida  tasniflangan  yoki 

sotishga  mo’ljallangan  sifatida  tasniflangan  hisobdan  chiqarish  guruhiga  kiritilgan 

aktivlar va boshqa hisobdan chiqarishlar; 

-  BHXS  36  ga  muvofiq  boshqa  umumlashgan  daromadda  tan  olingan  yoki 

tiklangan  qadrsizlanish  bo’yicha  zararlar  (agarda  bo’lsa)  natijasida  davr  mobaynida 

yuzaga keladigan ko’payishlar yoki kamayishlar; 

-  BHXS  36  ga  muvofiq  davr  mobaynida  foyda  yoki  zararlarda  tan  olingan 

qadrsizlanish bo’yicha zararlar (agarda bo’lsa); 

-  BHXS  36  ga  muvofiq  davr  mobaynida  foyda  yoki  zararlarda  tiklangan  

qadrsizlanish zararlari (agarda bo’lsa); 

-  davr mobaynida tan olingan har qanday amortizatsiya; 

-  moliyaviy  hisobotlarni  tadbirkorlik  sub’ektining  taqdimot  valyutasiga 

o’tkazish  va  xorijiy  bo’linmani  taqdimot  valyutasiga  o’tkazish  natijasida  yuzaga 

keladigan sof kurs farqlari; va 

(viii)  davr mobaynida balans qiymatidagi boshqa o’zgarishlar. 

Nomoddiy  aktivlarning  turkumi  aktivlarning  o’xshash  xususiyatlari  va 

tadbirkorlik  sub’ekti  faoliyatida  foydalanishi  bo’yicha  guruhlashni  aks  ettiradi. 

Alohida turkumlar quyidagilarni o’z ichiga olishi mumkin:  

(a)  brend nomlari; 

(b)  titul ma’lumotlari (nomlanishlar) va nashr nomlari; 

(v)  kompyuter dastur taminotlari; 

(g)  litsenziyalar va franchayzinglar; 

(d)  avtorlik huquqlari, patentlar va boshqa industrial mulk huquqlari, xizmat va 

amaliyot huquqlari; 

(e)  retseptlar, formulalar, modellar, dizaynlar va andozalar; va 

(j) tajriba-konstruktorlik ishlab chiqish jarayonidagi nomoddiy aktivlar. 

Yuqorida  qayd  qilingan  turkumlar  kichikroq  (kengroq)  turkumlarga  ajratiladi 

(umumlashtiriladi),  agarda  bu  moliyaviy  hisobotlardan  foydalanuvchilar  uchun 

yanada o’rinliroq ma’lumotlarga olib kelsa. 

Tadbirkorlik  sub’ekti  BHXS  36  ga  muvofiq  qadrsizlangan  nomoddiy  aktivlar 

bo’yicha ma’lumotlarni ochib beradi.  

BHXS  36  tadbirkorlik  sub’ektidan  joriy  davrda  ahamiyatli  ta’sirga  ega  yoki 

keyingi  davrlarda  ahamiyatli  ta’sirga  ega  bo’lishi  kutilgan  buxgalteriya  hisobi 

maqsadilda  baholashdagi  o’zgarishning  xususiyati  va  miqdorini  ochib  berishni  talab 

etadi.  Bunday  ma’lumotlar  ochib  berilishi  quyidagilardagi  o’zgarishlardan  yuzaga 

kelishi mumkin:  

(a) 


nomoddiy aktivning foydali xizmat muddatining baholanishi; 

(b) 


amortizatsiya usuli; yoki 

(v) 


tugatish qiymatlar. 

Tadbirkorlik sub’ekti quyidagilarni ham ochib berishi lozim:  

(a) 

aniqsiz foydali xizmat muddatga ega deb hisoblangan nomoddiy aktivlar 



uchun,  ushbu  aktivning  balans  qiymati  va  aniqsiz  foydali  xizmat  muddati  deb 


 

 

129 



 

hisoblanishini  tasdiqlaydigan  sabablar.  Ushbu  sabablarni  qayd  qilishda,  tadbirkorlik 

sub’ekti  shunday  omil(lar)ni  aks  ettirishi  lozimki,  qaysiki  aktivni  aniqsiz  foydali 

xizmat muddatga egaligini aniqlashda ahamiyatli o’rin tutgan. 

(b) 

Tadbirkorlik  sub’ektining  moliyaviy  hisobotlarida  ahamiyatli  bo’lgan 



har qanday alohida nomoddiy aktivning izohi, balans qiymati va qolgan amortizatsiya 

davri. 


(v) 

Davlat  granti  orqali  sotib  olingan  va  dastlab  haqqoniy  qiymatda  tan 

olingan nomoddiy aktivlar uchun: 

-  ushbu aktivlar bo’yicha dastlab tan olingan haqqoniy qiymat; 

-  ularning balans qiymati; va 

-  tan  olingandan  so’ng  ular  tannarx  bo’yicha  hisobga  olish  modeli  asosida 

yoki qayta baholash modeli asosida baholanganligi. 

(g) 


Egalik  huquqi  cheklangan  nomoddiy  aktivlarning  mavjudligi  va  balans 

qiymatlari  hamda  majburiyatlar  uchun  ta’minot  sifatida  ajratilgan  nomoddiy 

aktivlarning balans qiymatlari. 

(d) 


Nomoddiy 

aktivlarni 

sotib 

olish 


bo’yicha 

shartnomaviy 

majburiyatlarning summasi. 

Agarda  nomoddiy  aktivlar  qayta  baholangan  qiymatlarda  hisobga  olinsa, 

tadbirkorlik sub’ekti quyidagilarni ochib berishi lozim:  

(a) 


nomoddiy aktivlarning turkumi bo’yicha: 

-  qayta baholash sanasi; 

-  qayta baholangan nomoddiy aktivlarning balans qiymati; va 

-  balans qiymat, qaysiki nomoddiy aktivlarning qayta baholangan turkumi tan 

olingandan  so’ng  tannarx  bo’yicha  hisobga  olish  modelidan  foydalangan  holda 

baholanganda tan olinadigan; va 

(b) 

Davr  boshida  va  oxirida  nomoddiy  aktivlarga  tegishli  boshlang’ich 



qiymatiga nisbatan qayta baholash qiymatining oshgan summasi, bu schyotdagi davr 

mobaynidagi  o’zgarishlarni  hamda  qoldiqni  aktsiyadorlarga  taqsimlashdagi  har 

qanday cheklovlarni aks ettirgan holda. 

Qayta  baholangan  aktivlar  turkumlarini  ochib  berish  maqsadlarida  kengroq 

turkumlarga 

umumlashtirish 

zarur 

bo’lishi 



mumkin. 

Biroq 


turkumlar 

umumlashtirilmaydi, agarda bu ham tannarx bo’yicha hiobga olish modeli ham qayta 

baholash  modeli  bo’yicha  hisoblangan  qiymatlarni  qamrab  olgan  nomoddiy  aktivlar 

turkumining birikmasini keltirib chiqarsa. 

Tadbirkorlik  sub’ekti  davr  mobaynida  xarajat  sifatida  tan  olingan  tadqiqot  va 

tajriba-konstruktorlik ishlab chiqish sarflarining jami summasini ochib berishi lozim. 

Tadqiqot va tajriba-konstruktorlik ishlab chiqish sarflari bevosita tadqiqot yoki 

tajriba-konstruktorlik  ishlab  chiqish  faoliyatlariga  tegishli  barcha  sarflarni  qamrab 

oladi. 

 

Tadbirkorlik  sub’ekti  tomonidan  quyidagi  ma’lumotlarning  ochib  berilishi 

ma’qullanadi, biroq talab etilmaydi:  

(a) 


har  qanday  to’liq  amortizatsiya  qilingan  nomoddiy  aktivning  izohi, 

qaysiki hanuzgacha foydalanishda bo’lsa; va 

(b) 

Tadbirkorlik  sub’ekti  tomonidan  nazorat  qilinadigan,  ammo  aktivlar 




 

 

130 



 

sifatida  tan  olinmagan,  ahamiyatli  nomoddiy  aktivlarning  qisqacha  izohi,  bunda 

aktivlar  sifatida  tan  olinmasligiga  sabab  shuki,  ular  mazkur  Standartdagi  tan  olish 

mezonini qanoatlantirmagan. 




Yüklə 5,36 Mb.

Dostları ilə paylaş:
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   301




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2023
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə