Te u zagrebu fakultet organizacije I informatike

3 

 

 

Akter  (engl.  actor).  Analiza  društvenih  mreža  bavi  se  razumijevanjem  veza  izmeĎu 

društvenih  entiteta  i  implikacijama  veza  meĎu  njima.  Te  društvene  entitete  općenito  nazivamo 

akteri,  a  mi  ćemo  ih  nazivati  i  čvorovi,  vrhovi  ili  subjekti,  ovisno  o  tome  u  kojem  kontekstu 

spominjemo mrežu. Akteri predstavljaju nedjeljive  društvene jedinice poput osobe, korporacije 

ili nekog drugog definiranog kolektiva. Kao primjer za aktere mogu poslužiti pojedinac, skupina 

ljudi, odjel unutar neke korporacije ili čak čitave nacije. 

 

 

Relacijska  veza  koju  ćemo  često  nazivati  i  samo  veza  uspostavlja  povezanost  izmeĎu 

para aktera. Oni su meĎusobno povezani nekom vrstom društvene veze čija vrsta i raspon mogu 

biti poprilično široki. Neki uobičajeni primjeri takvih veza u analizi društvenih mreža su: 



 

Izraženo prijateljstvo ili poštovanje 



 

Transferi materijalnih resursa 



 

Udruživanje ili pripadanje 



 

Ponašajne interakcije 



 

Pomicanja izmeĎu mjesta ili statusa 



 

Formalni odnosi 



 

Fizičke veze 



 

Biološke veze [Wasserman i Faust, 1994., str. 17-18] 

 

 

Grupe. Analiza mreža ne bavi se samo skupinama povezanih društvenih entiteta. U širem 

smislu, moć analize leži u mogućnosti da se modeliraju odnosi unutar sustava aktera. Sustav se 

sastoji od veza unutar članova neke grupe. Kao definiciju grupe koristit ćemo skup svih aktera na 

kojima  ćemo  analizirati  veze.  Grupa  se,  prema  tome,  sastoji  od  konačnog  broja  aktera  koji  se 

zbog  konceptualnih,  teoretskih  ili  empirijskih  razloga  tretiraju  kao  konačan  skup  subjekata  na 

mreži koju mjerimo. Ograničenje na konačan broj aktera proizlazi iz analitičkih razloga. Iako bi 

se,  u  teoriji,  pojedina  grupa  mogla  sastojati  od  veza  meĎu  akterima  čiji  bi  broj  mogao  biti 

neograničen bilo bi nemoguće analizirati podatke prikupljene u takvoj mreži. 

 

 

Podgrupe. Čest je slučaj da se unutar grupe na mreži formiraju u manje podgrupe koje su 

sastavljene od bilo kojeg podskupa aktera i  svih  veza meĎu njima.  Pronalaženje i  proučavanje 

podgrupa koristeći odreĎene kriterije važan je segment u analizi društvenih mreža. 

 

 

Relacija  je skup veza unutar članova grupe.  Na  primjer, skup prijateljskih  veza izmeĎu 

dvoje djece u razredu ili skup formalnih diplomatskih veza izmeĎu dvije države nacije su veze 

---

4 

 

koje  definiraju  relacije.Važno  je  naglasiti  da  se  relacija  odnosi  na  skup  svih  veza  zadane  vrste 

koje  mjerimo  na  parovima  aktera  iz  odreĎenog  skupa  aktera.  Veza  sama  po  sebi  postoji  samo 

izmeĎu odreĎenog para aktera. 

 

 

Društvena  mreţa.  Sada  kada  imamo  definirane  pojmove  poput  aktera,  grupe  i  relacije 

možemo  detaljnije  definirati  socijalnu  mrežu.  Društvena  mreža,  prema  tome,  sastoji  se  od 

konačnog skupa ili skupova aktera i relacije ili relacija meĎu njima. Prisutnost relacija ključno je 

svojstvo koje definira društvene mreže.[Wasserman i Faust, 1994., str. 19-21]  

 

 

Kao primjer društvene mreže promotrimo sliku 2.1. koja prikazuje komunikaciju putem 

e-maila  izmeĎu  436  zaposlenika  Hewlett-Packard  istraživačkog  laboratorija.Čvorovi,  ovdje 

prikazani  crvenom  bojom,  predstavljaju  zaposlenike  te  poznate  kompanije  povezane  linijama 

koje predstavljaju e-mailove koje su razmijenili. 

 

 

Slika 2.1. Primjer društvene mreţe [Easley i Kleinberg, 2010., str. 3] 

 

 

---

5 

 

3.  Teorija grafova 

 

Grafovi su centralni element promatranja teorije grafova. Riječ graf u ovo smislu prvi je 

put upotrijebio James Joseph Sylvester 1878. godine. 

Graf je objekt koji nam na apstraktan način prikazuje neki skup elemenata čiji su parovi spojeni 

vezama. U jeziku teorije grafova te povezane objekte nazivamo čvorovima ili vrhovima, a veze 

koje ih sparuju bridovima. Tipično su grafovi prezentirani na način da točke prikazuju čvorove, a 

ravne crte ili zakrivljene linije prikazuju veze [Gross i Yellen, 2003., str. 20]. 

 

3.1.  Graf 

 

 

Graf  je  ureĎeni  par  G=(V,E)  gdje  V  predstavlja  skup  čvorova  (engl.  vertex),  a  E  skup 

bridova (engl. edge), za koje vrijedi E 

⊆[V]

2

 pod pretpostavkom da E ∩ V = 0 [Diestel, 2005., 

str. 2]. 

Broj  čvorova  V  kod  grafa  G  predstavlja  red  grafa  G.  Grafove  reda  0  ili  1  nazivamo 

trivijalnima. Kako za potrebe rada na društvenim mrežama ne bi imalo smisla raditi s praznim ili 

trivijalnim grafovima, takvim se grafovima nećemo baviti u ovom radu. Slikom 3.2. prikazujemo 

jedan uobičajeni primjer grafa sa osam čvorova i devet veza kojim su vrhovi grafa meĎusobno 

povezani. 

 

Slika 3.1Primjer grafa(s osam vrhova i devet veza)

 

 

Jedno od ključnih svojstava koje nam je važno za analizu društvenih mreža je radili se o 

usmjerenom  ili  ne  usmjerenom  grafu  pa,  iako  ćemo  razliku  preciznije  definirati  kasnije, 

objasnimo  je  sada  primjerom.  Ukoliko  graf  prikazuje  skup  ljudi  okupljenih  na  nekom 

neformalnom  druženju  ili  zabavi,  i  povlačimo  brid  izmeĎu  svako  dvoje  ljudi  koji  su  se  na  toj 

---