Beleška o piscu


Sta  robni  zaštitni  znaci  mogu  da  kažu



Yüklə 323.28 Kb.

səhifə115/125
tarix25.07.2018
ölçüsü323.28 Kb.
1   ...   111   112   113   114   115   116   117   118   ...   125

Sta  robni  zaštitni  znaci  mogu  da  kažu,  str.  121—125.
Izraz  u  muzici:  Rigg  (246)  i  Pratt  (237).
Schopenhauer  o  muzici:  Die  Welt  aïs  Wille  und  Vorstellung,  knj.  3  i  dodaci 
gl.  39;  vidi  takode  Langer  (168),  gl.  8.
Zaštitni  robni  znaci:  Kamekura  (139).
Iskustva  i  ideje,  str.  125—126.
Goethe:  Zur  Farbenlehre,  glava  o  materijalima  za  istoriju  teorija  boje, 
odeljak  o  sedamnaestom  veku.
Hegel:  Aesthetik,  deo  2,  odeljak  1;  »Die  symbolische  Kunstform«.
Pikasova  La  vie:  Boeck  i  Sabartes  (23),  str.  124.
Fry  o  Pfisteru:  (74).
Pfister:  (222),  upor.  takođe  Kramer  (162).
Freud  o  sanjarenju:  (72).
GLAVA  9:  STA  APSTRAKCIJA  NIJE
Štetno  razdvajanje,  str.  129—132.
Locke  o  apstrakciji:  An  Essay  Concerning  Human  Understanding,  knj.  2, 
gl.  11,  odeljak  9.
Pellet:  (218),  str.  9,60.
Hume  o  Berkeleyu:  A  Treatise  of  Human  Nature,  deo  1,  odeljak  7. 
Berkeley  o  uni verzali jama:  A  Treatise  Concerning  the  Principles  of  Human 
Knowledge,  Uvod,  odeljak  15.
Uvod  u  logiku:  Cohen  (39),  str.  103,  107;  takođe  Cohen  i  Nagel  (38)  gl.  18, 
odeljak  5.
Da  li  se  apstrakcija  zasniva  na  uopštavanju,  str.  132—137.
Locke  o  uopštavanju:  op.  cit.  knj.  1,  gl.  1,  odeljak  15  i  knj.  2,  gl.  32, 
odeljak  6.
James  o  dissocijaciji:  (135),  sv.  1,  str.  506.
Inhelder  i  Piaget:  (130);  Zaključci,  str.  284.
Bergson:  (20),  gL  3.
Laporte:  (169),  str.  117.
Langer  o  primarnoj  apstrakciji:  (167).
Medawar:  vidi  Edge  (56),  str.  8.
Na  početku  bi  opšte,  str.  137—141.
Pavlov:  (217),  predavanje  2,  str.  20.
Lashley  i  Wade:  (172),  str.  81.
Piaget:  (225),  gl.  1,  par.  6.
Teale:  (270),  str.  214.
Boas:  kod  Hymesa  (129),  str.  121.
James  o  zbrci,:  (135),  sv.  1,  str.  488.
Gesell  i  Ilg:  (81),  gl.  2,  str.  18.
Piaget  o  sinkretizmu:  (228),  gl.  4,  par.  1.
Nejasne  dražd:  Koffka  (156),  str.  493—505.
Toma  Akvinski:  navod  prema  Gessner-u  (82).
Bouissou:  (25),  str.  45,  96.
Prvenstvo  uopštavanja:  Brown  (27),  gl.  8.
Uzorak  i  apstrakcija,  str.  141—143.
Boethius:  navod  prema  Gessneru  (82).
Kouwenhoven:  (160).
GLAVA  10:  STA  APSTRAKCIJA  JESTE
Wertheimer:  upor.  takođe  Asch  (12)  i  (11).
Jonas:  (136).
Spinoza:  Poboljšanje  razuma,  par.  95.
Asch  o  ličnosti.
Tipovi  i  opšti  pojmovi,  str.  145—147.
Kretschmer  o  tipovima:  (165).
Galton  o  kompozitnim  fotografijama:  (76).
Seiffert:  (260).
Hempel  i  Oppenheim:  (113).
263


Statički  i  dinamički  pojmovi,  str.  147—150.
Locke:  Essay,  knj.  3,  gl.  3,  odeljak  10.
Galton  o  prošeku:  (77),  str.  62.
Aristotel:  De  Memoria,  450a.
Berkeley  o  trouglovima:  Treatise,  uvod,  odeljak  16. 
Poncelet:  (234),  Uvod,  str.  XIV.  Slike  su  moje. 
Pojmovi  kao  vrhunci,  str.  151—154.
Pràgnanzstufen:  Wertheimer  (301).
Rausch  (243),  str.  906.
Schopenhauer  o  vodi:  (257),  knj.  3,  par.  51.
Ivins  o  grčkoj  geometriji:  (132).
GLAVA  11:  NA  ČVRSTOM  TLU
Apstrakcija  kao  povlačenje,  str.  156—158.
Apstrakcija  i  empatija:  Worringer  (313);  Arnheim  (2).
Goldstein  i  Scheerer:  (94).
Cameron:  kod  Hunta  (127),  gl.  29,  str.  904.
Pikas:  (232),  str.  39.
Izvlačenje  načela,  str.  158—160.
Valéry:  (283).
Wittgenstein  (308),  str.  219.
Uz  dlaku,  str.  160—165.
Duncker:  (55),  str.  108.
Goldstein  i  Scheerer:  ispravio  sam  jednu  grešku  u  njihovoj  si.  18,  koja 
sadrži  pet  kvadrata  umesto  četiri.
Nigerijski  dečaci:  Jahoda  (134).
O  Goldsteinu  i  Scheereru:  Brown  (27),  str.  287.
Zaljubljenost  u  klasifikaciju,  str.  165—167.
Wechsler-Bellevuejev  test:  (292).
Locke  o  apstraktnim  maksimama:  Essay,  knj.  1,  gl.  1,  odeljak  27. 
Mišljenje  blisko  životu,  str.  167—171.
Riessman:  (245),  str.  73.
Davis:  (48),  str.  78.
Šta  IQ  meri:  Tyler  (281),  str.  52.
O  srednjim  klasama:  Miller  i  Swanson  (197),  str.  339.
Dva  stila  izraza:  Miller  i  Swanson,  gl.  15,  i  Goldberg  (93).
Torrance:  (280),  str.  110.
Riessman:  (245).  str.  69.
Deutsch:  (53)  kod  Passowa  (215).
Dve  vrste  studenata:  Arnheim  (8),  str.  86.
Obdarena  deca:  Tori-ance  (280)  i  Getzels  i  Jackson  (83).
GLAVA  12:  MIŠLJENJE  ČISTIM  OBLICIMA
Brojevi  odražavaju  život,  str.  172—174.
Wertheimer:  (298).
Prosvetni  istraživački  savel  (57).
O  teoriji  skupova:  Deans  (49).
Prevertova  pesma:  U  (238,)  str.  243.
Opažanje  količina,  str.  174—175.
Piaget:  (224),  gl.  4.
Heidegger:  (109),  str.  70.
Leporellov  popis:  »U  Italiji  640,  u  Nemačkoj  231,  100  u  Francuskoj,  u  Tur­
skoj  91,  ali  u  Spaniji  ima  ih  već  1003.«
Legeoni  anđela:  Jevanđelje  po  Mateju  26:53.
Brojevi  kao  vidljivi  oblici,  str.  175—178.
O  Francesco  Siziju:  Panofsky  (213),  str.  11.
Aritmetika  u  vojsci:  Ginzberg  i  Bray  (91),  str.  71.
264




Dostları ilə paylaş:
1   ...   111   112   113   114   115   116   117   118   ...   125


Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2017
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə