Beleška o piscu
Yüklə 11,04 Mb. Pdf görüntüsü
|
u n a Č v r s t o m t l u Apstrakcija kao povlačenje [156] Izvlačenje načela [158] Uz dlaku [160] Zaljubljenost u klasifikaciju [165] Mišljenje blisko životu [167] 12 m i š l j e n j e Č i s t i m o b l ic im a Brojevi odražavaju život [172] Opažanje količina [174] Brojevi kao vidljivi oblici [175] Besmisleni oblici stvaraju teškoće [178] Očigledna geometrija [183] 13 RECI NA PRAVOM MESTU Može li da se misli rečima [187] Reči kao likovi [188] Reči ukazuju na opažaje [190] Intuitivno i intelektualno saznanje [191] Šta reči čine za likove [195] Likovne predstave logičnih veza [196] Precenjeni jezik [198] Uticaj linearnosti [201] Verbalni i slikovni pojmovi [205] 14 UMETNOST I MIŠLJENJE Mišljenje u dečjim crtežima [208] Lični problemi vizuelno promišljeni [213] Misaoni mehanizmi pri crtanju [215] Apstraktne forme u vizuelnim umetnostima [219] 15 MODELI ZA TEORIJU Kosmologijski oblici [225] Nevizuelno postaje vidljivo [229] Modeli imaju granice [230] Figura i osnova i više od toga [232] Beskonačnost i lopta [234] Dokle dopire uobrazilja [237] 16 VIĐENJE U NASTAVI Čemu umetnost [241] Slike kao iskazi [243] Standardni likovi i umetnost [244] 7 Gledanje i poimanje [246] Kako nas ilustracije uče [249] Problemi vizuelnih sredstava [252] Važna je funkcija [255] I — na kraju [257] Napomene [259] Bibliografija [268] Delà prevedena na srpskohrvatski Indeks [280] [ 278] PREDGOVOR Ova knjiga predstavlja pokušaj da se sa ranijih proučavanja umetnosti pređe na šire razmatranje vizuelnog opažanja kao saznajne aktivnosti — što je, moglo bi se reći, obrtanje istorijskog razvoja koji je u filozofiji osamnaestog veka vodio od aisthesis-a do estetike, od čulnog doživljaja uopšte do umetnosti napose. Na osnovu svog prethodnog rada, shvatio sam da je umetnička delatnost forma umovanja, u kome su opažanje i mišljenje neodvojivo isprepleteni. Osetio sam da moram reći da čovek koji slika, piše, komponuje, igra, u stvari misli čulima. Ispostavilo se da ova sjedi- njenost opažanja i misli nije prosto neka posebnost umetnosti. Pre gled onoga što je poznato o opažanju, a naročito o viđenju, omogućio mi je da pojmim da su čudesni mehanizmi pomoću kojih čula shva- tuju okolinu gotovo istovetni sa radnjama o kojima govori psiholo gija mišljenja. Obrnuto, bilo je mnogo dokaza da se istinski pro duktivno mišljenje bilo na kom polju saznanja dešava u oblasti likova. Ova sličnost između onoga što um čini u umetnostima i onoga što čini drugde navela me da razmotrim već odavno poznatu žalbu o izdvojenosti i zanemarenosti u društvu i vaspitanju. Možda je stvarni problem imao dublju suštinu: rascep između čula i misli, što je u današnjem čoveku dovelo do svakojakih boljki koje nastaju usled raznih nedostataka. Nije bilo načina da se tako opsežnom problemu pristupi bez neopreznog upuštanja u mnogobrojne grane psihologije i filozofije, umetnosti i nauka. Bio je nužan jedan sveobuhvatan pogled, pokušaj sučeljavanja, što kao ideal zahteva profesionalnu kompetenciju u svim tim oblastima znanja. Ali, čekati na taj ideal značilo je da se hitan zadatak ostavi neobavljenim. Poduhvatiti ga se značilo je ura diti ga nepotpuno. Nisam se mogao nadati da ću pregledati sav odgovarajući materijal niti, pak, da budem siguran da ću otkriti najubedljivije dokaze u bilo kojoj oblasti. Srećom, pošto me je ovaj problem nejasno privlačio desetinama godina, ja sam već bio pri kupio kutije i kutije beležaka od kojih je moglo da se počne. Sa nešto početničke sreće, mogao sam se nadati da ću svoju stvar u dovoljnoj meri da obrazložim. U prirodi je takvog jednog poduhvata da ukazuje na poveza nosti tamo gde mnogi vole razlike. Među onima koji neguju čula — naročito među umetnicima — nemali broj je podozriv prema umovanju kao prema neprijatelju ili u najboljem slučaju kao prema nečem stranom, a oni koji se bave teoretskom misli vole da smatraju da se njihove radnje nalaze van čula. Stoga, obe strane sumnjičavo gledaju na ponovno sjedinjavanje čula i uma. Ja nisam mogao da Yüklə 11,04 Mb. Dostları ilə paylaş:
|