Beleška o piscu



Yüklə 323,28 Kb.

səhifə2/125
tarix25.07.2018
ölçüsü323,28 Kb.
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   125

u  
n a
  Č
v r s t o m
 
t l u
Apstrakcija  kao  povlačenje 
[156] 
Izvlačenje  načela 
[158]
Uz  dlaku 
[160]
Zaljubljenost  u  klasifikaciju 
[165] 
Mišljenje  blisko  životu 
[167]
12 
m i š l j e n j e
  Č
i s t i m
 
o b l ic im a
Brojevi  odražavaju  život 
[172]
Opažanje  količina 
[174]
Brojevi  kao  vidljivi  oblici 
[175] 
Besmisleni  oblici  stvaraju  teškoće 
[178] 
Očigledna  geometrija 
[183]
13 
RECI  NA  PRAVOM  MESTU
Može  li  da  se  misli  rečima 
[187]
Reči  kao  likovi 
[188]
Reči  ukazuju  na  opažaje 
[190]
Intuitivno  i  intelektualno  saznanje 
[191] 
Šta  reči  čine  za  likove 
[195]
Likovne  predstave  logičnih  veza 
[196] 
Precenjeni  jezik 
[198]
Uticaj  linearnosti 
[201]
Verbalni  i  slikovni  pojmovi 
[205]
14  UMETNOST  I  MIŠLJENJE
Mišljenje  u  dečjim  crtežima 
[208]
Lični  problemi  vizuelno  promišljeni 
[213]
Misaoni  mehanizmi  pri  crtanju 
[215]
Apstraktne  forme  u  vizuelnim  umetnostima 
[219]
15  MODELI  ZA  TEORIJU
Kosmologijski  oblici 
[225]
Nevizuelno  postaje  vidljivo 
[229]
Modeli  imaju  granice 
[230]
Figura  i  osnova  i  više  od  toga 
[232]
Beskonačnost  i  lopta 
[234]
Dokle  dopire  uobrazilja 
[237]
16 
VIĐENJE  U  NASTAVI
Čemu  umetnost 
[241]
Slike  kao  iskazi 
[243]
Standardni  likovi  i  umetnost 
[244]
7


Gledanje  i  poimanje 
[246]
Kako  nas  ilustracije  uče 
[249] 
Problemi  vizuelnih  sredstava 
[252] 
Važna  je  funkcija 
[255]
I  —  na  kraju 
[257]
Napomene 
[259]
Bibliografija 
[268]
Delà  prevedena  na  srpskohrvatski 
Indeks 
[280]
[
278]


PREDGOVOR
Ova  knjiga  predstavlja  pokušaj  da  se  sa  ranijih  proučavanja 
umetnosti  pređe  na  šire  razmatranje  vizuelnog  opažanja  kao  saznajne 
aktivnosti  —  što  je,  moglo  bi  se  reći,  obrtanje  istorijskog  razvoja 
koji  je  u  filozofiji  osamnaestog  veka  vodio  od  aisthesis-a  do  estetike, 
od  čulnog  doživljaja  uopšte  do  umetnosti  napose.
Na  osnovu  svog  prethodnog  rada,  shvatio  sam  da  je  umetnička 
delatnost  forma  umovanja,  u  kome  su  opažanje  i  mišljenje  neodvojivo 
isprepleteni.  Osetio  sam  da  moram  reći  da  čovek  koji  slika,  piše, 
komponuje,  igra,  u  stvari  misli  čulima.  Ispostavilo  se  da  ova  sjedi- 
njenost  opažanja  i  misli  nije  prosto  neka  posebnost  umetnosti.  Pre­
gled  onoga  što  je  poznato  o  opažanju,  a  naročito  o  viđenju,  omogućio 
mi  je  da  pojmim  da  su  čudesni  mehanizmi  pomoću  kojih  čula  shva- 
tuju  okolinu  gotovo  istovetni  sa  radnjama  o  kojima  govori  psiholo­
gija  mišljenja.  Obrnuto,  bilo  je  mnogo  dokaza  da  se  istinski  pro­
duktivno  mišljenje  bilo  na  kom  polju  saznanja  dešava  u  oblasti 
likova.  Ova  sličnost  između  onoga  što  um  čini  u  umetnostima  i  onoga 
što  čini  drugde  navela  me  da  razmotrim  već  odavno  poznatu  žalbu 
o  izdvojenosti  i  zanemarenosti  u  društvu  i  vaspitanju.  Možda  je 
stvarni  problem  imao  dublju  suštinu:  rascep  između  čula  i  misli, 
što  je  u  današnjem  čoveku  dovelo  do  svakojakih  boljki  koje  nastaju 
usled  raznih  nedostataka.
Nije  bilo  načina  da  se  tako  opsežnom  problemu  pristupi  bez 
neopreznog  upuštanja  u  mnogobrojne  grane  psihologije  i  filozofije, 
umetnosti  i  nauka.  Bio  je  nužan  jedan  sveobuhvatan  pogled,  pokušaj 
sučeljavanja,  što  kao  ideal  zahteva  profesionalnu  kompetenciju  u 
svim  tim  oblastima  znanja.  Ali,  čekati  na  taj  ideal  značilo  je  da  se 
hitan  zadatak  ostavi  neobavljenim.  Poduhvatiti  ga  se  značilo  je  ura­
diti  ga  nepotpuno.  Nisam  se  mogao  nadati  da  ću  pregledati  sav 
odgovarajući  materijal  niti,  pak,  da  budem  siguran  da  ću  otkriti 
najubedljivije  dokaze  u  bilo  kojoj  oblasti.  Srećom,  pošto  me  je  ovaj 
problem  nejasno  privlačio  desetinama  godina,  ja  sam  već  bio  pri­
kupio  kutije  i  kutije  beležaka  od  kojih  je  moglo  da  se  počne.  Sa 
nešto  početničke  sreće,  mogao  sam  se  nadati  da  ću  svoju  stvar  u 
dovoljnoj  meri  da  obrazložim.
U  prirodi  je  takvog  jednog  poduhvata  da  ukazuje  na  poveza­
nosti  tamo  gde  mnogi  vole  razlike.  Među  onima  koji  neguju  čula 
—  naročito  među  umetnicima  —  nemali  broj  je  podozriv  prema 
umovanju  kao  prema  neprijatelju  ili  u  najboljem  slučaju  kao  prema 
nečem  stranom,  a  oni  koji  se  bave  teoretskom  misli  vole  da  smatraju 
da  se  njihove  radnje  nalaze  van  čula.  Stoga,  obe  strane  sumnjičavo 
gledaju  na  ponovno  sjedinjavanje  čula  i  uma.  Ja  nisam  mogao  da




Dostları ilə paylaş:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   125


Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2017
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə