Bojan [optrajanov

Zna~i, 
nazivite na prostite supstanci ili se ednakvi so nazivot na elementot od ~ii atomi tie se obrazuvani 
ili pred nazivot na elementot se dodava prefiks {to go ozna~uva brojot na atomi od elementot vo 
gradbenata edinka na prostata supstanca ili, najnakraj, se davaat podatoci za kristalnata struktura (ako 
se raboti za cvrsta supstanca). 
Imenuvawe na ednoatomski katjoni i anjoni 
Ednoatomskite  katjoni se imenuvaat so davawe na na{iot naziv na elementot od koj e izveden dadeniot 
katjon. Ako od eden element mo`e da se izvede pove}e od eden vakov katjon (t.e. ako ima pove}e katjoni {to 
}e se razlikuvaat po svojot relativen polne` i, spored toa, po vrednosta na oksidacioniot broj), vo 
zagrada, so rimski cifri se ozna~uva vrednosta za oksidacioniot broj. Zagradata se pi{uva sleano so 
imeto na elementot, a znakot  ne se pi{uva. 
Za elementi kaj koi postoi samo edna mo`na vrednost na oksidacioniot broj (na primer, kaj alkalnite ili 
zemnoalkalnite metali), vrednosta na oksidacioniot broj ne se pi{uva. Taka, se pi{uva bakar(I) katjoni 
ili bakar(II) katjoni, no samo natrium katjoni ili kalcium katjoni
*
.  
Namesto da se dava oksidacioniot broj, mo`e da se poso~i vrednosta za relativniot polne` na katjonot. 
Ova se pravi taka {to vo zagrada (povtorno napi{ana sleano so nazivot na elementot) so arapska cifra 
sledena so znakot , se zapi{uva vrednosta na relativniot polne`. Mo`e, zna~i, da se napi{e bakar(2+) 
joni, aluminium(3+) joni i sli~no. 
Nakuso re~eno, 
ednoatomskite katjoni imaat nazivi {to se ednakvi so nazivot na soodvetniot element, so toa {to vo 
zagrada (napi{ana sleano so nazivot na elementot) mo`e da se dade ili vrednosta na oksidacioniot broj 
napi{ana so rimski cifri ili vrednosta na relativniot polne` napi{ana so arapski cifri. 
Ednoatomskite  anjoni imaat nazivi {to se obrazuvani od korenot na latinskiot naziv na elementot, so 
dodavawe na nastavkata -id. Ovie koreni se, za vodorodot hidr-, za kislorodot oks-, za sulfurot sulf- (no 
za selenot selen-), za fluorot fluor- (sli~no i za jonite na drugite halogeni elementi) itn. Taka, na 
primer, se zboruva za hidrid joni, oksid joni, sulfid joni i sli~no. Akcentot e na posledniot slog. So 
drugi zborovi, se izgovara oksíd (a ne óksid), hloríd, sulfíd itn. 
Taka, 
nazivite na ednoatomskite anjoni se sostojat od korenot na latinskiot naziv na elementot na koj e 
dodadena nastavkata -id. 
Kako i kaj katjonite, mo`e na krajot, vo zagrada da se dade vrednosta na relativniot polne` na anjonot 
(arapska brojka, sledena so znakot -). 
Na sli~en na~in se obrazuvaat nazivite i na joni {to se sostojat od pove}e od eden atom na ist element, so 
toa {to pred nazivot se dodavaat pretstavki (prefiksi) {to go ozna~uvaat brojot na atomi (mono-, di- itn.; 
ovie prefiksi se ednakvi kako onie {to se koristat pri imenuvaweto na prostite supstanci; vidi str. xi). 
Prefiksot  mono- mo`e i da se ispu{ti, a mo`e da se dodadat, vo zagradi, oksidacioniot broj ili 
relativniot polne` na jonite (napi{ani soglasno na ona {to be{e pogore zboruvano). Taka, jonot O
2
–
 }e se 
vika dioksid(1-), a jonot O
2
2
–
 }e se vika dioksid(2-). 
                                                           
* 
Poradi toa {to oznakata za vrednosta na oksidacioniot broj napi{ana so rimski cifri ne sodr`i predznak ( ili ), podobro e da se 
zboruva za bakar(II) katjoni, namesto za bakar(II) joni.
 
 
 
lviii 

---

Imenuvawe na kiselinite 
Beskislorodnite kiselini imaat nazivi {to se sostojat od nazivot na elementot koj{to e svrzan so 
vodorod na koj e dodadena nastavkata -o i, napi{ano sleano, vodorodna, a potoa, (napi{ano razdeleno) 
kiselina (na primer, fluorovodorodna kiselina,  hlorovodorodna  kiselina i sli~no). Vnimavaj: se 
izgovara kisélina, a ne kiselína!  
Za da ima sistem, beskislorodnata kiselina na sulfurot se vika sulfurovodorodna, a ne (kako {to e dosta 
voobi~aeno) sulfurvodorodna (bez prvoto o). 
Nazivite na kislorodnite kiselini mo`e da se obrazuvaat na nekolku na~ina, od koi nie }e upotrebuvame 
samo eden – onoj {to e, taka da se re~e, tradicionalen
*
.  
Sepak, mo`e da se napomne deka eden od ovie na~ini e kiselinite da se imenuvaat sli~no kako solite (v. 
str. xii), no soli na vodorodot. Taka, azotnata kiselina, spored ovoj na~in, mo`e da se vika vodorod nit-
rat ili hidrogen nitrat.  
Vo preporakite na Me|unarodnata unija za ~ista i primeneta hemija (IUPAC) od 1990 godina nema 
prepora~an na~in {to kaj nas ponekoga{ se upotrebuva. Ne e prepora~an, da re~eme, naziv nitratna 
kiselina kako alternativa za nazivot azotna kiselina. Vakvite nazivi 
nikako
 ne treba da se koristat! 
Spored tradicionalniot na~in za imenuvawe na kiselinite, prvin se odbira kiselinata vo koja elementot 
za ~ija kiselina se raboti ima najvoobi~aena vrednost za oksidacioniot broj i taa kiselina dobiva naziv 
{to se sostoi od nazivot na elementot na koj e dodadena nastavkata -na  ili  -ova i od zborot kiselina 
napi{an razdeleno. 
Taka, ima nazivi kakvi {to se sulfurna kiselina, azotna  kiselina,  fosforna kiselina (ponekoga{ i 
ortofosforna kiselina),  hlorna  kiselina itn., kako i selenova kiselina,  siliciumova kiselina (i 
ortosiliciumova kiselina) i sli~no. 
Potoa, kiselinata vo koja oksidacioniot broj na elementot e sledniot pomal, dobiva naziv {to se sostoi 
od imeto na elementot na koj e dodadena nastavkata -esta i, napi{ano razdeleno, zborot kiselina (na 
primer, sulfuresta kiselina, potoa azotesta, fosforesta, hloresta, selenesta itn. kiselina).  
Ako ima kiselina vo koja oksidacioniot broj e u{te pomal, pred zborot {to zavr{uva na -esta se dodava 
(napi{an sleano) prefiksot hipo- (na primer, hipohloresta kiselina). Ako, pak, ima kiselina vo koja 
oksidacioniot broj na elementot e pogolem odo{to vo kiselinata vo ~ij naziv postoi nastavkata -na ili -
ova, pred zborot vo koj se javuva vakva nastavka se dodava prefiksot per- (na primer, perhlorna kiselina). 
Ima i nazivi kakvi {to se dihromna kiselina ili metafosforna kiselina, no vo na~inot na obrazuvawe na 
ovie imiwa nema da navleguvame. 
I taka,  
kislorodnite kiselini imaat nazivi obrazuvani od nazivot na elementot ~ija{to kiselina e taa, so 
dodavawe na nastavkite  -na  ili  -ova,  odnosno  -esta  i zborot  kiselina; ako e potrebno, mo`no e ovie 
nazivi i da se pro{irat so dodavawe na prefiksi (orto-, hipo-, per-, di-, meta- i drugi). 
                                                           
*
 
Tradicionalniot na~in na obrazuvawe na nazivite na kiselinite e ograni~en na povoobi~aenite kiselini, kakvi {to se onie so koi 
nie edinstveno i }e se sre}avame. Za drugite kislorodni kiselini postojat nekolku sistematski na~ini na imenuvawe. Tie se po-
komplicirani i za niv nema da zboruvame.
 
 
 
lix
 

---