Bojan [optrajanov

 
1
1
.
.
 
 
V
V
O
O
V
V
E
E
D
D
 
 
V
V
O
O
 
 
H
H
E
E
M
M
I
I
J
J
A
A
T
T
A
A
 
 
 
 
 
 
5

---

 
6

---

 
 
1.1. PREDMET I ZNA^EWE NA HEMIJATA  
 
PREDMET I PODELBA NA HEMIJATA 
Hemijata e prirodna nauka 
Hemijata e prirodna nauka zatoa {to taa, kako i drugite prirodni nauki (fizikata,  biolo-
gijata,  geologijata,  astronomijata i drugi), kako svoja osnovna cel go ima izu~uvaweto na 
prirodata i zakonitostite {to vo nea vladeat. Poradi toa {to prirodata e edinstvena, nema 
ostri granici me|u prirodnite nauki, a postojat i grani~ni nauki {to pretstavuvaat premin od 
edna nauka kon druga (na primer, biohemijata kako grani~na nauka me|u biologijata i hemijata 
ili fizi~kata hemija kako most me|u fizikata i hemijata itn.; v. sl. 1.1).  
 
 
BIOLOGIJA
 
 
 
 
 
 
MOLEKULARNA 
BIOLOGIJA 
BIOHEMIJA
 
 
 
 
 
 
HEMIJA
 
 
FIZI^KA HEMIJA 
 
 
 
 
 
 
HEMISKA FIZIKA 
 
 
FIZIKA 
 
Sl. 1.1. Soodnos me|u hemijata, fizikata i biologijata
 
Sepak, hemijata (kako i sekoja druga nauka) ima svoe podra~je, ona na koe e naso~eno glavnoto 
vnimanie na nau~nicite od taa nauka.  
Hemijata, pred sè, gi prou~uva: 
x  supstancite (nivniot sostav, gradbata, na~inite za nivno dobivawe i svojstvata); 
x  reakciite vo koi stapuvaat supstancite; 
x  pri~inite za pojavite {to gi izu~uva (osobeno onie {to se prosledeni so izmenuvawe na 
sostavot), zakonitostite na koi tie pojavi im se pokoruvaat i teoriite {to seto toa go 
objasnuvaat.  
 
7

---

Za izu~uvaweto na prirodata da bide mo`no, mora da se odbere to~no opredelen del od nea, del 
za koj znaeme kade zapo~nuva i kade zavr{uva t.e. koi se negovite granici. Vakviot del od pri-
rodata se vika sistem, a za ostatokot od prirodata go koristime nazivot okolina na sistemot.  
Pri izu~uvaweto na sistemite, hemijata koristi sredstva (tehniki, instrumenti itn.) {to 
ovozmo`uvaat da se dobijat soznanija i da se izvedat  zaklu~oci koi{to se onolku to~ni kolku 
{to ovozmo`uva dostignatoto ramni{te na naukata i tehnikata.  
Izu~uvaweto na sistemite naj~esto se vr{i so nabquduvawe ili so merewe.  
Nabquduvaweto vo hemijata (kako, vpro~em, i vo sekoja prirodna nauka) e 
poinakvo od sekojdnevnoto nezainteresirano gledawe na ne{tata. Koga vo 
hemijata se zboruva za nabquduvawe, se misli na planirana aktivnost koja ima 
za cel da se sogledaat svojstvata na supstancite ili da se registriraat 
promenite {to nastanuvaat vo izu~uvaniot sistem i seto toa da se zabele`i za 
da mo`e podocna da se analizira. I svojstvata i promenite mo`e da se nabqu-
duvaat onakvi kakvi {to se samite po sebe. Ako taka postapuvame, se raboti za ednostavno, 
neposredno, nabquduvawe. 
Od druga strana, vo sistemite mo`e svesno se predizvikuvaat promeni i se nabquduva {to se 
slu~uva koga }e se izmenat uslovite (temperaturata, pritisokot i sli~no) ili koga namerno }e 
se predizvikaat hemiski promeni. Ako se postapuva na vtoriot na~in, zboruvame za izveduvawe 
na eksperimenti. Za hemijata, eksperimentite se od najgolema va`nost. 
I  mereweto e eksperimentalno po svojot karakter. Taka, i nabquduvaweto i mereweto vo 
hemijata se eksperimentalni aktivnosti. Zaradi seto re~eno, velime deka hemijata e 
eksperimentalna nauka. Mereweto na hemijata ì dava egzakten (to~en) karakter.  
Zna~i: 
hemijata e prirodna nauka {to se zanimava so izu~uvaweto na sostavot, svojstvata i gradbata 
na supstancite, so reakciite vo koi tie u~estvuvaat, so zakonitostite na koi im se pokoruvaat 
hemiskite procesi i so teoriite {to se trudat seto toa da go objasnat. Vo svojata osnova, 
hemijata e eksperimentalna i egzaktna nauka. 
Sekoja od prirodnite nauki, pa i hemijata, mo`e da se razdeli na nau~ni disciplini. Pritoa, 
podelbata mo`e da se vr{i na razli~ni na~ini i spored razli~ni belezi ili kriteriumi.  
Edna mo`nost e taa da se vr{i spored toa koja e glavnata cel na rabotata. Ako toa e prigotvuva-
weto  (preparacijata ili, kako {to u{te se vika, sintezata) na soedinenija, zboruvame za 
preparativna hemija, a ako cel e opredeluvawe na sostavot na soedinenija ili na smesi od 
soedinenija, se raboti, velime, za analiti~ka hemija:  
 
 
HEMIJA 
 
 
PREPARATIVNA
 
 
 
ANALITI
^KA 
 
8

---