Milan Uzelac istorija filozofije I
Yüklə 4,1 Mb. Pdf görüntüsü
|
- Bu səhifədəki naviqasiya:
- Just Lipsius
- Epikureizam
- Lorenco Vala
- Pjer Gasendi
Milan Uzelac Istorija filozofije I www.uzelac.eu 430 prema bogu; to znači da se logika Ramoa sastojala iz dva dela: prvi se bavio pojmom a drugi sudom. Takva logika, kojoj je ideal deduktivno zaključivanje, ne može pomoći u otkrivanju novog, ali to nije sprečilo da Ramoovi logički spisi postanu veoma popularni, posebno na univerzitetima nemačkog jezičkog područja gde su o njima vođene žive rasprave. U gnoseološkom smislu to vodi obnovi eklekticizma čiji je predstavnik u antičko doba bio Ciceron. Kao nekada Ciceronov, tako je u doba renesanse uticaj Ramoa bio veliki, pre svega kod onih koji su bili nezadovoljni postojećim. Bez- bojni njegov sadržaj našao je sledbenike na protestantskim univerzitetima, pre svega u Strazburu, zalaganjem Johana Šturma (1507-1589), a preko R. Gokleniusa (1547-1628) u Marburgu je došlo do izmirenja s običnom školskom aris- totelovskom logikom.
Sa jačanjem interesa za antičko duhovno nasleđe obnavljani su i drugi pravci antičke filozofije. Zahvaljujući povećanom interesu za rimsku literaturu, stoicizam je obnovio filolog i teolog, profesor u Jeni, Kelnu i Luvenu, autor knjige De constantia in malis publices (1575) - Just Lipsius (Justus Lipsius, 1547-1606), a prevashodno u težnji da hristijanizuje stoičku fiziku i metafiziku. Mada je ovaj stoicizam ubrzo potisnuo neoplatonizam, a u oblasti filozofije prirode obnovljeni atomizam koji je neposredno uticao na obnovu epikureizma, oslanjajući se na Seneku, na neke od sledbenika Filona, kao i Corpus Hermeticum, Filona i Jovana Damaskina, Lipsius je tvrdio da je bog (božanska vatra) netelesan i da stoga nema neku posebnu formu iako u sebi sadrži oblike svih stvari.
Milan Uzelac Istorija filozofije I
431
U svetu, po Lipsiusu, postoje dva načela: aktivno i pasivno. Samo je prvo večno i neprolazno, te stari stoici greše kad atribut večnosti povezuju s materijom jer se u tom slučaju i večni bog pokazuje kao materijalno biće. Bog, kao aktivno načelo, lišen je svake materijalnosti; on je večni duh, životodavni, tvorački, osnova i uzrok sveg bivstvovanja. Vatrena pneuma prožima sve stvari sveta i budući da je svuda prisutna, moguće je reći da je ona identična s bogom kao "dušom sunca i planeta" i ovo shvatanje će kasnije uticati na Isaka Njutna koji je u svojoj biblioteci posedovao Lipsiusove spise među kojima je najverovatnije bio i traktat Physiologiae stoicorum.
Epikureizam i nije bio nikad zaboravljen budući da je i dalje živeo zahvaljujući pesničkom delu Lukrecija i spisima Cicerona; ubrajan je u nehrišćanske poglede na svet i pod tim izrazom se obično označavalo pagansko neverovanje. Za epikureizam je vezivan način života koji je podrazumevao podleganje čulnim zadovoljstvima i uživanju i u običnom jeziku to značenje se očuvalo do danas. Među najznačajnijim misliocima ove orijentacije bio je Lorenco
najpoznatiji po zalaganju da se Novi zavet filološki oslobodi od potonjih naslaga kako bi opet dobio svoju izvornu čistotu i jasnost. Suprotstavljajući srednjovekovnom filozofskom metodu quaestiones svoj filološki metod, on je nastojao da pokaže kako je jezik otelotvorenje duha a reč otelotvorenje misli; smatrao je da se mora uvažavati reč, da se razume sakralnost jezika tako što će se ljudi vratiti njegovoj izvornosti. Nije nimalo slučajno što je upravo Lorenco Vala i dokazao lažnost tzv. Konstantinove darovnice na temelju
Milan Uzelac Istorija filozofije I www.uzelac.eu 432 koje se crkva pozivala na pravo da vlada svetom a što će potom postati izvor korupcije u njenim redovima. U spisu O istinskom i lažnom dobru Vala stoičkom asketizmu, koji se bio raširio među monaštvom, suprotstavlja zadovoljstva shvaćena u najširem smislu a ne samo telesnom; sve što je stvorila priroda, kaže on, ne može biti da nije sveto i da nije dostojno pohvale, pa je tako i sa uživanjem. Ali, kako se čovek sastoji od tela i duše, uživanja mogu biti razna: čulna (kao najniža) a zatim ona duhovna, kao i ona koja nam pruža umetnost i kultura a iznad svega, ljubav prema bogu. Uživanje je, smatra Vala, ta sreća koju duša ima u raju; to blaženstvo moguće je odrediti samo kao uživanje. Premda je zadovoljstvo uvek dobro, čovek ne teži njemu već bogu, jer zadovoljstvo je ljubav i njega daje bog; dobijajući se voli i dobijeno je ono što se voli; voleti je isto što i zadovoljstvo, blaženstvo, sreća i milosrđe koji su konačni cilj i u tom svetlu nam se pokazuju svi drugi predmeti. Zato, ističe Vala, bolje je govoriti da ljubav boga nije konačan cilj već delujući uzrok. Valina pozicija je delimično panteistička ali i otvoreno antimanihejska, no odmah treba reći da njegova koncepcija u znatnoj meri prevazilazi granice antičkog epikureizma budući da željeno dobro nije dostupno na zemlji već samo na nebu; zato je i bilo moguće Valino suprotstavljanje aristotelizmu zasnivano na živoj veri. Nakon Bekona i Galileja koji su priznavali teorijsku vrednost učenja o atomima za praktična istraživanja, francuski mislilac Pjer Gasendi (1592-1655) je istakao teorijski karakter epikurejskog učenja nastojeći da očisti lik Epikura od iskrivljavanja koja je načinila tradicija; mora se ipak istaći da tu nalazimo jednu hrišćansku interpretaciju epikureizma: ako su kod Epikura atomi bili nestvoreni i neuništivi, po Gasendiju njih je stvorio bog; ako je po Epikuru kretanje bilo večno, po Gasendiju izvor kretanja je
Yüklə 4,1 Mb. Dostları ilə paylaş:
|