Milan Uzelac
Yüklə 4,05 Mb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 345
sa Kantom i empiristima sve više i više u prvi plan stavlja estetsko delovanje pa možemo naći čitave spise o estetici u kojima se reč vrednost ne može ni naći (Geiger, 1976, 440)? Odgovor na to Gajger daje isticanjem naučnih i vannaučnih razloga koji tu uzajamno deluju; kao prvo, postoji ubeđenje da naučna istraživanja nemaju za posla s vrednostima; prirodne nauke isključuju vrednosnu tačku posmatranja, pa psihologija poroke i vrline tumači jednako kao što nauka tumači površi i krive linije - kao činjenice ljudskog života. Nauke, psihologija recimo, mogu opisivati i tumačiti vrednovanja, ali ništa neće reći o vrednosti. Tako su vrednosti isključene iz naučnog raspravljanja. Na drugom mestu trebalo bi istaći nastojanje vremena da teži relativizmu. Svak ima svoj sopstveni ukus, svak ima sopstveni doživljaj vrednosti. Ali, ovaj relativizam bliži je estetici delovanja no estetici vrednosti: sa učenjem da vrednost nije ništa drugo do sredstvo da se izazove užitak, lako je spojiv relativizam. Kao treće, treba imati u vidu da se o osećaju /Gefuehl/ tek od 18. stoleća govori kao o trećoj samostalnoj duševnoj energiji, pored intelekta i volje. N. Tetens (N. Tetens, 1736-1807) i M. Mendelson su pripremili naučni prostor za ovu novu oblast duše; Mendelson ističe da umetnost zapošljavajući posredničku sposobnost duše doprinosi pretvaranju moralnih načela u prirodnu sklonost i tako uspostavlja skladnu saradnju među duševnim energijama. Tetens je razlikovao tri sposobnosti duše: razum, osećanje i volju i tu podelu je kasnije prihvatio Kant. Ma koliko ova podela bila potom diskutabilna, ona sadrži po prvi put priznanje lepote kao fenomena nesvodljivog na nešto drugo. Za nas je ovde od posebnog značaja otkriće subjektivne pozadine svih doživljaja pri čemu je estetski doživljaj svoje mesto našao u oblasti osećaja. Volja i saznanje bili su usmereni napolje: saznanje je obuhvatalo svet a volja ga je oblikovala; osećaj je ostao u
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 346
unutrašnjosti duše, on je reagovao na predmet i nije bio zapažen na njemu. Nije stoga slučajno, piše Gajger, što tek Kant estetiku temelji na osećaju i nije slučajno što tek on uvodi osećaj u filozofiju. Ovom treba dodati i četvrti razlog: budući da se na tlu opšteg filozofsko-saznajnoteorijskog stava svet deli na oblast fizičkog i oblast psihičkog postavilo se pitanje gde bi trebalo da se nađe vrednost. Vrednost nije nešto fizičko, znači mora biti nešto psihičko, neka psihička činjenica, činjenica koja se samo pogrešno pripisuje predmetu. Stoga bi vrednosti umetničkog dela morale da budu oseti, užici koje proizvodi samo umetničko delo. Nije na odmet istaći tu tendenciju stavljanja akcenta na osećaj. Usmerenost na osećaj i iracionalno (koja je imala polazište kod Žan-Žak Rusoa i u nemačkom pietizmu), suprotstavljenost duše umu, možda je i danas opet aktuelna, posebno u nekim postmodernim nastojanjima da se poljulja stamenost principa uma; u usmerenosti na osećaj Gajger je tridesetih godina video usmerenost jednom novom obliku diletantizma estetskog doživljaja što je bio istovremeno i simptom 20. stoleća. To je razlog što je nastojao da precizno istraži karakteristike vrednosti uopšte a posebno estetskih vrednosti. On smatra da vrednosti odlikuje (a) nesamostalnost, tj. one se javljaju samo ako imaju realnog nosioca; one su (b) irealnost (odnosno idealnost), a to podrazumeva neophodnost postojanja posebne moći za opažanje vrednosti i istovremeno otkriva zašto je za autonomnu estetiku neophodno obezbediti posebnu oblast koja će biti između jedne činjenične i jedne filozofske estetike. Ove dve karakteristike vrednosti (nesamostalnost i idealnost) istovremeno ukazuju na Gajgerovo udaljavanje od jedne činjenične ("naučne") estetike a to je, mogli bismo reći, posledica prihvatanja intuicije kao posebne metode. Ono što je ipak specifično za Gajgera i možda, još više od toga - znak njegove estetike -
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 347
jeste jedna posebna karakteristika vrednosti: njihov značaj za subjekta /Bedeutsamkeit für ein Subjekt/: odlučujuće je za sve vrednosti da se na njih primenjuje kategorija značenja /Bedeutung/. "Nešto je vredno - kaže Gajger - ako je značajno za subjekt, ili subjekte; nešto je vredno jer kao takvo (kakvo jeste) ima značaj za sve" (Geiger, 1976, 498). Kako je nastojao da spram činjenične i filozofske (platonističke) estetike sistematski razvije svoju autonomnu estetiku, Gajger je pošao od pojma estetske vrednosti kao centralnog momenta izdvajajući pritom tri osnovna zadatka: (a) razvijanje mnoštvenosti estetskih vrednosti (što podrazumeva horizontalnu podelu); (b) razrada hijerarhizovanosti estetskih vrednosti, što pretpostavlja razlikovanje površinske i dubinske dimenzije vrednosti (što bi bila vertikalna podela vrednosti); (c) postupan prelaz od autonomne prema filozofskoj estetici.
4.6. Karakteristike estetske vrednosti Za razliku od M. Šelera koji je isticao tri načina kako se estetske vrednosti mogu razlikovati od etičkih: (a) vezanost estetskih vrednosti za spoljnu realnost a ne za lično delovanje, (b) irealnost estetskih vrednosti, prividnost estetskog i (c) čulnost (slikovnost /Bildhaftigkeit/) estetskih vrednosti naspram normativne opštosti etičkih vrednosti, M. Gajger do posebnih odlika estetskih vrednosti ne dolazi njihovim suprotstavljanjem etičkim vrednostima, već prvenstveno polazi od samog estetskog iskustva. Kada je reč o estetskim vrednostima on ističe njihovu (a) opažljivost u umetnostima, (b) fenomenalnost, u smislu pojavnosti (ovde, to je karakteristično za njegovo shvatanje fenomenološke metode, zaobilazi se epoche), (c)
Yüklə 4,05 Mb. Dostları ilə paylaş:
|