Milan Uzelac
Yüklə 4,05 Mb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 348
autonomiju estetskih vrednosti, (d) adherentnost, estetskih vrednosti, njihova upućenost na nosioca vrednosti, (e) osobitost estetskih vrednosti kojom se ove razlikuju u odnosu na druge vrednosti. Polazeći od sadržaja vrednosti /Wertgehalt/ Gajger razlikuje tri grupe estetskih vrednosti: (a) formalne, (b) imitativne i (c) sadržajno-pozitivne vrednosti. Kriterijum podele se posebno ne objašnjava. Činjenica je da ova horizontalna klasifikacija estetskih vrednosti podrazumeva razlikovanje estetike i teorije umetnosti (što se može pripisati uticaju J. Folkelta). Kada je reč o vertikalnoj podeli estetskih vrednosti ona se temelji na značenju vrednosti za subjekt; pritom se ne polazi od apstraktnog pojma subjekta već se ima u vidu egzistencijelni momenat ljudskog bivstvovanja /Menschsein/ odakle čoveku uvek dolazi svako određenje. Reč je dakle o jednom antropološkom principu "celog čoveka" koji srećemo u Diltajevom suprotstavljanju kantovskom pojmu subjekta. Kako po Gajgerovom mišljenju estetske vrednosti dubine leže u jezgru ličnosti čovek može postati potpuniji i savršeniji u sferi estetskog doživljaja. Zato estetsko iskustvo ima jednu egzistencijalno-hermeneutičku funkciju, pa kod Gajgera estetika je, kad se govori o saznanju ljudske egzistencije, "centralnija za saznanje ljudske egzistencije no što su to logika, etika ili filozofija religije" (Geiger, 1976, 3O2). Analizirajući pojam dubine Gajger već u spisu
(1913), gde analizira dubinu uživanja /Genusstiefe/ koja svoj izvor ima u dubini vrednosti estetskog predmeta, navodi kako je dubina uživanja posledica pet različitih momenata: (a) duboki su doživljaji usidreni u subjektu, u ja, što znači da je svaki užitak dubok ako je centriran u ja /Ichzentrierheit/; (b) duboki su doživljaji koji potiču iz dubokih slojeva ja, zatim oni koji (c) zahvataju dubinu našeg ja; nadalje, duboki su doživljaji koji (d) ispunjuju
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 349
naše ja, koji se šire čitavom našom svešću; konačno, duboki su doživljaji koji (e) imaju određenu težinu, oni koji pokazuju kvalitet dubine (Geiger, 1913, 657). Dok logika kao put ljudskog saznanja i mišljenja može da sagleda samo strukture što čine deo čoveka koji se otelotvoruje u ljudskom intelektu, dotle filozofija religije, mada vodi direktno ljudskoj egzistenciji, ovu sagleda samo u vezi s onim neuslovljenim, ali ni ona ne doseže svu širinu ljudske strukture koja se može konstatovati tek u estetskom fenomenu (Geiger, 1976, 301). Potres koji izaziva umetničko služi tome da razotkrije strukture ljudske egzistencije koje su smeštene najdublje u ličnosti; saznanje estetske vrednosti putokaz je istraživanju temelja ljudske egzistencije, način da se prodre u jezgro bivstvovanja ličnosti. Gajger smatra da psihologija može pomoći u analizi i otklanjanju pogrešnih pojmova, ali da nikad ne može sagledati strukturu ličnosti. Ako se estetika pokazuje centralnijom za saznanje egzistencije čovekove no što su etika, logika ili filozofija religije, to ne znači da je lepo ljudski centralnije no istinito, dobro, ili religiozno. Naprotiv: estetska vrednost svoju blizinu ljudskoj egzistenciji (koju mi vidimo kao njenu prednost) plaća odvojenošću od svega onog što pripada svetu kao realitetu. Tako, kad se o etičkim problemima radi, čovek učestvuje u svetu determinisanom delatnošću i određenim potrebama; pred njim je odgovornost koja ne potiče iz njega već iz sveta koji ga okružuje. On ne bira potrebe već one dolaze pred njega. Sasvim je drugačije kad je reč o umetnosti: ona se usmerava samo na ljudsku egzistenciju kao takvu; umetnost nema odgovornosti pred realnošću sveta, već je odgovorna samo zakonima koji svoje poreklo imaju u strukturi ličnosti. To je i razlog tome što umetnik ne utiče na tok zbivanja, pa stoga mora da ustukne pred svakim političkim
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 350
funkcionerom (Geiger, 1976, 302), no zato svako veliko umetničko delo otvara ljudsku egzistenciju i pritom je stvara; ovo stvaranje novog plaća se udaljenošću od potreba sveta. Zato je umetnost osuđena na ćutanje jer se životne strepnje pokazuju kao realne moći. Čistotu svog odnosa spram biti čoveka umetnost plaća udaljenošću od dnevnih potreba. Uzvišenost etičke vrednosti leži u jedinstvu spoljnog sveta i ljudske egzistencije; estetska vrednost svoj koren ima u samoj ljudskoj egzistenciji. Religiozne vrednosti su čistije i zahvataju dubinu ljudske egzistencije ali ne i svo njeno bogatstvo. Religiozna vrednost se odnosi samo prema onom neuslovljenom, prema apsolutnom, a struktura ljudske egzistencije je šira i bogatija no što je to neuslovljenost; ona obuhvata kvalitativne strukture ljudskog bivstvovanja. Religiozno kao i etičko teži pravom bivstvovanju, pa se njegov od-nos prema temelju sveta pokazuje kao odnos prema apsolutnoj stvarnosti; zato ni religiozno nije potpuno čisto (u smislu ljudske egzistencije) jer mu interes nije usmeren na ljudsku egzistenciju samu već na njen odnos prema apsolutnom. I opet estetsko svoj osobit odnos prema ljudskoj egzistenciji u njenoj dubinskoj strukturi plaća time što mora da ustukne pred govorom religioznog o onom poslednjem. Estetsko saznanje u svakodnevnom životu nema najviše mesto, a umetničko delo ne gleda ni levo ni desno - služi mu sve što se na egzistencijelnom pojavljuje: čulno i društveno, etičko i religiozno, protivrečno i logično, fantastično i realno. to je stoga što se ovo na egzistencijelnom pokazuje, a ne zato što bi estetska vrednost sama po sebi bila društvena, realna ili umna, jer ona to nije. Estetsko dotiče izvor lične egzistencije, kreće njenim dnom i od estetskog se ne može zahtevati da objašnjava realnost postojanja koje je izvan ličnosti; još Yüklə 4,05 Mb. Dostları ilə paylaş:
|